Манастир Грачаница
Манастир Грачаницу је саградио српски краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије.
| Манастир Грачаница | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Средњовековни споменици на Косову |
| Место |  Србија |
| Координате | 42° 35′ 54″ С; 21° 11′ 36″ И / 42.5983° С; 21.1933° И |
| Критеријум | културна: ii, iii, iv |
| Референца | 724. |
| Упис | 2004. (28. седница) |
| Додатни упис | 2006. |
| Угроженост | 2006– |
| Веб-сајт | www |
Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Прошлост манастираУреди
Манастир Св. Богородице у јужној Србији, на левој обали реке Грачанке, десна притоке Ситнице, јужно од Приштине на Косову, задужбина је српског краља Милутина, његове жене Симониде и сина Стефана. Подигнута је 1315- 1321. године и обдарена богатим поклонима, како у имању тако и у повластицама. Она је подигнута на месту старе цркве у којој је била столица Липљанске епархије. Управо по манастиру Грачаници, ова епархија је понекад називана и Грачаничком.
Време 14. и 15. века био је период велике духовне славе манастира. У Грачаници је живело стотине монаха који су развили веома значајну духовну и уметничку делатност. У другој четвртини 16. века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе.
Пре 1759. године Грачаница је била чисто арнаутско место, без иједног Србина. Они су се много раније склонили одатле, а Арнаути су уништили сваки помен на њих. Турци су били малобројнији. Међутим средином 18. века завладала је епидемија неке болести, због које су масовно умирали мештани Арнаути. Због те недаће остали су се иселили, а у опет напуштену Грачаницу, село око манастира дошли су опет Срби из околине. Мештанин ,,Ђак Риста" је био први свештеник у Грачаници после више векова и он је прву службу у манастирској цркви обавио.[1]
Манастир је децембра 1893. године посетио Милојко В. Веселиновић и затекао његово незавидно стање.[2] У порти су тада три конака, један мутвак (кухиња) и неколико кошева. Испред великих западних црквених врата било је сеоско гробље. Једини калуђер био је старац Агатангел; онемоћао човек који се ту скрасио четрдесет година раније. Службу у знаменитој манастирској цркви обављала су три сеоска свештеника. Унутрашњост цркве је била сва живописана а темпло је било скорашње - ,,просто, сељачко". Лик Симонидин био је неоштећен, блистав. У десном олтару над зазиданим вратима скоро по целом зиду био је исписан текст Милутинове хрисовуље, дате манастиру. Пет црквених кубета била су од давнина покривена оловом, али тада се могао видети само плех. Било је то због Јашар-паше који је око 1820. године скинуо и узео олово за своје потребе. Године 1874. добио је манастир султанов ферман да може цркве покрити плехом, на чијем је месту до тада била ћерамида. Том приликом су били постављени и гвоздени крстови на кубетима. Током 1895. године нови игуман манастира Гедеон Марић путовао је по српству и скупљао прилоге за манастирску обнову.
Одбор за обнову манастира Грачанице и подизање маузолеја и Храма славе на Косову, изводио је радове од 1937. - нова камена ограда и нови манастирски конак итд.[3] Двориште је проширено.[4] Велики радови су завршени почетком 1941.[5]
После Другог светског рата, манастир су обновиле монахиње и од тада он служи као женски манастир. Данас у њему живи 20-так сестара које се баве иконописањем, везом, пољопривредом и другим монашким послушањима.
Након рата на Косову и Метохији и агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године у манастир Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског који је морао да напусти Призрен. Манастир је постао не само духовно већ и национално и политичко средиште српског народа овог краја. У њему се свакодневно организују бројни скупови и састанци са међународним представницима са циљем да се обезбеди опстанак и живот српског народа на Косову и Метохији. Игуманија манастира до 2023. била је Теодора Жарковић.[6]
Старешине манастираУреди
- Игуманија Татијана, (1955—1990).[7]
- Ефросинија (Јеремић), (1990—2018).[8]
- Стефанида (Главчић), (2018—2020).[9]
- Теодора (Жарковић), (2020—2023).[10]
Манастирска цркваУреди
Манастир Грачаница је један од најзначајнијих споменика средњевековне српске културе. Црква је од тесаног камена положеног у редове двојних и тројних редова опека и има три апсиде и пет кубета са основом уписаног крста, те као таква припада групи прворазредних архитектонских остварења свога времена. Изведена је у српско-византијском стилу и врло је складних сразмера. Спољна припрата је саграђена у крајем 14. века у време владавине кнеза Лазара.
ЖивописУреди
_001.jpg)
У цркви се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића, копија из манастира Дечана, затим лик краљице Симониде, пете супруге краља Милутина и кћери ромејског цара Андроника II.
У 16. веку припрата је живописана фрескама. Михајло и Евтихије, познати сликари из Солуна завршили су фреске у главној цркви до 1321. године. Небеска литургија, пророци и еванђелисти су насликани на главној куполи испод фреске Христа Пантократора док се на зидовима наоса могу видети циклуси Великих Празника, Христовог страдања, чуда, прича, Христовог Роджества и Васкрсења, призори из живота Богородице, Св. Николе и Календар светих. Призори који приказују Евхаристију као и старозаветни мотиви налазе се у олтару. Св. Краљ Милутин и његова супруга краљица Симонида, ромејска принцеза, приказани су у средишем луку као владари којима сам Господ даје власт преко анђела који на њихове главе спуштају круне. Немањићко родословно стабло и Страшни суд су насликани у предњем делу наоса док су и ван припрате сачувани фрагменти фресака из 14. века. Поред осталих фресака значајни су циклуси Васељенских сабора, Акатиста Пресвете Богородице и Рођења Господњег.
На зидовима ове цркве такође се могу наћи и портрети поглавара Српске православне цркве као и погребна сцена грачаничког митрополита Дионисија. Грачаничка ризница је уништена у пожарима 1379. и 1383. године. У манастиру се и данас чува збирка старих икона, међу којима је значајна икона Христа Милостивог из 14. века која је јединствена по својим димензијама (269 cm x 139 cm). На манастиру је до сада урађено више градитељских и сликарских конзерваторских радова.
Светска баштинаУреди
Овај манастир се налази на списку Унескове Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову“.
ГалеријаУреди
Детаљ фасаде.
Фреска у нартексу, краљица Симонида.
Краљица мајка Јелена као монахиња, и Стефан Милутин као монах.
Страшни суд, нартекс око 1320.
Дело великих мајстора који су је градили од тесаног камена и опеке.
Једна од 1400 фрески Манастира Грачаница
Једна од 1400 фрески Манастира Грачаница
Једна од 1400 фрески Манастира Грачаница
.jpg)
Документарни филмУреди
- Грачаница... од злата јабука, документарни ТВ филм серијала „Сведоци векова“ снимљен је 1989. године према сценарију Др Бранислава Тодића и Петра Савковића у режији Милана Кнежевића, музику је компоновао Зоран Христић, у продукцији РТБ-а.[11]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ "Застава", Нови Сад 1895.
- ^ Милојко В. Веселиновић: "Поглед кроз Косово", Београд 1894.
- ^ "Политика", 14. септ. 1937
- ^ "Политика", 13. јул 1938
- ^ "Политика", 15. март 1941
- ^ „Уснула у Господу схимонахиња Теодора, игуманија манастира Грачанице”. СПЦ. 10. 3. 2023. Приступљено 10. 3. 2023.
- ^ „Sedam vekova manastira Gračanica: S anđelima i narodom”. www.tvmost.info. Приступљено 2023-03-13.
- ^ Magazina, Redakcija (2018-03-07). „Mati Efrosinija - životna priča igumanije manastira Gračanica”. Bašta Balkana Magazin (на језику: српски). Приступљено 2023-03-13.
- ^ „Мати Стефанида- О прослави ктиторске славе манастира Грачаница • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 2018-11-07. Приступљено 2023-03-13.
- ^ Нпортал (2023-03-10). „ЈЕДНА ОД НАЈУТИЦАЈНИЈИХ МОНАХИЊА: Преминула игуманија Манастира Грачаница Теодора”. Нпортал (на језику: српски). Приступљено 2023-03-13.
- ^ Грачаница... од злата јабука на сајту YouTube, Званични канал РТС-а.
ЛитератураУреди
- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Богдановић, Димитрије (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности.
- Ивановић, Радомир (1961). „Земљишни поседи грачаничког властелинства”. Историјски часопис. 11 (1960): 253—264.
- Јанковић, Марија (1983). „Липљанска епископија и Грачаничка митрополија”. Историјски часопис. 29-30 (1982-1983): 27—37.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар. 51 (2001): 171—184.
- Ćurčić, Slobodan (1979). Gračanica: King Milutin's Church and Its Place in Late Byzantine Architecture. Pennsylvania State University Press.
