Пасјане (алб. Pasjani или Pasjan) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.

Пасјане
Pasjane.jpg
Пасјане
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
Географске карактеристике
Координате42° 24′ 25″ СГШ; 21° 29′ 44″ ИГД / 42.4069° СГШ; 21.4956° ИГД / 42.4069; 21.4956
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина532 м
Пасјане на мапи Србије
Пасјане
Пасјане
Пасјане на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38266
Регистарска ознакаГЛ

Овде се налази основна школа „Миладин Поповић“.

ГеографијаУреди

По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Партеш.

Село Пасјане смештено је у Горњој Морави, на друму који из Гњилана води у Прешево. Пасјане је насеље у општини Гњилане на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Пасјане површине 1.527 ha. Село је пре 20 година имало 2.600 становника, а сада има око 1.000 становника. Познато од старина, први пут је поменуто у даровној повељи кнегиње Милице хиландарском пигру Св. Василија, а затим у једном запису из 17. века као пети конак на путу из Новог Пазара у Цариград (помиње Пасїань). Током своје дуге историје село је преживљавало тешке тренутке, као и остала села која су пала под турску власт. Било је великих притиска од стране Турака и Арнаута да тадашњи житељи промене веру, али је упркос томе остало насељено српским православним живљем. Једнобродна црква „Светог Преображења“[1] подигнута је трудом мештана 1861. године и током турске владавине више пута је рушена, паљена и обнављана. Зидно сликарство у техници „ал секо“ и иконостас потичу из 19. века. У цркви је било сачувано неколико старијих икона из 17. и 18. века.

ИсторијаУреди

У турском катастарском попису — дефтеру из 1455. године помиње се под именом Пасјан и наводи се да у селу има 94 домаћинства са српским становништвом, на челу са попом.[2]

У селу је 1900. године прослављена школска слава Св. Сава. Након литургије у цркви коју је обавио поп Трајко Антић, литија са народом дошла је у српску школу. Домаћин школске славе (кум) био је мештанин Илија Бојић. Светосавску беседу изговорио је учитељ Илија Поповић. Током ручка свирале су гајде.[3]

ДемографијаУреди

Насеље има српску етничку већину.

Број становника на пописима:

[4][5]

Попис по националној припадностиУреди

Етнички састав према попису из 2011.[6]
Срби*
  
973 99,99%
остали
  
1 0,01%
Укупно: 974
  • Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат

Порекло становништво по родовимаУреди

Подаци из 1929. године[7]:

Српски родови:

  • Дивинци (6 кућа, славе св. Арханђео), староседеоци. За врема неке „давнашње битке“ много се њихових домова иселило у Шумадији. Имају презиме Јовић и Пауновић.
  • Костићи (8 k., Митровдан), врло стари досељеници из околине Косовске Митровице. Костићи су старији од албанског досељавања у Горњу Мораву.
  • Шошићи (2 k., св. Никола). Старином из Прилепа. Приликом сеобе кренуло је њих четири брата, па се један задржао у Пасјану, а остала три брата отишла у Аустроугарској.
  • Рајчићи (1 k., св. Арханђео) су старином од Крагујевца. Исељени у првој половини XVII века у Белановце код Куманова, доцније због албанског зулума пређу у Горњу Мораву. Мало су живели у Ђелекару код Витине, па опет због зулума прешли у Пасјане око 1770. године.
  • Бугарци (2 k., св. Никола) су непознате старине.
  • Камишевићи (9 k., св. Ђорђе Алимпије). Старином су из рода Камишевића, чија им је старина у Доњој Шипашници. Нису били „мирни“ па су због тога западали у крв и постајали слуге, да би добили заштиту јачих господара. Живели су у Петровцу и Доњем Кусцу, а око 1810. године су се задрзали у Пасјану као слуге у Амит-спахијиних из Гњилана.
  • Живковићи (2 k., св. Никола), пресељени из Коретишта око 1810. године.
  • Липовчани (6 k., св. Врачи); пресељени из Липовице око 1810. године кад су им се рођаци „потурчили“. Они су се како причају, још у Липовици заједно са Дивинцима и Костићима из Пасјана, „кад је некад била овде битка“, борили с Турцима и пошто су Турци поново оосвојили земљу. Доскоро су чували и неку „дугачку историју"
  • Манџукевићи (5 k., св. Никола). Старином од Крагујевца. До око 1830. године су живели у Горњем Ливочу, па су као слуге прешли у Пасјане.
  • Рајковићи (1 k., св. Врачи); пресељен из Липовице око 1830. год. на имање Албанаца из Подграђа. У ¨Липовици им Албанци „заузели“ имање, а кажу да су били богати као господари Џинићи.
  • Симебојковићи (5 k., св. Врачи); пресељени од зулума из Липовице око 1830. године за слуге у Пасјану на имању Албанаца из Подграђа.
  • Карафиљци (3 k., св. Никола); пресељени из Липовице око 1830. године као слуге. Презиме им је по некој Баби Карафиљки.
  • Дрндарци (4 k., св. Никола); пресељени из Липовице око 1830. године.
  • Бојићи (8 k., св. Никола). Старином су из Мозгова код Гњилана. Живели су у Зебницу и Паралову. а око 1830. године прешли у Пасјане за слуге у Сулејман-спаијиних, доцније у приштевачких бегова. Нешто имање су купили још за време Турака. У Мозгову су се презивали Вулин, а у Пасјану им је дато ново презиме по некој њиховој баби Боји.
  • Гуџурци (4 k., св. Арханђео), досељени око 1830. године из Робовца као слуге.
  • Гужвићи (5 k., св. Никола); пресељени из Бинача око 1830. године за слуге у Џинића.
  • Матропазовићи (11 k., св. Арханђео); пресељени око 1830. године из Пожарања за слуге. Презиме им је по неком предку Пави, који је говорио као матрапаз.
  • Јанцићи (4 k., св. Никола), пресељени из Влаштице за слуге.
  • Врањци (6 k., св. Никола); пресељени из Великог Ропотова од истоименог рода око 1850. године као слуге. Старином су из врањског округа.
  • Гадалци (1 k., св. Петка); пресељени са Врањцима из Великог Ропотова из рода Паунића за слуге.
  • Баљинци (10 ., св. Петка); пресељени из Великог Ропотова са Гадалцима.
  • Моравци (4 k., св. Ђорђе); пресељени из Доње Мораве око 1850. године као слуге.
  • Аџи-Перци (5 k., св. Ђорђе); пресељени због зулума из Носаља као слуге око 1850. године.
  • Баштованци (2 k., св. Никола). Око 1810. године исељени из Доњег Кормињана у Гњилане, живели и у Доњој Будризи: у Пасјану прешли око 1870. године као слуге.
  • Ђорђијини (3 k., св. Никола), досељени око 1870. године из Мигановца. Старо им је презиме Мутавџијини.
  • Казак (1 k., св. Јован). Старином из Доње Будриге, живео у Владову, а око 1890. године прешао у Пасјане на купљено имање.
  • Жегранови (2 k., св. Ђорђе); пресељени из Жегре око 1890. године за слуге.
  • Крчкозини (2 k., св. Врачи). Старином из Липовице. И раније су због зулума напуштали имање и пресељавали се у Пасјане и Владово, за слуге, па се поново враћали у Липовици. Најзад настањени у Пасјану око 1900. године за слуге на имању Албанаца из Подграђа. Презиме им је, кажу, дошло што су их некада ухватили где им је украђена коза „крчка“ у лонцу.
  • Керић (1 k., св. Петка); пресељени око 1900. године из Владова.
  • Цветанци (1 k., св. Тодорица); пресељени из Жегре на купљено имање 1911. године.
  • Крстић (1 k., св. Врачи); пресељени из Липовице 1919. године на купљено имање.
  • Манчић (1 k.), доселио се 1925. године из врањског краја.
  • Презимена која се јављају у селу су: Аксић, Алексић, Антанасковић, Антић, Антонијевић, Анђелковић, Арсић, Богдановић, Бојковић, Бујић, Васић, Гужвић, Денић, Димитријевић, Ђорић, Ђорђевић, Живић, Живковић, Илић, Ивановић, Ивковић, Јанцић, Јевтић, Јордановић, Јовановић, Јовић, Керић, Китановић, Костић, Лентић, Макић, Максимовић, Манџуковић, Марковић, Матрапазовић, Миленковић, Младеновић, Николић, Ничић, Нојић, Нотковић, Пауновић, Павловић, Перић, Петковић, Петровић, Рајчић, Ристић, Савић, Серафимовић, Симијоновић, Симић, Симоновић, Станковић, Стевић, Стојановић, Стојковић, Тонић, Трајковић, Филиповић, Цветковић и Шошић.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Црква Св. Преображења spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs (језик: српски)
  2. ^ Oblast Brankovića — Opširni katastarski popis iz 1455. godine, strana 183 i 184 (Orijentalni institut Sarajevo, Sarajevo 1972.)[1]
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  4. ^ Попис становништва (по српским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: српски) (језик: албански)
  5. ^ Попис становништва (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: албански) (језик: српски)
  6. ^ Етнички састав становништва Републике Косов 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  7. ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 203, 204 и 205 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[2][3]

Спољашње везеУреди