Младен (властелин)

властелин, отац Бранка Младеновића

Младен (?—после 1326) је био српски властелин из прве половине XIV века[1] и родоначелник породице Бранковић. Био је у служби краља Милутина, Стефана Дечанског и цара Душана. Носио је титулу жупана, а касније и војводе.

Младен
ПотомствоБранко Младеновић

БиографијаУреди

Младенов отац није познат, али он (Младен) и његов брат Никола представљају најстарије познате претке Бранковића. Потичу из врло старе и угледне породице, која је била присутна на двору српског краља Милутина и заузимала угледан положај. Породица је поседовала имања у косовској Дреници, а њихов углед је проистицао од дворских служби које је обављала. Припадала је пограничној властели чији је основни задатак било ратовање.[2]

Породица је доживела успон у време владавине краља Стефана Дечанског (1321—1331), када се 1323. године Младен спомиње као управник Требиња и Драчевице, добиши их од краља на управу, док његов брат Никола 1329. године као жупан и делује као краљев служебник у Кроји. Ове титуле су добили као награду због својих заслуга у грађанском рату између Милутина и његовог полубрата Константина. Иако је породица уживала велики глед, није спадала у најмоћније породице двора и Србије.[2]

Није познато шта су касније обављали, али је вероватно да су се и даље налазили у краљевој близини. Младен се последњи пут спомиње 1326. године, у једној повељи, и убрзо након тога је умро. Њега је наследио син Бранко. Младен је имао и ћерку Ратославу, која се удала за жупана Алтомана Војиновића.[2]

ПотомствоУреди

Имао је сина Бранка и ћерку Ротиславу.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Општи енциклопедијски лексикон Свезнање, Београд 1937.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 др Жељко Фајфрић, Света лоза Бранковића, интернет издање, Пројекат Растко
  3. ^ др Жељко Фајфрић, Велики жупан Никола Алтомановић, интернет издање, Пројекат Растко

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
непознати
намесник Требиња
Наследник:
Бранко
Претходник:
непознати
намесник Драчевице
Наследник:
непознати