Тиринце

Тиринце (алб. Tirincë) је насеље у општини Косовска Каменица, Косово и Метохија, Република Србија.

Тиринце
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Косовска Каменица
Становништво
— 2011.	26
Географске карактеристике
Координате	42° 37′ 01″ С; 21° 31′ 23″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	708 m
Тиринце Тиринце на карти Србије

Село је око изворишта Тириначког потока. У Турском катастарском попису за област Бранковића село се помиње под именом Хинчић и наводи се да има 19 кућа.

На атару села је Црква Светог цара Константина и царице Јелене.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Тириначки Поток, Шавар, Лазиште(Кочин Лаз), Црвени Дол; за шуму: Вељи Вр’, Остра Чука или Рипни Деја(Предеје). Остали топографски називи су: Црквиште, Гробље, Кућиште.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале: Тиринце (на Тириначком Потоку), Падину (североисточно од махале Тиринце, на Падинском Потоку), Гвозје/Глојже/Предеје (јужно од махале Тиринце, на западној страни Вељег Врха, на месту Предеје/Рипни Деја), и Шавар(на месту Шавар, у долини Криве Реке). Удаљења између њих су 5—15 минута хода.

Старине у селу.

На месту Гробље познаје се неко старо гробље за које се не зна чије је било. Између Тиринца и Бушинца је Кућиште, на коме се налазе трагови ранијег насеља. У сеоском хатару има и два Црквишта. На једном је порушена стара црква. Једну од ових порушених цркава су сељаци овог села са сељацима из села Бушинца договорно посветили цару Константину и царици Јелени и о заједничком трошку почели одржавати саборе на дан ових светитеља 3.јуна.

Постанак села.

Садашње село је настало око 1760. године пресељавањем из Бушинца, те је и гробље овог села заједно са бушиначким и на бушиначком хатару. Село је отада расло прираштајем. Године 1878. су се у њему настанили и Албанци мухаџири из јужне Србије.

Порекло становништва.

Родови:

-Ковачови или Ковчежаци (Св. Јован). Старином су из Бушинца, одакле су пресељени око 1760. године. Живе у махали Глојже. Деле се на неколико породица. Презиме им је по претку Јовану, који је био ковач. Њега су убили Турци. Имају исељене истоимене сроднике у селу Средњи Дел код Врања.

-Керци (Св. Јован); пресељени из Бушинца, од истоименог рода, ускоро за Ковчезанима. Живе у махалама Тиринце и Падина. Старина им је у врањском крају. Презиме им је по претку који је залутао у овај крај као кере(пас). Они су прихватили претка Ковачевих тако да се рачунају као једна породица.

-Рујковчани, арбанашки мухаџирски род од племена(фиса) Сопа: досељен из села Рујковац(Јабланички крај, Јужна Србија) 1878. године.

У Турску је 1925.г. исељена једна арбанашка мухаџирска кућа.

ТУРСКИ ПОПИС ИЗ 1912.ГОДИНЕ: Ово село имало је 23 српске куће, од којих 19 са својом земљом. Од чифчија мало своје земље имао је Дика Алексић, обрађивао је чифлук Салије из Гилана. Марко Здравковић такође је имао нешто своје земље, а био је чифчија Селима Гиланца. Ђорђе Милић је имао своје њиве, а туђе двориште. Тома Станковић уопште није имао своју земљу, а био је чифчија Сулејмана из Гилана. Своју земљу имали су: Пера и Зафир Стевић, Марко Митић, Цветко Денић, Крста Стојковић, Сента Денић, Алекса и Станко Филиповић, Ђорђе Стојановић, Ђорђе Максимовић, Тома и Гига и Крста Милошевић, Дена Митровић, Симеон и Васа Златановић, Акса и Станко Трајковић, Стојан Стајковић.

УБИЈЕНИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ:

-Денић Миладин, син Цветка, рођен 1894.г., убијен у директном терору у Тиринцу 1944.г. (0230062004)

-Силић Стојадин, син Јована, рођен 1907.г., убијен 1942.г. од Италијана, као заробљени припадник VKJ (0230062002)

-Станковић Недељко, син Томе, рођен 1893.г., убијен у албанском логору 1943.г. од стране Италијана (0230062005)

-Стевић Димитрије, син Пере, рођен 1901.г., убијен од стране Италијана 1943.г. у албанском логору (0230062001)

-Стојановић Китон, син Дичета, рођен 1904.г., убијен 1943.г. у доректом терору у Тиринцу (0230062003)

-Златановић Гата, син Васе, рођен 1874.г., убијен 1943.г. у директом терору у Тиринцу (0230062006)

Становништво

Село има српску етничку већину.

2011. године на попису је учествовало 26 становника, сви су били Срби. Тачан број није познат.

Демографија
Година	Становника
1948.	319
1953.	326
1961.	334
1971.	353
1981.	229
1991.	113

Види још

• Општина Косовска Каменица