Фабрика или творница (раније мануфактура) или мануфактурна производна јединица је индустријски објекат у ком радници производе добра (производе и услуге) или надгледају машине у процесу производње, прераде и дораде. Најмодерније фабрике имају простране производне погоне у којима се материјали, сировине и средства за рад комбинују у процесу друштвене репродукције стварајући нову вредност. Уобичајено је да се у фабрикама сусрећу различити облици ресурса ради даље одбацивања профита као што су: радна снага, капитал, знање итд.

Фабрике су настале увођењем машина током Индустријске револуције, када су капитални и просторни захтеви постали превелики за кућну индустрију или радионице. Ране фабрике које су садржавале мале количине машина, као што су једна или две машине за предење, и мање од десетак радника, називане су „глорификованим радионицама“.[1]

Већина модерних фабрика има велика складишта или складишне објекте који садрже тешку опрему која се користи за производњу на монтажној линији. Велике фабрике су обично лоциране са приступом вишеструким видовима транспорта, а неке имају железнички приступ, аутопут и објекте за утовар и истовар пловила. У неким земљама као што је Аустралија, уобичајено је да се фабричка зграда назива „шупа”.[2]

ИсторијаУреди

 
Каналетов улаз у венецијански Арсенал, 1732.
 
Унутрашњост воденице Лајм Регис, Велика Британија (14. век).

Макс Вебер је сматрао да производња у античко доба никада није оправдавала класификацију као фабрике, са методама производње и тадашњом економском ситуацијом неупоредивим са савременим или чак предмодерним развојем индустрије. У античко доба, најранија производња ограничена на домаћинство, развила се у засебан подухват независан од места становања, при чему је производња у то време тек почела да буде карактеристична за индустрију, названа „индустрија неслободних радњи“, ситуација која је настала посебно у условима владавина египатског фараона, са запошљавањем робова и без диференцијације вештина унутар групе робова упоредивих са модерним дефиницијама као подела рада.[3][4][5]

Према преводима Демостена и Херодота, Навкратис је била, или једина, фабрика у целом старом Египту.[6][7][8] Извор из 1983. (Хопкинс) наводи да је највећа фабричка производња у античко доба била од 120 робова у 4. веку пре нове ере у Атини.[9] Чланак у Њујорк Тајмсу од 13. октобра 2011. наводи:

„У афричкој пећини, знаци древне фабрике боја“ – (Џон Нобл Вилфорд)

... откривена у пећини Бломбос, пећини на јужној обали Јужне Африке, где су пронађени 100.000 година стари алати и састојци са којима су рани модерни људи мешали боју на бази окера.[10]

Иако дефиниција фабрике у Кембриџшком онлајн речнику наводи:

зграда или скуп зграда у којима се машинама праве велике количине робе[11]

другде стоји:

... коришћење машина претпоставља друштвену сарадњу и поделу рада — фон Мизес[12]

Један извор наводи да су прве машине биле замке коришћене за помоћ при хватању животиња, што одговара машини као механизму који ради независно или са врло мало силе интеракцијом од човека, са способношћу да се користи више пута са тачно операцијом истом у свакој прилици функционисања.[13]] Точак је измишљен око 3000 пне, а точак са краковима око 2000 пне. Гвоздено доба је почело отприлике 1200–1000 година пне.[14][15] Међутим, други извори дефинишу машинерију као средство производње.[16]

Археологија даје датум за најранији град од 5000. године пне као Тел Брак,[17] стога датум за кооперацију и факторе потражње, од стране повећане величине заједнице и становништва како би нешто попут производње на нивоу фабрике постало замислива потреба.[18][19][20]

Археолог Бонет је ископао темеље бројних радионица у граду Керми доказујући да је Керма већ 2000. године пре нове ере била велика урбана престоница.[21]

Воденица је први пут направљена у Персијском царству нешто пре 350. године пне.[22] У 3. веку пне, Филон Византијски описује точак на водени погон у својим техничким расправама. Фабрике које су производиле гарум биле су уобичајене у Римском царству.[23] Барбегалов аквадукт и млинови су индустријски комплекс из 2. века нове ере који се налази у јужној Француској. До времена 4. века нове ере, у Римском царству је постојало постројење за млевење на водени погон са капацитетом млевења од 28 тона житарица дневно,[24] што је била довољна количина да задовољи потребе 80.000 људи.[25][26][27]

Велики пораст становништва у средњовековним исламским градовима, као што је Багдад од 1,5 милиона становника, довео је до развоја великих фабричких постројења за млевење са већом продуктивношћу за исхрану и подршку великом растућем становништву. Фабрика за прераду житарица из 10. века у египатском граду Билбејсу, на пример, производила је око 300 тона житарица и брашна дневно.[24] Воденице и ветрењаче биле су у широкој употреби у исламском свету у то време.[28]

Венецијански Арсенал такође представља један од првих примера фабрике у модерном смислу те речи. Основан 1104. године у Венецији, Република Венеција, неколико стотина година пре Индустријске револуције, масовно је производио бродове на монтажним линијама користећи произведене делове. Венецијански Арсенал је очигледно производио скоро један брод сваког дана и, на свом врхунцу, запошљавао је 16.000 људи.[29]

РеференцеУреди

  1. ^ Landes, David. S. (1969). The Unbound Prometheus: Technological Change and Industrial Development in Western Europe from 1750 to the Present. Cambridge, New York: Press Syndicate of the University of Cambridge. ISBN 0-521-09418-6. 
  2. ^ „What Are Industrial Sheds?”. Asset Building. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2020. 
  3. ^ John R. LoveAntiquity and Capitalism: Max Weber and the Sociological Foundations of Roman Civilization Routledge, 25 April 1991 Retrieved 12 July 2012 ISBN 0415047501
  4. ^ (secondary) JG Douglas, N Douglas – Ancient Households of the Americas: Conceptualizing What Households Do O'Reilly Media, Inc., 15 April 2012 Retrieved 12 July 2012 ISBN 1457117444
  5. ^ M Weber – General Economic History Transaction Publishers, 1981 Retrieved 12 July 2012 ISBN 0878556907
  6. ^ Demosthenes, Robert Whiston – Demosthenes, Volume 2 Whittaker and Company, 1868 Retrieved 12 July 2012
  7. ^ Herodotus, George RawlinsonHistory of Herodotus John Murray 1862 Retrieved 12 July 2012
  8. ^ (secondary) (E.Hughes ed) Oxford Companion to Philosophy – techne
  9. ^ (P Garnsey, K Hopkins, C. R. Whittaker) Trade in the Ancient Economy University of California Press, 1983 Retrieved 12 July 2012 ISBN 0520048032
  10. ^ John Noble Wilford (13. 10. 2011). „In African Cave, Signs of an Ancient Paint Factory”. The New York Times. Приступљено 14. 10. 2011. 
  11. ^ „factory definition, meaning - what is factory in the British English Dictionary & Thesaurus – Cambridge Dictionaries Online”. cambridge.org. 
  12. ^ L von Mises - Theory and History Ludwig von Mises Institute, 2007 Retrieved 2012-07-12 ISBN 1933550198
  13. ^ E Bautista Paz, M Ceccarelli, J Echávarri Otero, JL Muñoz Sanz – A Brief Illustrated History of Machines and Mechanisms Springer, 12 May 2010 Retrieved 12 July 2012 ISBN 9048125111
  14. ^ JW Humphrey – Ancient Technology Greenwood Publishing Group, 30 September 2006 Retrieved 12 July 2012 ISBN 0313327637
  15. ^ WJ Hamblin – Warfare in the Ancient Near East to 1600 BC: Holy Warriors at the Dawn of History Taylor & Francis, 12 April 2006 Retrieved 12 July 2012 ISBN 0415255880
  16. ^ Mantoux, Paul (2000). The Industrial Revolution in Eighteenth Century: An Outline of the Beginnings of the Modern Factory System in England. Harper & Row. ISBN 978-0061310799. 
  17. ^ Ur et al. 2006
  18. ^ Oates, Joan; McMahon, Augusta; Karsgaard, Philip; Quntar, Salam Al; Ur, Jason (септембар 2007). „Early Mesopotamian urbanism: a new view from the north”. Antiquity (на језику: енглески). 81 (313): 585—600. ISSN 0003-598X. doi:10.1017/S0003598X00095600. 
  19. ^ Knabb, Kyle Andrew (2008). Understanding the role of production and craft specialization in ancient socio-economic systems: toward the integration of spatial analysis, 3D modeling and virtual reality in archaeology (MA). University of California San Diego. 
  20. ^ Gates, Charles (2003). Ancient Cities: The Archaeology of Urban Life in the Ancient Near East and Egypt, Greece and Rome. Psychology Press. стр. 318. ISBN 9780415121828. 
  21. ^ Grzymski, K. (2008). Book review: The Nubian pharaohs: Black kings on the Nile. American Journal of Archaeology, Online Publications: Book Review. Retrieved from „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2014-11-05. Приступљено 2014-12-17. 
  22. ^ Selin, Helaine (2013). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Westen Cultures. Springer Science & Business Media. стр. 282. ISBN 9789401714167. 
  23. ^ Borschel-Dan, Amanda (16. 12. 2019). „Factory for Romans' favorite funky fish sauce discovered near Ashkelon”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-18. 
  24. ^ а б Hill, Donald (2013). A History of Engineering in Classical and Medieval Times. Routledge. стр. 163—166. ISBN 9781317761570. 
  25. ^ TK Derry, (TI Williams ed) – A Short History of Technology: From the Earliest Times to A.D. 1900 Courier Dover Publications, 24 March 1993 Retrieved 12 July 2012 ISBN 0486274721
  26. ^ A Pacey – Technology in World Civilization: A Thousand-Year History MIT Press, 1 July 1991 Retrieved 12 July 2012 ISBN 0262660725
  27. ^ WM Sumner – Cultural development in the Kur River Basin, Iran: an archaeological analysis of settlement patterns University of Pennsylvania., 1972 [1] Retrieved 12 July 2012
  28. ^ Adam Lucas (2006), Wind, Water, Work: Ancient and Medieval Milling Technology, p. 65, Brill Publishers, ISBN 90-04-14649-0
  29. ^ ALTEKAR, RAHUL V. (1. 1. 2005). SUPPLY CHAIN MANAGEMENT: CONCEPTS AND CASES (на језику: енглески). PHI Learning Pvt. Ltd. ISBN 9788120328594. 

ЛитератураУреди

  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 5, Part 1. Taipei: Caves Books, Ltd.
  • Thomas, Dublin(1995). "Transforming Women's Work page: New England Lives in the Industrial Revolution 77, 118" Cornell University Press.
  • Price, Alfred. The Spitfire Story: Second edition. London: Arms and Armour Press Ltd., 1986. ISBN 0-85368-861-3.
  • Pugh, Peter. The Magic of a Name – The Rolls-Royce Story – The First 40 Years. Cambridge, England. Icon Books Ltd, 2000. ISBN 1-84046-151-9
  • Thomas, Dublin(1981). "Women at Work: The Transformation of Work and Community in Lowell, Massachusetts, 1826–1860: pp. 86–107" New York: Columbia University Press.
  • Biggs, Lindy (1996). The rational factory: architecture, technology, and work in America's age of mass production . Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5261-9. 
  • Christian, Gallope, D (1987) "Are the classical management functions useful in describing managerial processes?" Academy of Management Review. v 12 n 1, pp. 38–51
  • Peterson, T (2004) "Ongoing legacy of R.L. Katz: an updated typology of management skills", Management Decision. v 42 n10, pp. 1297–1308
  • Mintzberg, H (1975) "The manager's job: Folklore and fact", Harvard Business Review, v 53 n 4, July – August, pp. 49–61
  • Hales, C (1999) "Why do managers do what they do? Reconciling evidence and theory in accounts of managerial processes", British Journal of Management, v 10 n4, pp. 335–50
  • Mintzberg, H (1994) "Rounding out the Managers job", Sloan Management Review, v 36 n 1 pp. 11–26.
  • Rodrigues, C (2001) "Fayol's 14 principles then and now: A plan for managing today's organizations effectively", Management Decision, v 39 n10, pp. 880–89
  • Twomey, D. F. (2006) "Designed emergence as a path to enterprise", Emergence, Complexity & Organization, Vol. 8 Issue 3, pp. 12–23
  • McDonald, G (2000) Business ethics: practical proposals for organisations Journal of Business Ethics. v 25(2) pp. 169–85

Спољашње везеУреди