Катарза (грч. καθάρσις [kathársis] = прочишћење) је ритуално очишћење од неке нечистоће.

Платон говори о смрти као о катарзи (одвајању) душе од тела. За Аристотела катарза је естетичко очишћење душе онога који посматра неко уметничко дело[1].

У психологији, катарза је сложени процес којим се потиснуте идеје доводе у свест а затим абреагују поновним преживљавањем или вербализацијом. Тиме се смањује тензија изазвана потиснутим патогеним искуствима и непријатним емоцијама повезаним са њима. Такође, може значити било који облик абреакције без обзира на њено психотерапијско значење. На овој претпоставци заснива се катартички метод[2].

Извори уреди

  1. ^ Katarza, Filozofijski rečnik (filozofija.org), Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Иван Видановић, Речник социјалног рада