Милица Хребељановић
Кнегиња Милица Хребељановић, рођена Немањић (или Преподобна Евгенија; рођена око 1335 — 11. новембар 1405) је била владарка Србије, жена српског кнеза Лазара, средњoвековна списатељка и православна светитељка.
| Милица Хребељановић | |
|---|---|
 Кнегиња Милица, фреска из манастира Љубостиња, 1402—1405. године | |
| Датум рођења | око 1335. |
| Место рођења | Краљевина Србија |
| Датум смрти | 11. новембар 1405. (70 год.) |
| Место смрти | Манастир Љубостиња Српска деспотовина |
| Династија | Немањићи, Лазаревићи |
| Отац | Вратко Немањић |
| Супружник | Лазар Хребељановић |
| Потомство | Јелена Лазаревић Балшић Хранић, Оливера Лазаревић, Мара Лазаревић Бранковић, Теодора Лазаревић, Вук Лазаревић, Драгана Лазаревић Шишман, Стефан Лазаревић |
БиографијаУреди
Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Вратко је био праунук Немањиног сина Вукана и унук Вукановог сина Димитрија у монаштву Давида. Давид је сазидао манастир Давидовицу и празнује се као светитељ у Српској православној цркви сваког 7. октобра.
Милица је рођена око 1335. године, а око 1353. удала се за Лазара Хребељановића. После смрти цара Уроша Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Имали су седморо деце.
Кад јој је муж 1389. погинуо у Косовској бици, Милица је управљала народом и државом, јер су јој синови били још деца. То су за државу била тешка времена. Када је њен старији син Стефан одрастао, постао је владар. Тада је могла да напусти државне послове. Отишла је са својом рођаком Јефимијом у манастир Љубостињу, који је сама основала. У њему се замонашила и добила име Евгенија. Пред смрт примила је монашки завет велике схиме и добила ново име Ефросинија. У манастиру Љубостињи провела је своје последње дане, ту је преминула 11. новембра 1405. године. У том манастиру је и сахрањена.
Српска православна црква је прославља као светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару. Истог дана прославља се и њен син деспот Стефан Лазаревић.
Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код султана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је, уз помоћ тада већ утицајне ћерке, Бајазитове супруге Оливере издејствовала пренос моштију Свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у Капелу Свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши.
Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан.[1]
Породично стаблоУреди
| 16. Вукан Немањић | ||||||||||||||||
| 8. Дмитар Немањић | ||||||||||||||||
| 4. Вратислав Немањић | ||||||||||||||||
| 2. Вратко Немањић | ||||||||||||||||
| 1. Милица Хребељановић | ||||||||||||||||
| 3. | ||||||||||||||||
ДецаУреди
Милица и Лазар су имали седморо деце, два сина и пет ћерки:
| Миличина деца | |||
|---|---|---|---|
| Синови | |||
| Име | Живео | Титула | |
| Добровој | (умро као мало дете) | ||
| Стефан | (1377—1427) | кнез (1389—1402) и деспот Србије (1402—1427) | |
| Вук | (1379—1410) | кнез | |
| Ћерке | |||
| Име | Живела | Брак(ови) | |
| Мара | (1355—1426) | Вук Бранковић, око 1371. године[2][3][4] | |
| Јелена | (?—1443) | 1.Ђурађ II Страцимировић Балшић (1385—1403), око 1386. године[2][4] 2.Сандаљ Хранић Косача (1392—1435), 1411. године | |
| Драгана[3][5] | (?—1395) | Јован (1371—1395) или његов син Александар (Искандер) Шишман, око 1386. године[3] | |
| Теодора (Јелена) | (?—пре 1405)[5] | Никола II Горјански, око 1387. године[2][4] | |
| Оливера | (око 1378[6] — после 1443[4][5]/1444[2]) | Бајазит I (1389—1403), 1390. године | |
Популарна култураУреди
Њен лик се појављује у следећим филмовима:
- Бој на Косову (1989)
ЗанимљивостиУреди
- У народном предању кнез Лазар се често назива царем пошто је био највећи обласни господар и наследник цара Уроша. У складу са тим се и Милица често назива царица Милица.
- Рубин Крушевац производи вино које носи име српске владарке.
- По њој се зове ОШ „Кнегиња Милица“ Нови Београд.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Лепе и умне понос рода свог („Српско наслеђе“)”. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2009. Приступљено 22. 12. 2008.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Ивић, Алекса (1928). „[[s:sr:Родословне таблице (А. Ивић)/Лазаревићи|Лазаревићи]]”. Родословне таблице српских династија и властеле (III допуњено изд.). Нови Сад — преко Викизворника.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Веселиновић & Љушић 2001.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 „Genealogy - Balkan states: The Lazarevici”. Приступљено 25. 2. 2010.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 „Medieval Lands project - Serbia: Lazar I [1385]-1389, Stefan 1389-1427”. Приступљено 25. 2. 2010.
- ^ Ивић 1928.
ЛитератураУреди
- Алекса Ивић, Родословне таблице српских династија и властеле (треће допуњено издање), Нови Сад 1928. (Лазаревићи)
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад-Београд: Платонеум. ISBN 86-83639-01-0.
Спољашње везеУреди
| Милица Хребељановић на Викимедијиној остави. |
- Кнегиња Милица - монахиња Јевгенија и њено доба (Трстеник, 2014)
- Српски јунаци средњег века: Лазар Хребељановић, 1. део, РТС Образовно - научни програм - Званични канал
- Српски јунаци средњег века: Лазар Хребељановић, 2. део, РТС Образовно - научни програм - Званични канал
- Јустин Поповић: Спомен свете матере наше Евгеније-Ефросиније, српске царице Милице („Житија светих“ за јул)
- Мила Милосављевић: Највољенија српска царица („Православље“, бр. 959, 1. март 2007.)
- Лепе и умне понос рода свог („Српско наслеђе“)
- Кнегиња Милица: Удовству мојему женик
- Потомци кнеза Лазара и кнегиње Милице
- „Владарка и светитељка књегиња Милица“, Др Миладин Стефановић, Вечерње новости, фељтон, 22. март — 3. април 2009.
- Јади кнегиње Милице („Вечерње новости“, 2. фебруар 2011)
- Дипломатија монахиње Јевгеније („Вечерње новости”, 28. јун 2017)