Гргур Вуковић Бранковић

За друге употребе, погледајте Гргур Бранковић (вишезначна одредница).

Гргур Вуковић Бранковић (? — 13. март 1408) је био најстарији син Вука Бранковића и Маре, ћерке кнеза Лазара. Учествовао је у Боју на Косову у одреду свога оца. Када је султан Бајазит I прогнао Вука, а овај касније умро 1398, његове области су предате Стефану Лазаревићу. Гргур је са мајком Маром и браћом Ђурђем и Лазаром остао са уским појасом земље око Вучитрна и Трепче. После пар година Бранковићи су уз помоћ новца које је још Вук оставио у Дубровнику успели да поврате већину територија. Ово их је поред новца коштало и вазалних обавеза према султану. Гргур је са братом Ђурђем учествовао у биткама на страни Турака, а у бици код Ангоре командовао је једним одредом и био заробљен од стране Монгола, али га је Ђурађ откупио. Не зна се да ли је био на слободи у време борби на Косову између Турака и Бранковића са једне и браће Лазаревић с друге стране. Године 1406. после посете султану Сулејману у својству турских вазала, Гргур је задржан на двору као талац, вероватно из неповерења према Бранковићима, а Ђурађ се вратио у Србију. Гргур није дуго остао у Турској и после повратка у Србију је одлучио да се остави политике и замонашио се, а стрешинство је предао Ђурђу. Гргур је недуго затим умро као монах Герасим на Хиландару 13. марта 1408. године.

Гргур Бранковић
Место рођењаХиландар
Датум смрти13. март 1408.
Место смртиХиландар
ДинастијаБранковићи
ОтацВук
МајкаМара

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Младен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Бранко Младеновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Вук Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Гргур Вуковић Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Прибац Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Лазар Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Мара Лазаревић Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Вратко Немањић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Милица Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ЛитератураУреди