Паралово (Гњилане)

Паралово
Паралово;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Гњилане
Становништво
— 2011.	207
Географске карактеристике
Координате	42° 32′ 55″ С; 21° 21′ 54″ И / 42.54861° С; 21.36502° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	850 m
	Паралово Паралово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38250

Паралово (алб. Parallovë или Parallova) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Налази се на путу између Приштине и Гњилана.

Порекло становништва по родовима уреди

Подаци из 1931. године:^[1]

Српски родови:

Перићи (5 кућа, славе Св. Никола), досељени у првој половини XVIII века из Житорађа код Владичиног Хана. Живели су мало у Прековцу.
Милошевићи (3 куће, Св. Никола). Старина и време досељавања као код Перића.
Дибоковци (7 кућа, Св. Никола). Старина им је у Маревцу код Косовске Каменице. Око 1760. године избегли испред Арбанаса и у Паралову настањени као чифчије.
Младеновци (6 кућа, Св. Игњат), досељени из Великог Алаша код Липљана после Дибоковаца.
Живинци (4 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова, одакле су одсељени у северну Србију. У Паралово досељени око 1760. године.
Стаменковци (7 кућа, Св. Никола), досељени из Ђаковице у Метохији око 1760. године.
Мечкари или Ђурчићи (1 кућа, Св. Никола), досељени око 1790. године из Зебнице, од рода Ђурчића. Даља старина им је у Тиринцу код Косовске Каменице.
Мечкаровци (2 куће, Св. Петка), пресељени око 1810. године из Маревца да не би прешли у ислам, на што су их терали Арбанаси. Њиховом претку су Албанци и девојку давали само да се потурчи.
Дошљаци (6 кућа, Св. Арханђео), досељени из Буковице код Липљана око 1810. године.
Штрбићи (7 кућа, Св. Никола); пресељени из Грађеника из истоименог рода око 1810. године. Ускоро по досељењу једна кућа овог рода је прешла у ислам.
Жеглиговићи (2 куће, Св. Ђорђе Алимпије); досељени из Сливова око 1810. године. Старином су из кумановског краја.
Јакочеви (7 кућа, Св. Арханђео), досељени из Криве Паланке око 1810. године.
Петковци (5 кућа, Св. Никола), досељени из Зебинца око 1820. године.
Копиљаци (2 куће, Св. Петка); пресељени око 1860. године из Маревца.
Цекићи (3 куће, Св. Лука); пресељени око 1860. године из Маревца, због албанског зулума.
Вучини (2 куће, Св. Никола и Св. Арханђео) су непознате старине. Св. Арханђела су примили као заветину, пошто су пронашли једно од своје изгубљене деце.
Симићи (1 кућа, Св. Петка) су непознате старине.

Албански мухаџирски родови:

Досељени из јабланичког и топличког округа 1878. године.

Становништво уреди

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	770
1953.	816
1961.	937
1971.	1.010
1981.	990
1991.	850

Попис 2011. уреди

Попис 2011.‍

Срби	126	60,87%
Албанци	81	39,13%
укупно: 207

Сеоска школа „Свети Сава“ има осам ђака. Српско становништво у Паралову чине углавном старији људи. Баве се гајењем воћа и поврћа и живе под константним вербалним претњама, са захтевима да напусте своје домове, уз физичке нападе. Чести су и упади на српске поседе, крађе, сеча шума, на шта тамошња полиција и правосуђе, у случају пријаве, реагују наплаћивањем новчаних казни угроженим Србима, због ремећења јавног реда и мира својим присуством.^[3]

Референце уреди

^ Атанасије Урошевић — Новобрдска Крива река, страна 69 и 70 (Насеља и порекло становништва (књига 32) — Српски етнографкси зборник (књига LX), Београд 1951.)[1]
^ Kosovo Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2020), Приступљено 17. 4. 2013.
^ РТС — Дневник 2 & 12. 12. 2015.

Литература уреди

„Дневник 2”. РТС. 12. 12. 2015. Приступљено 12. 12. 2015.

Овај чланак везан за насеља у Србији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Атанасије Урошевић — Новобрдска Крива река, страна 69 и 70 (Насеља и порекло становништва (књига 32) — Српски етнографкси зборник (књига LX), Београд 1951.)[1]

[2] Kosovo Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2020), Приступљено 17. 4. 2013.

[FOOTNOTEРТС_—_Дневник_212._12._2015.-3] РТС — Дневник 2 & 12. 12. 2015.

[1]

[2]

[3]