Мара Лазаревић Бранковић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Мара Лазаревић Бранковић (? — 12. април 1426) била је најстарија кћи кнеза Лазара и кнегиње Милице, супруга Вука Бранковића и мајка Ђурђа Бранковића.
| Мара Лазаревић Бранковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 12. април 1426. |
| Породица | |
| Супружник | Вук Бранковић |
| Потомство | Гргур, Ђурађ, Лазар |
| Родитељи | Лазар Хребељановић Милица Хребељановић |
| Династија | Лазаревићи Бранковићи |
Биографија
уредиОко 1371. удата за Вука Бранковића, господара Косова Метохије и Скопља. Овим браком Вук је ушао у неку врсту „породичног савеза” са својим тастом кнезом Лазаром.
Мара и Вук су имали три сина: Гргура († 1408), Ђурђа (1375—1456) и Лазара († 1410). Неки извори спомињу и једну кћер, али о њој нема историјских сазнања.
После смрти мужа Вука (1397) Мара је подупирала тежње својих синова Ђурђа и Лазара да поврате под своју контролу део очевих територија које су временом ушле у састав државе кнеза и доцнијег деспота Стефана Лазаревића, Мариног брата. Подржавала их је и у ратовима које су водили против свог ујака Стефана 1402—1412. године.
Мара је са најмлађом сестром принцезом Оливером 1412. године водила преговоре о помирењу Ђурђа и деспота Стефана. Захваљујући успешним преговорима они су се исте године и помирили, а Ђурађ је 1425/26. године, проглашен Стефановим наследником.
Мара је преминула 12. априла 1426. године.
Породично стабло
уреди| 4. Прибац Хребељановић | ||||||||||||||||
| 2. Лазар Хребељановић | ||||||||||||||||
| 1. Мара Лазаревић Бранковић | ||||||||||||||||
| 6. Вратко Немањић | ||||||||||||||||
| 3. Милица Хребељановић | ||||||||||||||||
Литература
уреди- Бубало, Ђорђе (2001). „Повеље Маре Бранковић и синова јој Гргура, Ђурђа и Лазара манастиру Хиландару”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 65-66 (1999-2000): 77—105.
- Гиљен, Никола; Шарановић, Оливера; Јовићевић, Соња (2009). Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња. Београд. ISBN 978-86-912875-0-4. [Принцесса Оливера, забытая сербская княгиня. ISBN 978-86-912875-1-1. | Princess Olivera, a forgotten Serbian Heroine. ISBN 978-86-912875-2-8.]
- Гиљен, Никола; Шарановић, Оливера; Јовићевић, Соња (2010). Кнегиња Оливера, пут ружама посут. Београд. ISBN 978-86-912875-3-5. [Die Fürstin Olivera, mit Rosen bestreuter Weg. ISBN 978-86-912875-4-2.]