Отворите главни мени

Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије.

Манастир Грачаница
Манастир Грачаница
Gracanica 1.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеСредњовековни споменици на Косову
Medieval Monuments in Kosovo
МестоГрачаница, Србија Уреди на Википодацима
Координате42°35′54″ СГШ; 21°11′36″ ИГД / 42.5983° СГШ; 21.1933° ИГД / 42.5983; 21.1933
Критеријумкултурна: ii, iii, iv
Референца724.
Упис2004. (28. седница)
Додатни упис2006.
Угроженост2006-
Веб-сајтwww.manastirgracanica.rs

Ефросинија Јеремић је била игуманија Манастира Грачанице од 1992. године до свога упокојења 2018. године.

Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Садржај

Прошлост манастираУреди

 
Стефан Милутин. Детаљ ктиторског портрета у Грачаници, око 1320.

Манастир Св. Богородице у Јужној Србији, на левој обали реке Грачанке, десна притоке Ситнице, јужно од Приштине на Косову, задужбина је краља Милутина, његове жене Симониде и сина Стефана. Подигнута је 1315- 1321. године и обдарена богатим поклонима, како у имању тако и у повластицама. Она је подигнута на месту старе цркве у којој је била столица Липљанске епархије. Управо по манастиру Грачаници, ова епархија је понекад називана и Грачаничком.

Време 14. и 15. века био је период велике духовне славе манастира. У Грачаници је живело стотине монаха који су били развили веома интензивну духовну и уметничку делатност. У другој четвртини 16. века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе.

Пре 1759. године Грачаница је била чисто арнаутско место, без иједног Србина. Они су се много раније склонили одатле, а Арнаути су уништили сваки помен на њих. Турци су били малобројнији. Међутим средином 18. века завладала је епидемија неке болести, због које су масовно умирали мештани Арнаути. Због те недаће остали су се иселили, а у опет напуштену Грачаницу, село око манастира дошли су опет Срби из околине. Мештанин "Ђак Риста" је био први свештеник у Грачаници после више векова и он је прву службу у манастирској цркви обавио.[1]

Манастир је децембра 1893. године посетио Милојко В. Веселиновић и затекао његово незавидно стање.[2] У порти су тада три конака, један мутвак (кухиња) и неколико кошева. Испред великих западних црквених врата било је сеоско гробље. Једини калуђер био је старац Агатангел; изнемоћао човек који се ту скрасио пре четири деценије. Службу у манастирској импозантној цркви обављала су три сеоска свештеника. Унутрашњост цркве је била сва живописана а темпло је било скорашње - "просто, сељачко". Лик Симонидин био је неоштећен, блистав. У десном олтару над зазиданим вратима скоро по целом зиду била је исписан текст Милутинове хрисовуље, дате манастиру. Пет црквених кубета била су од давнина покривена оловом, али тада се могао видети само плех. Било је то због Јашар-паше који је око 1820. године скинуо и узео олово за своје потребе. Године 1874. добио је манастир султанов ферман да може цркве покрити плехом, на чијем је месту до тада била ћерамида. Том приликом су били постављени и гвоздени крстови на кубетима. Током 1895. године нови игуман манастира Гедеон Марић путовао је по српству и скупљао прилоге за манастирску обнову.

После Другог светског рата, манастир су обновиле монахиње и од тада он служи као женски манастир. Данас у њему живи 20-так сестара које се баве иконописањем, везом, пољопривредом и другим монашким послушањима.

 
Манастир Грачаница 5. маја 1913. године.

Након рата на Косову и Метохији 1999. године у манастир Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског који је морао да напусти Призрен. Манастир је постао не само духовно већ и национално и политичко средиште српског народа овог краја. У њему се свакодневно организују бројни скупови и састанци са међународним представницима са циљем да се обезбеди опстанак и живот српског народа на Косову и Метохији.

Манастирска цркваУреди

Манастир Грачаница је један од најзначајнијих споменика старе српске културе. Црква је од тесаног камена положеног у редове двојних и тројних редова опека и има пет кубета и три апсиде. Изведена је у естетском и грађевинско- архитектонском савршенству и врло је складних пропорција.

Црква манастира Грачаница је грађевина са пет кубета са основом уписаног крста, те као таква припада групи првокласних архитектонских остварења свога времена. Спољна припрата је саграђена у крајем 14. века у време кнеза Лазара.

ЖивописУреди

 
Грачаница, насликала у стилу импресионизма Надежда Петровић 1913. године.
 
Успење Пресвете Богородице, фреска из Грачанице, око 1320. (Види још:Ренесанса Палеолога)

У цркви се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића, копија из манастира Дечана, затим лик краљице Симониде, жене краља Милутина и кћери византијског цара Андроника II.

У 16. веку припрата је живописана фрескама. Михајло и Евтихије, познати сликари из Солуна завршили су фреске у главној цркви до 1321. године. Небеска литургија, пророци и еванђелисти су насликани на главној куполи испод фреске Христа Пантократора док се на зидовима наоса могу видети циклуси Великих Празника, Христовог страдања, чуда, прича, Христовог Роджества и Васкрсења, призори из живота Богородице, Св. Николе и Календар светих. Призори који приказују Евхаристију као и старозаветни мотиви налазе се у олтару. Св. Краљ Милутин и његова супруга краљица Симонида, византијска принцеза, приказани су у централном луку као владари којима сам Господ даје власт преко анђела који на њихове главе спуштају круне. Немањићко стабло порекла и Страшни суд су насликани у предњем делу наоса док су и ван припрате сачувани фрагменти фресака из 14. века. Поред осталих фресака значајни су циклуси Васељенских сабора, Акатиста Пресвете Богородице и Рођења Господњег.

На зидовима ове цркве такође се могу наћи и портрети српских архиепископа и патријараха као и погребна сцена грачаничког митрополита Дионисија. Грачаничка ризница је уништена у пожарима 1379. и 1383. године. У манастиру се и данас чува збирка старих икона, међу којима је значајна икона Христа Милостивог из 14. века која је јединствена по својим димензијама (269 cm x 139 cm). На манастиру је до сада урађено више градитељских и сликарских конзерваторских радова.

Светска баштинаУреди

Овај манастир се налази на списку Унескове Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову“.

ГалеријаУреди

Документарни филмУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1895.
  2. ^ Милојко В. Веселиновић: "Поглед кроз Косово", Београд 1894.
  3. ^ Грачаница... од злата јабука на сајту Јутјуб, Званични канал РТС-а.

ЛитератураУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди