Занат (тур. zanaat) је врста делатности која се бави производњом, поправком или одржавањем нечега. Занат је претеча индустријске - фабричке производње.

Занатска радња у Њу Делхију, Индија.
Кујунџија у Тунису
Лимарска радња у Чачку (1982.)
Воскарска радионица почетком 20. века у Србији
Плакат занатлијске задруге поводом хуманитарне забаве у Панчеву, 27. фебруар 1892.

Мајстори који су „изучили“ занат су свој производ правили од почетка до краја. На пример обућар би од купљене, обрађене коже и уз помоћ алата и потрошних материјала као што су конац, ексери и лепак правио ципелу за купца, од почетка до краја.

У фабричкој производњи процес производње (нпр. ципеле) се дели на фазе, једни кроје, други шију, трећи лепе, четврти пакују... У фабричкој производњи радници се најчешће обучавају за једну технолошку операцију, обука траје брзо и може се користити јефтинија и мање квалификована радна снага.

Фабричка производња је својом масовношћу, применом софистицираних машина омогућила производе који су знатно јефтинији од занатских и тиме полако одгурала занате у заборав.

Стари занатиУреди

Стари занати су пре стотинак година били извор прихода и могућност снабдевања становништва неопходним потрепштинама. Многи од њих су ишчезли пред индустријском револуцијом. Занатска производња се реализовала у занатским радњама а посао су водили мајстори. Они су за своје помоћнике имали калфе и шегрте. Занат се учио годинама. Многи називи су им остали из турског доба, нарочито они који у свом називу имају слово „џ“. У тежњи да их сачува држава примењује мање порезе али и захтева да буду посебно обележени као „производ старог заната“.

[1]

Сродне темеУреди

  • Рожанство, село на Златибору познато по неговању израде дрвених каца и буради на традиционалан начин.
  • Мачкат, село на Златибору познато по неговању прераде и сушења меса на традиционалан начин.

ПовезаноУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди