Гргур Вуковић Бранковић (? — 13. март 1408) је био најстарији син Вука Бранковића и Маре, ћерке кнеза Лазара. Учествовао је у Боју на Косову у одреду свога оца. Када је султан Бајазит I прогнао Вука, а овај касније умро 1398, његове области су предате Стефану Лазаревићу. Гргур је са мајком Маром и браћом Ђурђем и Лазаром остао са уским појасом земље око Вучитрна и Трепче. После пар година Бранковићи су уз помоћ новца које је још Вук оставио у Дубровнику успели да поврате већину територија. Ово их је поред новца коштало и вазалних обавеза према султану. Гргур је са братом Ђурђем учествовао у биткама на страни Турака, а у бици код Ангоре командовао је једним одредом и био заробљен од стране Монгола, али га је Ђурађ откупио. Не зна се да ли је био на слободи у време борби на Косову између Турака и Бранковића са једне и браће Лазаревић с друге стране. Године 1406. после посете султану Сулејману у својству турских вазала, Гргур је задржан на двору као талац, вероватно из неповерења према Бранковићима, а Ђурађ се вратио у Србију. Гргур није дуго остао у Турској и после повратка у Србију је одлучио да се остави политике и замонашио се, а стрешинство је предао Ђурђу. Гргур је недуго затим умро као монах Герасим на Хиландару 13. марта 1408. године.