Википедија

Историја Непала

Историја Непала је испреплетена са историјом ширег индијског потконтинента и околних региона који обухватају области јужне и источне Азије.

Непал је мултиетничка, мултирасична, мултикултурна, мултирелигиозна и вишејезична земља. Језик са којим се највише говори је непалски, а следи га неколико других етничких језика.

Краљевина Непал основана је 1768. године и започела је кампању обједињавања целог Непала која би формирала модерне територије Непала. Неке бивше територије су изгубљене због учестовања краљевине у кинеско-непалском рату који се завршио и победом и губитком, што је на крају прихватило државу као данак Кине династије Кинг од 1792. до 1865. године.[1] Англо-непалски рат је завршио победом Британаца и уступио неку територију Непала. У историјском гласању за избор конститутивне скупштине, непалски парламент изгласао је укидање монархије у јуну 2006. Непал је 28. маја 2008. постао савезна република и званично је преименован у "Савезна демократска република Непал" којом је окончана 200-годишња владавина шахових монарха.

Древна историја

уреди

Праисторија

уреди

Праисторијска налазишта палеолитског, мезолитског и неолитског порекла откривена су у брдима Сивалик у округу Данг.[2] Сматра се да су најранији становници модерног Непала и суседних области људи из цивилизације долине Инда. Могуће је да је дравидски народ чија историја претходи почетку бронзаног доба на Индијском потконтиненту (око 3300. године пре нове ере) настањивао ову област пре доласка других етничких група као што су Тибето-Бурмани и Индоаријевци са друге стране границе.[3] Тарус, Тибето-Бурмани који су се у великој мери мешали са Индијцима у јужним регионима, староседеоци су из централног региона Терај у Непалу.[4] Прва документована племена у Непалу су народ Кират, за које постоји запис краљева Краљевства Кирата из 800. године пре нове ере, који показује да су Кирати присутни у Непалу у последњих 2000 до 2500 година, са великом доминацијом, која је вероватно досезала у једном тренутку до делте Ганга.[5] Друге етничке групе индоаријевског порекла су касније мигрирале у јужни део Непала из Индо-Гангске равнице у северној Индији.[6][7]

Стела Крамриш[8][9] (1964) помиње супстрат расе предравида и Дравида. Они су били у Непалу и пре Невара,[10] који су чинили већину древних становника долине Катмандуа.[11]

Легенде и давна времена

уреди

Иако се врло мало зна о раној историји Непала, легенде и документоване референце сежу далеко до 30. века пре нове ере.[12] Такође, присуство историјских локалитета као што је Валмики ашрам, указује на присуство Санатана (древне) хиндуистичке културе у деловима Непала у том периоду.

Према легендским извештајима, рани владари Непала били су Гопалавамси (Гопал Банса) или „династија пастира“, која је вероватно владала око пет векова. За њих се каже да их је пратила Махисапалавамса или „династија сточара бивола“, коју је основао Јадав по имену Бул Синг.[13]

Клан Шакја је формирао независну олигархијску републиканску државу познату као Сакја Ганараџја током касног ведског периода (око 1000 – око 500. п. н. е.) и каснијег такозваног другог периода урбанизације (око 600 – око 200. п. н. е.).[14] Његов главни град је био Капилавасту, који се налазио или у данашњем Тилауракоту у Непалу.[15][16][17] Гаутама Буда (око 6. до 4. века пре нове ере), чија су учења постала темељ будизма, био је најпознатији Шакја. За живота је био познат као „Сидарта Гаутама“ и „Шакјамуни“ (мудрац из Шакје). Био је син Судодане, изабраног вође Сакја Ганараџје.

Династија Кират

уреди
Главни чланак: Кирата краљевство

Контекст владавине династије Кират у Непалу пре династије Личави и после династије Махиспал (Ахир) приказан је у различитим рукописима. Ограничавајући област између река Сун Коши и Тама Коши као њихову матичну земљу, списак киратских краљева је такође дат у Гопалској генеалогији. Династија Махисапала је била династија коју је основао Абхира која је владала долином Катмандуа.[18][19][20] Они су преузели контролу над Непалом након што су заменили династију Гопала.[21] Три краља из династије Махисапала владала су долином пре него што их је збацила династија Кирата.[22][23] Такође су били познати као Махиспалбанши.[24] Поразивши последњег краља из династије Авир Бувансингха у бици, краљ Кирати Јалунг или Јаламбер преузео је режим долине под своју контролу. У хиндуистичкој митолошкој перспективи, верује се да се овај догађај догодио у завршној фази Двапара Југе или почетној фази Кали Југе или око 6. века пре нове ере. Описи 32, 28 и 29 краљева Кирати налазе се према Гопал генеалогији, језичкој генеалогији и Рајтовом родослову.[25] Судећи по напоменама садржаним у класицима Истока и Запада, народ Киранти је живео на свом садашњем месту у последњих 2000 до 2500 година, са широком доминацијом, вероватно сежући у једном тренутку до делте Ганга.[5]

Под Гуптама

уреди
 
„Непала“ у касном брахманском писму, на натпису Самудрагупте на стубу Алахабада (350-375).[26]

За време Гупта царства, индијски цар Самудрагупта је забележио Непал као „гранично краљевство“ које је плаћало годишњи данак. Ово је забележено Самудрагуптиним натписом на Алахабадском стубу, који у редовима 22–23 каже следеће.

„Самудрагупта, чија је страшна владавина била умилостивљена плаћањем свих трибута, извршавањем наређења и посетама (његовом двору) у знак поштовања од стране граничних владара као што су владари Саматати, Даваке, Камарупа, Непала и Картрипура и, од стране Малаваса, Арјунаванаса, Јаудејаса, Мадракаса, Абираса, Прарјунаса, Санаканикаса, Какаса, Карапарикаса и других народа.”

— Редови 22–23 натписа Самудрагупте на Алахабадском стубу (око 350-375).[26]

Извори

уреди
  1. ^ „Nepal”. The National Review. 1884. стр. 609—610. 
  2. ^ „The Prehistory of Nepal” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2022-06-03. г. 
  3. ^ Krishna P. Bhattarai (2009). Nepal. Infobase publishing. ISBN 9781438105239. 
  4. ^ Brega, A; Gardella, R; Semino, O; Morpurgo, G; Astaldi Ricotti, G B; Wallace, D C; Santachiara Benerecetti, A S (октобар 1986). „Genetic studies on the Tharu population of Nepal: restriction endonuclease polymorphisms of mitochondrial DNA.”. American Journal of Human Genetics. 39 (4): 502—512. ISSN 0002-9297. PMC 1683983  . PMID 2876631. 
  5. ^ а б Hodgson, B. H. (Brian Houghton) (1880). Miscellaneous essays relating to Indian subjects. Robarts - University of Toronto. London, Trübner. 
  6. ^ Social Inclusion of Ethnic Communities in Contemporary Nepal. KW Publishers Pvt Ltd. 15. 8. 2013. стр. 199—. ISBN 978-93-85714-70-2. 
  7. ^ Sarkar, Jayanta; Ghosh, G. C. (2003). Populations of the SAARC Countries: Bio-cultural Perspectives (на језику: енглески). Sterling Publishers Pvt. Ltd. ISBN 9788120725621. 
  8. ^ Stoller Miller, Barbara (1983). Exploring India's Sacred Art. Selected Writings of Stella Kramrisch. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. стр. 3—33. ISBN 0812211340. 
  9. ^ Kramrisch, Stella (1924). Grundzüge der Indischen Kunst. Hellerau, Dresden: Avalun Verlag. 
  10. ^ Basnet, Rajdip; Rai, Niraj; Tamang, Rakesh; Awasthi, Nagendra Prasad; Pradhan, Isha; Parajuli, Pawan; Kashyap, Deepak; Reddy, Alla Govardhan; Chaubey, Gyaneshwer; Das Manandhar, Krishna; Shrestha, Tilak Ram; Thangaraj, Kumarasamy (2022-10-15). „The matrilineal ancestry of Nepali populations”. Human Genetics (на језику: енглески). 142 (2): 167—180. ISSN 0340-6717. PMID 36242641. S2CID 252904281. doi:10.1007/s00439-022-02488-z. 
  11. ^ Susi Dunsmore British Museum Press, 1993 - Crafts & Hobbies - 204 pages
  12. ^ „Kirates in Ancient India by G.P. Singh/ G.P. Singh: South Asia Books 9788121202817 Hardcover - Revaluation Books”. abebooks.com (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-09. 
  13. ^ Shaha, Rishikesh (1992). Ancient and Medieval Nepal. стр. 7. ISBN 81-85425-69-8. . Manohar Publications, New Delhi..
  14. ^ Groeger, Herbert; Trenkler, Luigi (2005). „Zen and systemic therapy: Similarities, distinctions, possible contributions of Zen theory and Zen practice to systemic therapy” (PDF). Brief Strategic and Systematic Therapy European Review. 2: 2. 
  15. ^ Srivastava, K.M. (1980), „Archaeological Excavations at Priprahwa and Ganwaria and the Identification of Kapilavastu”, Journal of the International Association of Buddhist Studies, 3 (1): 108 
  16. ^ Tuladhar, Swoyambhu D. (новембар 2002), „The Ancient City of Kapilvastu - Revisited” (PDF), Ancient Nepal (151): 1—7 
  17. ^ Huntington, John C (1986), „Sowing the Seeds of the Lotus” (PDF), Orientations, September 1986: 54—56, Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2014. г. 
  18. ^ Vaidya, Tulasī Rāma (1985). Crime and Punishment in Nepal: A Historical Perspective (на језику: енглески). Bini Vaidya and Purna Devi Manandhar. 
  19. ^ Regmi, D. R.; Studies, Nepal Institute of Asian (1969). Ancient Nepal (на језику: енглески). Firma K. L. Mukhopadhyay. 
  20. ^ Shaha, Rishikesh (2001). An Introduction to Nepal (на језику: енглески). Ratna Pustak Bhandar. стр. 39. 
  21. ^ Singh, G. P. (2008). Researches Into the History and Civilization of the Kirātas (на језику: енглески). Gyan Publishing House. ISBN 978-81-212-0281-7. 
  22. ^ Khatri, Tek Bahadur (1973). The Postage Stamps of Nepal (на језику: енглески). Sharada Kumari K.C. 
  23. ^ Khatri, Shiva Ram (1999). Nepal Army Chiefs: Short Biographical Sketches (на језику: енглески). Sira Khatri. 
  24. ^ Ḍhakāla, Bāburāma (2005). Empire of Corruption (на језику: енглески). Babu Ram Dhakal. ISBN 978-99946-33-91-3. 
  25. ^ „The Lichhavi and Kirat kings of Nepal”. telegraphnepal.com. Архивирано из оригинала 2017-12-10. г. Приступљено 2017-12-09. 
  26. ^ а б Fleet, John Faithfull (1888). Corpus Inscriptionum Indicarum Vol. 3. стр. 6—10. 

Литература

уреди
  • Michaels, Axel; et al. (2016). „Nepalese History in a European Experience: A Case Study in Transcultural Historiography.”. History and Theory. 55 (2): 210—232. .
  • Garzilli, Enrica, "A Sanskrit Letter Written by Sylvain Lévi in 1923 to Hemarāja Śarmā Along With Some Hitherto Unknown Biographical Notes (Cultural Nationalism and Internationalism in the First Half of the 21st Cent.: Famous Indologists Write to the Raj Guru of Nepal – no. 1), in Commemorative Volume for about 30 Years of the Nepal-German Manuscript Preservation Project. Journal of the Nepal Research Centre, XII (2001), Kathmandu, ed. by A. Wezler in collaboration with H. Haffner, A. Michaels, B. Kölver, M. R. Pant and D. Jackson, pp. 115–149.
  • Garzilli, Enrica, "Strage a palazzo, movimento dei Maoisti e crisi di governabilità in Nepal", in Asia Major 2002, pp. 143–160.
  • Garzilli, Enrica, "Il nuovo Stato del Nepal: il difficile cammino dalla monarchia assoluta alla democrazia", in Asia Major 2005-2006, pp. 229–251.
  • Garzilli, Enrica, "Il Nepal da monarchia a stato federale", in Asia Major 2008, pp. 163–181.
  • Garzilli, Enrica, "La fine dell'isolamento del Nepal, la costruzione della sua identità politica e delle sue alleanze regionali" in ISPI: Istituto per gli Studi di Politica Internazionali, CVII (Nov. 2008), pp. 1–7;
  • Garzilli, Enrica, "Le elezioni dell'Assemblea Costituente e i primi mesi di governo della Repubblica Democratica Federale del Nepal", in Asia Maior 2010, pp. 115–126.
  • Garzilli, Enrica, "Nepal, la difficile costruzione della nazione: un paese senza Costituzione e un parlamento senza primo ministro", in Asia Maior 2011, pp. 161–171.
  • Garzilli, Enrica, "The Interplay between Gender, Religion and Politics, and the New Violence against Women in Nepal", in J. Dragsbæk Schmidt and T. Roedel Berg (eds.), Gender, Social Change and the Media: Perspective from Nepal, University of Aalborg and Rawat Publications, Aalborg-Jaipur: 2012, pp. 27–91.
  • Garzilli, Enrica, "Nepal, stallo politico e lentezze nella realizzazione del processo di pace e di riconciliazione", in Asia Maior 2012, pp. 213–222.
  • Garzilli, Enrica, "A Sanskrit Letter Written by Sylvain Lévy in 1925 to Hemarāja Śarmā along with Some Hitherto Unknown Biographical Notes (Cultural Nationalism and Internationalism in the First Half of the 20th Century – Famous Indologists write to the Raj Guru of Nepal – No. 2)", in History of Indological Studies. Papers of the 12th World Sanskrit Conference Vol. 11.2, ed. by K. Karttunen, P. Koskikallio and A. Parpola, Motilal Banarsidass and University of Helsinki, Delhi 2015, pp. 17–53.
  • Garzilli, Enrica, "Nepal 2013-2014: Breaking the Political Impasse", in Asia Maior 2014, pp. 87–98.
  • Tiwari, Sudarshan Raj (2002). The Brick and the Bull: An account of Handigaun, the Ancient Capital of Nepal. Himal Books. ISBN 99933-43-52-8. 
  • Kayastha, Chhatra Bahadur (2003). Nepal Sanskriti: Samanyajnan. Nepal Sanskriti. ISBN 99933-34-84-7. .
  • Stiller, Ludwig (1993): Nepal: growth of a nation, HRDRC, Kathmandu, 1993, 215pp.
  • Davis, Carol C. (23. 5. 2019). The Theatre of Nepal and the People Who Make It: Urban History, Rural Forms (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-49761-9. 
  • Pal, Pratapaditya (1. 1. 1985). Art of Nepal: A Catalogue of the Los Angeles County Museum of Art Collection (на језику: енглески). University of California Press. ISBN 978-0-520-05407-3. 

Спољашње везе

уреди
 
Историја Непала на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Историја_Непала&oldid=28904850”