Непал

држава у јужној Азији

Непал (неп. नेपाल),[5] званично Савезна Демократска Република Непал (неп. संघीय लोकतान्त्रिक गणतन्त्र नेपाल), планинска је континентална држава у Хималајима на северу јужне Азије.[6][7] Граничи се на југу, истоку и западу са Индијом и на северу са Кином (Аутономним регионом Тибет).

Савезна Демократска Република Непал
संघीय लोकतान्त्रिक गणतन्त्र नेपाल (непалски)
Крилатица: Мајка и домовина су важније од небеса
(неп. जननी जन्मभूमिश्च स्वर्गादपि गरीयसी)
Химна: Ми смо стотине цвећа
(неп. सयौं थुँगा फूलका)
Положај Непала
Главни градКатманду
Службени језикнепалски[1][2][3]
Владавина
Облик државеСавезна република
 — ПредседникБидја Деви Бхандари
 — ПотпредседникНанда Кишор Пун
 — Председник ВладеПушпа Камал Дагал
Историја
Независност25. септембар 1768.
 — Проглашење републике28. мај 2008.
Географија
Површина
 — укупно147.181 km2(93)
 — вода (%)1,8
Становништво
 — 2012.[4]26.494.504(45)
 — густина180,01 ст./km2
Економија
ВалутаНепалска рупија
 — стоти део валуте‍NPR‍
Остале информације
Временска зонаUTC +5:45
Интернет домен.np
Позивни број++997

Површина Непала је 147.181 km², где је 2005. живело 27.133.000 становника. Политичка и верска престоница земље је његов убедљиво највећи град Катманду. По уређењу Непал је савезна демократска република.

Историја уреди

 
Непалски владари 1920. године

Кроз већи део своје историје Непал је био монархија. Њиме је од 1768. владала династија Шах која је ујединила мала краљевства.[8] У време британске колонијалне власти у Индији Непал је остао независан, али изолован од спољног света, плативши цену кроз привредну неразвијеност и феудалну заосталост. Привредне реформе и делимично отварање према суседној Индији последњих деценија довеле су до промена набоље. Сметња развоју је било избијање грађанског рата 1996. у којем се марксистичка герила борила против централних власти. Године 2006. окончан је грађански рат договором о одржавању избора за уставотворну скупштину.

Непалски парламент је 28. маја 2008. године изгласао укидање монархије и успостављање Савезне Демократске Републике Непал.[9]

Географија уреди

Положај уреди

Државе са којима се Непал граничи су Кина и Индија. Површина државе износи 147.181 km². Непал је држава трапезоидног облика на јужним падинама Хималаја, дуга око 800 и широка око 200 km.

Геологија и рељеф уреди

 
Топографска мапа Непала

Иако мала држава, Непал поседује велику разноврсност предела, од тропско влажне климе на југу, до највиших врхова света на северу. Обично се дели у три физичко-географске регије: планине, брда и регион Тераи (влажна регија). Ове еколошке зоне се простиру у правцу исток-запад, а вертикално их пресецају речни системи. Са повећањем надморске висине долази до смањивања температуре.

Осам од десет највиших светских врхова је у Непалу, од којих се највиши врх на Земљи Монт Еверест (8.848 m, непалски: Сагармата) налази на граници са Кином.

Воде уреди

Флора и фауна уреди

Клима уреди

Привреда уреди

Главна привредна делатност и даље је пољопривреда, али расте удео услужних делатности (туризам). Држава велику помоћ прима од страних донатора: Немачке, Кине, Јапана и САД. Пољопривредне културе су: кукуруз, пшеница, пиринач, памук, дуван, кромпир, чај као и ароматично биље. Сточарство је развијено; оваца (2,4 мил) говеда (7 мил) свиња, коза. Индустрија је у зачетку: текстилна, прехрамбена, дуванска, коже, обућа. Руде: злато, бакар, гвожђе, манган и никл.

Становништво уреди

У Непалу живи више од 60 различитих етничких заједница и каста. Најбројније четири групе су: кшатрије (око 16%), брамани (око 13%), Магар (7%) и Тару (6,75%). Етнички Шерпе, познати као водичи алпинистичких експедиција, чине свега 0,68% становништва. Хиндуизам је најбројнија религија (80%), следи будизам (11%). Оснивач будизма Сидарта Гаутама (Буда) је рођен у Непалу. Непалским говори око половине становника, а служи и као lingua franca за говорнике других језика.

Око половина становништва живи испод границе сиромаштва (1,25 $ дневно).[10]

Непалска застава једина је државна застава која нема правоугаони облик.

Административна подела уреди


Референце уреди

  1. ^ „Nepal | Culture, History, & People”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020. 
  2. ^ „नेपालको संविधान २०७२” [Constitution of Nepal 2015] (PDF). 20. 9. 2015. Архивирано из оригинала (pdf) 08. 08. 2019. г. Приступљено 16. 7. 2019 — преко Nepal Law Commission. 
  3. ^ Mandal, Bidhi; Nayak, Ravi (9. 6. 2019). „Why English?”. Republica (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  4. ^ Национална агенција за статистику, Попис 2012 [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2013)
  5. ^ „Nepal | Definition of Nepal by Oxford Dictionary on Lexico.com also meaning of Nepal”. Lexico Dictionaries | English (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 08. 2021. г. Приступљено 23. 7. 2020. 
  6. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014. 
  7. ^ „CIA – The World Factbook”. CIA. Архивирано из оригинала 29. 12. 2010. г. Приступљено 5. 12. 2012. 
  8. ^ „History Of Nepal” (на језику: енглески). Ministry of Foreign Affairs (Nepal). Приступљено 17. 4. 2020. 
  9. ^ Nepal raises national flag in palace | Reuters Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2020), Приступљено 15. 4. 2013.
  10. ^ Human Development Indices, Table 3: Human and income poverty. стр. 34. Приступљено 1 June 2009

Литература уреди

  • Balakrishnan, T. K. (2010). „India's Foreign Policy for Nepal, Bangladesh & Sri Lanka”. Foreign Policy of India: Problems and Paradoxes (на језику: енглески). Mohini Publishers & Distributors. ISBN 978-81-909928-1-7 — преко Google Books. 
  • Landon, Perceval (1928). Nepal, Vol. 1. Public Resource. Constable & Co. (Edinburgh). ISBN 8-120-60724-4 — преко Internet Archive. 
  • „National Population and Housing Census 2011 (National Report)” (PDF). Central Bureau of Statistics (Nepal). новембар 2012. Архивирано из оригинала (pdf) 18. 4. 2013. г. Приступљено 26. 11. 2012. 
  • Hutt, Michael, ур. (2004). Himalayan 'people's War': Nepal's Maoist Rebellion (на језику: енглески). C. Hurst & Co. ISBN 978-1-85065-722-4. Приступљено 18. 4. 2020. 
  • Shaha, Rishikesh (1992). Ancient and Medieval Nepal. New Delhi: Manohar Publications. ISBN 978-81-85425-69-6. 
  • Tiwari, Sudarshan Raj (2002). The Brick and the Bull: An account of Handigaun, the Ancient Capital of Nepal. Himal Books. ISBN 978-99933-43-52-3. 
  • Crossette, Barbara (1995). So Close to Heaven: The Vanishing Buddhist Kingdoms of the Himalayas. New York: Vintage. ISBN 978-0-679-74363-7. 
  • Dor Bahadur Bista (1967). People of Nepal. Department of Publicity, Ministry of Information and Broadcasting, Government of Nepal. ISBN 978-99933-0-418-0. 
  • Murphy, Dervla (1968). The Waiting Land: A Spell in Nepal. Transatlantic Arts. ISBN 978-0-7195-1745-7. 
  • Rishikesh Shaha (2001). Modern Nepal: A Political History. Manohar Publishers and Distributors. ISBN 978-81-7304-403-8. 
  • Jane Wilson-Howarth (2012). A Glimpse of Eternal Snows: a family's journey of love and loss in Nepal. Bradt Travel Guides, UK. стр. 390. ISBN 978-1-84162-435-8. 
  • Michaels, Axel, et al. "Nepalese History in a European Experience: A Case Study in Transcultural Historiography." History and Theory 55.2 (2016): 210–232.
  • Garzilli, Enrica, "A Sanskrit Letter Written by Sylvain Lévi in 1923 to Hemarāja Śarmā Along With Some Hitherto Unknown Biographical Notes (Cultural Nationalism and Internationalism in the First Half of the 21st Cent.: Famous Indologists Write to the Raj Guru of Nepal – no. 1), in Commemorative Volume for about 30 Years of the Nepal-German Manuscript Preservation Project. Journal of the Nepal Research Centre, XII (2001), Kathmandu, ed. by A. Wezler in collaboration with H. Haffner, A. Michaels, B. Kölver, M. R. Pant and D. Jackson, pp. 115–149.
  • Garzilli, Enrica, "Strage a palazzo, movimento dei Maoisti e crisi di governabilità in Nepal", in Asia Major 2002, pp. 143–160.
  • Garzilli, Enrica, "Il nuovo Stato del Nepal: il difficile cammino dalla monarchia assoluta alla democrazia", in Asia Major 2005-2006, pp. 229–251.
  • Garzilli, Enrica, "Il Nepal da monarchia a stato federale", in Asia Major 2008, pp. 163–181.
  • Garzilli, Enrica, "La fine dell'isolamento del Nepal, la costruzione della sua identità politica e delle sue alleanze regionali" in ISPI: Istituto per gli Studi di Politica Internazionali, CVII (Nov. 2008), pp. 1–7;
  • Garzilli, Enrica, "Le elezioni dell'Assemblea Costituente e i primi mesi di governo della Repubblica Democratica Federale del Nepal", in Asia Maior 2010, pp. 115–126.
  • Garzilli, Enrica, "Nepal, la difficile costruzione della nazione: un paese senza Costituzione e un parlamento senza primo ministro", in Asia Maior 2011, pp. 161–171.
  • Garzilli, Enrica, "The Interplay between Gender, Religion and Politics, and the New Violence against Women in Nepal", in J. Dragsbæk Schmidt and T. Roedel Berg (eds.), Gender, Social Change and the Media: Perspective from Nepal, University of Aalborg and Rawat Publications, Aalborg-Jaipur: 2012, pp. 27–91.
  • Garzilli, Enrica, "Nepal, stallo politico e lentezze nella realizzazione del processo di pace e di riconciliazione", in Asia Maior 2012, pp. 213–222.
  • Garzilli, Enrica, "A Sanskrit Letter Written by Sylvain Lévy in 1925 to Hemarāja Śarmā along with Some Hitherto Unknown Biographical Notes (Cultural Nationalism and Internationalism in the First Half of the 20th Century – Famous Indologists write to the Raj Guru of Nepal – No. 2)", in History of Indological Studies. Papers of the 12th World Sanskrit Conference Vol. 11.2, ed. by K. Karttunen, P. Koskikallio and A. Parpola, Motilal Banarsidass and University of Helsinki, Delhi 2015, pp. 17–53.
  • Garzilli, Enrica, "Nepal 2013-2014: Breaking the Political Impasse", in Asia Maior 2014, pp. 87–98.
  • Tiwari, Sudarshan Raj (2002). The Brick and the Bull: An account of Handigaun, the Ancient Capital of Nepal. Himal Books. ISBN 99933-43-52-8.
  • Kayastha, Chhatra Bahadur (2003).Nepal Sanskriti: Samanyajnan. Nepal Sanskriti. ISBN 99933-34-84-7.
  • Stiller, Ludwig (1993): Nepal: growth of a nation, HRDRC, Kathmandu, 1993, 215pp.

Спољашње везе уреди

Влада
Опште