Отворите главни мени

Сента (мађ. Zenta) је градско насеље у Србији, у општини Сента, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 18.704 становника.

Сента
City hall of senta.jpg
Градска кућа
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаСента
Становништво
 — 2011.Пад 18.704
 — густина137/км2
Географске карактеристике
Координате45°55′38″ СГШ; 20°04′43″ ИГД / 45.9272788° СГШ; 20.078556° ИГД / 45.9272788; 20.078556Координате: 45°55′38″ СГШ; 20°04′43″ ИГД / 45.9272788° СГШ; 20.078556° ИГД / 45.9272788; 20.078556
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина92 м
Површина166,8 км2
Сента на мапи Србије
Сента
Сента
Остали подаци
Поштански број24400
24401
Позивни број024
Регистарска ознакаSA

Садржај

ГеографијаУреди

У средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке, лежи један од најстаријих градова у Војводини — Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Према попису из 2002. године, Сента има 20.363, док Општина Сента има 25.619 становника.

ИсторијаУреди

 
Грб града на Градској кући

Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. У рату између Аустрије и Турске, једна од највећих победа Аустрије била је битка код Сенте 11. септембар 1697. године ("Код Сенте је спасен Беч").

Након што су се Срби граничари из Потиско-поморишке границе 1742. године већином иселили у Русију у XVIII и XIX веку Сенту су населили Мађари, Словаци, Немци и Јевреји, а између два светска рата и после 1945. године Срби, Црногорци и други народи. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 km од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја.

По попису места Потиске војне границе из 1748. године у Сенти је био 191 граничар коњаник, и сви су били у активној служби. Од тога њих 46 је имало комплетну војну опрему, а осталих 85 делимичну. Штаб је сачињавало шест официра, на челу са поручницима Јованом Бадрљицом и Ђуком (Ђорђем) Поповићем. Ту је и заставник Неша Милиновић. У месту је била стационирана и пешадија, њих 202 пешадинца. Изван сталне службе било их је 64, а са потпуним наоружањем 70 активних граничара. На челу јединице је био мајор Марко Марковић, са капетан-лајтантом Ђорђем Голубом, поручником Константином Милиновићем и заставником Игњатом Вршићем.[1]

Године 1769. Сента је изгорела у великом пожару.

Културна историја Срба у СентиУреди

Сенћанска православна црквена општина је јавно препоручивала у јесен 1855. године билдхауера (иконорезбара) Јоана Ајстерленера из Старог Арада. Захвални црквени оци су га због добро урађеног посла - иконостаса, наградили са 300 ф. преко понуде.[2]

У Сенти је при православној црквено-школској општини деловао Фонд за сиромашну децу. Њиме је руководио пре 1866. године српски учитељ Јован Вујић.[3]

Када је 1866. године одржана скупштина Матице српске у Пешти, Срби Сенћани су доминирали по бројности. Као редовни стари чланови у њеном раду учестовали су: Андрија Николић, Јован Вујић учитељ, Трифун Влашић и Стефан Дракулић. За нове чланове јавили су се по уплати, износа од 50 ф. Православна српска црквена општина у Сенти, док су појединци дали по 10 ф. - Константин Живановић адвокат, Стеван Лукачевић бележник, Стеван пл. Бадрљица куријалиста, Љубомир Вујић трговац, Јаков Крагујевић, Сава пл. Брановачки и Андрија Николић сенатор.[3]

КултураУреди

У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).

Од 2003. годне у Сенти ради Гимназија Бољаи, специјализована школа која на мађарском језику изводи наставу по програму београдске Математичке гимназије.

У Сенти се налази велики број зграда — споменика културе: Ватрогасна касарна у Сенти, Родна кућа Стевана Сремца, Зграда Плебаније — Музеја, Хотел Ројал, Славнића кућа и Српска православна црква Светог арханђела Михаила.

ПривредаУреди

У XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.

ДемографијаУреди

У насељу Сента живи 16.396 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,8 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 7.938 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

 
Демографија[4]
Година Становника
1948. 23.277
1953. 23.320
1961. 25.062
1971. 24.723
1981. 23.690
1991. 22.827 22.531
2002. 20.302 21.119
2011. 18.704
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Мађари
  
14.429 77,14 %
Срби
  
2.454 13,12 %
Роми
  
226 1,20 %
Југословени
  
106 0,56 %
Хрвати
  
67 0,36 %
Албанци
  
62 0,33 %
Црногорци
  
47 0,25 %
Словаци
  
31 0,16 %
Македонци
  
27 0,14 %
Буњевци
  
21 0,12 %
Бошњаци
  
13 0,07 %
Муслимани
  
13 0,07 %
Русини
  
12 0,06 %
Руси
  
11 0,06 %
Немци
  
10 0,05 %
Словенци
  
9 0,05 %
Словаци
  
4 0,02 %
Румуни
  
2 0,01 %
Украјинци
  
2 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
остали
  
19 0,10 %
Регионална припадност
  
119 0,63 %
неизјашњени
  
578 3,09 %
непознато
  
441 2,35 %
укупно: 18.704


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знаменити СенћаниУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Мешовита грађа", Београд 2011. године
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
  3. 3,0 3,1 "Застава", Пешта 1866. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

НапоменеУреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Сента, на којој се налазе три насеља, Богараш, Горњи Брег и Сента.

Градови побратимиУреди

СпортУреди

Спољашње везеУреди