Епископ шумадијски Сава
Сава (световно Светозар Вуковић; Сента, 13. април 1930 — Београд, 16. јун 2001) био је епископ шумадијски и дописни члан САНУ.
Сава (Вуковић) | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Епархија | Епархија шумадијска |
Чин | епископ |
Титула | епископ шумадијски |
Седиште | Крагујевац |
Године службе | 1977—2001 |
Претходник | Валеријан (Стефановић) |
Наследник | Јован (Младеновић) |
Лични подаци | |
Световно име | Светозар Вуковић |
Датум рођења | 13. април 1930. |
Место рођења | Сента, Дунавска бановина, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 16. јун 2001.71 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
Биографија
уредиЊегово световно име било је Светозар. Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, затим Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године. Постављен је за суплента Богословије Светог Саве у Београду 1958. године. Године 1957. и 1958. провео је на постдипломским студијама на старокатоличком богословском факултету Универзитета у Берну (Швајцарска) радећи истовремено на докторској дисертацији Типик архиепископа Никодима. Докторирао је 15. маја 1961. године на Богословском факултету у Београду.
Замонашен је у манастиру Ваведење 1959. године, а за викарног епископа моравичког је хиротонисан 1961. године у Саборној цркви у Београду од стране патријарха српског Германа, епископа бачког Никанора и епископа банатског Висариона.
На Богословском факултету у Београду предавао је литургику са историјом уметности од 1961. до 1967. године када је изабран за епископа источноамеричког и канадског где је остао до 1977. године када је постао епископ шумадијски. Представљао је Српску православну цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979—1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом (1980—1991).
Администрирао је следећим епархијама: Источноамеричком и канадском, Жичком, Банатском, Темишварском, Средњозападноамеричком, Западноамеричком и Бачком. Започео је градњу више од стотину нових храмова у Шумадији а преко педесет је освештао. Подигао је Цркву Светог Георгија у Вишевцу, родном месту вожда Карађорђа као личну задужбину и обновио мноштво манастира широм Шумадијске епархије. Основао је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима, Дом за децу „Свети Јован Крститељ” (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд „Човекољубље”, Богословију „Светог Јована Златоустог” у Грошници. За време службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир.
Током администрирања Темишварском епархијом (16 година), основао је више православних црквених општина и старао се о очувању и обнови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави и обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педесет српских младића из румунског дела Баната.
Преминуо је 16. јуна 2001. године.[1] Сахрањен је 19. јуна у Саборној цркви у Крагујевцу.[2]
Поводом 20 година од његове смрти 2021. године објављена је споменица.[3][4]
Радови
уредиБавио се научним радом а радове из историје и литургике објављивао је у нашим и страним часописима и листовима.
Написао је следећа дела „Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941.” затим књигу „Српски јерарси”, „Гробна места српских архијереја”. Као епископ моравички био је покретач излажења часописа „Српска православна црква - њена прошлост и садашњост / Serbian Orthodox Church - Its Past and Present” на српском и енглеском језику, као и новина Српске патријаршије „Православље”, чији је одговорни уредник био од првог до седмог броја, до одласка на нову дужност у САД. Глави уредник „Гласника, службеног листа Српске православне цркве“ био је од јуна 1966. до јула 1967. године. Покренуо је часопис Источноамеричке и канадске епархије „Стаза православља”, који је касније постао званични лист Српске православне цркве у САД и Канади. Уредио је споменицу под насловом „Седам и по столећа Српске цркве”, на српском и енглеском језику и „Календар Српске православне цркве у Америци и Канади за 1971. годину”. Покренуо је „Каленић”, лист Шумадијске епархије. Као администратор епархија банатске (1980—1985) и бачке (1988—1990) обновио је некадашње часописе ових епархија: „Банатски весник” (1981) у Вршцу и „Беседа“ (1989) у Новом Саду. Администрирао је и темишварском епархијом 1980-1996.[5] Уређивао је „Цркву, календар Српске патријаршије“ за 1981, 1982. и период од 1996. до 2001. године.
Аутор је прилога у књизи "Сто најзнаменитијих Срба". За дописног члана Српске академије наука и уметности је изабран 1997. године. Матица српска га је изабрала за члана сарадника 1991. године, а стални члан постао је 1995. године.
Одликовања
уредиСвети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа др Саву Орденом Светог Саве I степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење цркви, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте.
Указом председника СР Југославије Војислава Коштунице, постхумно је одликован Медаљом Белог анђела за изузетно лично остварење и допринос у области црквене историје и хуманистичких наука.[6]
Галерија
уреди-
У младости
-
У башти свог родног дома у Сенти
-
У пратњи Патријарха српског Германа са Титом и Јованком Броз
-
Са мајком Милицом и оцем Васом
-
Испред Владичанског двора у Вршцу
-
Са Патријархом српским Павлом
Референце
уреди- ^ Умро епископ шумадијски Сава
- ^ „Сахрањен епископ шумадијски Сава”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2020. г. Приступљено 08. 04. 2020.
- ^ „Епископ шумадијски Јован: “Ја посадих, али Бог учини да узрасте” (1 Кор 3, 6) – Служење Цркви владике Саве Вуковића (СПЦ, 18. јун 2021)”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2021. г. Приступљено 19. 06. 2021.
- ^ „Поводом двадесетогодишњице упокојења епископа Саве (Вуковића) (СПЦ, 26. јул 2021)”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2021. г. Приступљено 26. 07. 2021.
- ^ „Episkopi Pravoslavne Srpske Eparhije Temišvarske u Rumuniji”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2011. г. Приступљено 5. 4. 2013. Текст „www.banaterra.eu” игнорисан (помоћ)
- ^ „Указом председника СР Југославије епископ шумадијски Сава посмртно одликован, 18. јун 2002. године”. Архивирано из оригинала 17. 9. 2019. г. Приступљено 16. 9. 2019.
Литература
уреди- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
Спољашње везе
уреди- Биографија на сајту САНУ
- Епископ Сава Вуковић, биографија на сајту шумадијске епархије
- Десет година од упокојења Епископа шумадијског Саве (СПЦ, 11. јун 2011) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2020)