Катманду (неп. काठमांडौ)[1] је главни град Републике Непал. Привредно је средиште истоимене плодне хималајске долине на ушћу реке Багмати у Бишанмати. Лежи на висини од 1450 m. Град има око 850.000 становника. Катманду је туристички, културни и будистички ходочаснички центар. У старом се делу града истиче монументална краљевска палата са храмом Телају из 16. века. Сачувани су разноврсни традиционални занати.[2]

Катманду
काठमांडौ
येँ देय्‌
Колаж града
Застава
Застава
Административни подаци
Држава   Непал
ЗонаБагмати
Становништво
Становништво
 — 989.273
 — густина19.523,84 ст./km2
Географске карактеристике
Координате27° 43′ 00″ С; 85° 19′ 00″ И / 27.716667° С; 85.316667° И / 27.716667; 85.316667
Апс. висина1400 m
Површина50,67 km2
Катманду на карти Непала
Катманду
Катманду
Катманду на карти Непала
Остали подаци
ГрадоначелникBidya Sunder Shakya
Поштански број44600 (GPO), 44601, 44602, 44604, 44605, 44606, 44608, 44609, 44610, 44611, 44613, 44614, 44615, 44616, 44617, 44618, 44619, 44620, 4462101
Позивни број01
Веб-сајт
www.kathmandu.gov.np

Велику популарност на западу стиче од 1960-их година претходног века. Због свог „слободарског“ карактера постаје стециште, па и неки вид финалне тачке, ходочашћа многих који опијени маштом и љубављу трагају за својом долином Шангри Ла. Захваљујући бриљантном књижевно-путописном делу са насловом „Катманду“ српског аутора Стевана Пешића, који је у Катмандуу боравио више месеци, Катманду је и на српском говорном подручју постао додатно популаран.

Седам будистичких и хиндуистичких храмова у граду и околини су на Унесковој листи Светске баштине од 2003.

Географија уреди

Клима уреди

Катманду
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
14
 
 
19
2
 
 
19
 
 
21
5
 
 
34
 
 
25
8
 
 
61
 
 
28
12
 
 
124
 
 
29
16
 
 
236
 
 
29
19
 
 
363
 
 
28
20
 
 
331
 
 
29
20
 
 
200
 
 
28
19
 
 
51
 
 
27
13
 
 
8,3
 
 
24
8
 
 
13
 
 
20
4
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm

Пет главних климатских региона постоји у Непалу. Од њих, долина Катманду је у топлој умереној зони (елевације су у опсегу 1.200 до 2.300 ), чија клима је прилично топла, што није типично за тај регион.[3] Овој зони следи хладна умерена зона са елевацијама које варирају између 2.100 и 3.300 m. Према Кепеновој класификацији клима, порције града са мањом надморском висином имају влажну суптропску климу (Cwa), док порције града на вишим надморским висинама генерално имају суптропску висораванску климу. У долини Катманду, која има репрезентативну климу, просечна летња температура варира од 28 до 30 °C. Просечна зимска температура је 10,1 °C.

Град генерално има климу с топлим данима након чега следе хладне ноћи и јутра. Непредвидљиве временске прилике су очекиване, имајући у виду да температура може да падне на 1 °C или мање током зиме. Током хладног талас из 2013. године, зимске температуре у Катмандуу су биле пале на −4 °C (25 °F), и најнижа записана температура је од дана 10. јануара 2013, са −9,2 °C (15,4 °F). Кишне падавине су углавном монсунски базиране (око 65% укупних падавина је концентрисано током монсунских месеци од јуна од августа), и падавине су знатно умањене (100 до 200 cm) идући од источног Непала ка западном Непалу. Забележене су кишне падавине од око 1.400 mm (55,1 in) за Катманду долину, и просек за град Катманду је 1.407 mm (55,4 in). Просечна влажност је 75%.[4][5][6][7][8]

Графикон с десне стране је заснован на подацима Непалског бироа за стандарде и метеорологију, „временску метеорологију” за 2005. На графикону су дати минималне и максималне температуре током сваког месеца. Годишња количина падавина је била 1.124 mm (44,3 in) за 2005, на бази месечних података наведених у доњој табели.[8] Током декаде 2000–2010 дошло је до веома варијабилних и неуједначених падавинских аномалија у Катмандуу. То је углавном било узроковано годишњим варијацијама југозападног монсуна. На пример, 2003. година је била највлажнија година икад у граду, са преко 2.900 mm (114 in) падавина услед изузетно јаке монсунске сезоне. У контрасту с тим, 2001. године је забележено само 356 mm (14 in) падавина услед изузетно слабе монсунске сезоне.

Клима Катмандуа (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 24,4
(75,9)
28,3
(82,9)
33,3
(91,9)
35,0
(95)
36,1
(97)
37,2
(99)
32,8
(91)
33,3
(91,9)
33,3
(91,9)
33,3
(91,9)
29,4
(84,9)
28,3
(82,9)
37,2
(99)
Максимум, °C (°F) 19,1
(66,4)
21,4
(70,5)
25,3
(77,5)
28,2
(82,8)
28,7
(83,7)
29,1
(84,4)
28,4
(83,1)
28,7
(83,7)
28,1
(82,6)
26,8
(80,2)
23,6
(74,5)
20,2
(68,4)
25,6
(78,1)
Просек, °C (°F) 10,8
(51,4)
13,0
(55,4)
16,7
(62,1)
19,9
(67,8)
22,2
(72)
24,1
(75,4)
24,3
(75,7)
24,3
(75,7)
23,3
(73,9)
20,1
(68,2)
15,7
(60,3)
12,0
(53,6)
18,87
(65,96)
Минимум, °C (°F) 2,4
(36,3)
4,5
(40,1)
8,2
(46,8)
11,7
(53,1)
15,7
(60,3)
19,1
(66,4)
20,2
(68,4)
20,0
(68)
18,5
(65,3)
13,4
(56,1)
7,8
(46)
3,7
(38,7)
12,1
(53,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) −9,2
(15,4)
−1,1
(30)
1,7
(35,1)
4,4
(39,9)
9,4
(48,9)
13,9
(57)
16,1
(61)
16,1
(61)
13,3
(55,9)
5,6
(42,1)
0,6
(33,1)
−1,7
(28,9)
−9,2
(15,4)
Количина падавина, mm (in) 14,4
(0,567)
18,7
(0,736)
34,2
(1,346)
61,0
(2,402)
123,6
(4,866)
236,3
(9,303)
363,4
(14,307)
330,8
(13,024)
199,8
(7,866)
51,2
(2,016)
8,3
(0,327)
13,2
(0,52)
1.454,9
(57,28)
Дани са падавинама 2 3 4 6 12 17 23 22 15 4 1 1 110
Релативна влажност, % 79 71 61 53 57 73 81 83 82 79 85 80 74
Сунчани сати — месечни просек 223 254 260 231 229 186 136 159 132 252 244 250 2.556
Извор #1: Department of Hydrology and Meteorology,[9] World Meteorological Organization (precipitation days)[10]
Извор #2: Danish Meteorological Institute (sun and relative humidity),[11] Sistema de Clasificación Bioclimática Mundial (extremes)[12]

Историја уреди

Град је добио име по храму Кастаманидапа, Храм од дрвета. Реч "катх" значи дрво, храм "манду". До 723. (по европском календару) град се звао Кантапур, Лепи Град.<ref>СТЕВАН Пешић : Катманду . strana 12. SBN:9788673467672

Становништво уреди

Популација (ист.): Катманду
Година
Становништво

Привреда уреди

Саобраћај уреди

Политика уреди

Туризам уреди

Туризам чини важан део привреде Непала, ова грана индустрије је почела да се развија око 1950. године када се променила политика земље и окончала изолација. 1956. године успостављен је ваздушни саобраћај који је уз успостављање дипломатских односа са другим народима додатно је допринео развоју туризма у овој хималајској земљи. Хотелска индустрија, туристичке агенције, обука туристичких водича и циљане рекламне кампање су главни разлози за значајан раст ове индустрије у Непалу, а посебно у Катмандуу. Хинду и будистички ходочасници из целог света посећују Катмандуове верске објекте као што су Пасхупатинатх, Сваиамбхунатх, Боудханатх и Будханилкантха.

Партнерски градови уреди

Галерија слика уреди

Референце уреди

  1. ^ „Definition of Kathmandu in English”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 26. 09. 2015. г. Приступљено 25. 9. 2015. 
  2. ^ Брзић, Бошко (2013). СТЕВАН Пешић : живот и дело. Нови Сад: Градска библиотека. ISBN 978-86-82275-89-3.  COBISS.SR 282129415
  3. ^ WIKI VOYAGE. CLIMATE
  4. ^ „Kathmandu Facts”. Kathmandu Metropolitan City Council, Government of Nepal. Приступљено 12. 12. 2009. 
  5. ^ „Geography”. Kathmandu Metropolitan City. Приступљено 12. 12. 2009. 
  6. ^ Shreshta, S.H (2005). Nepal in Maps. Kathmandu valley. Kathmandu: Educational Publishing House. стр. 102—14. 
  7. ^ Shreshta, Vinod Prasad (2007). A Concise Geography of Nepal. Climate. Kathmandu: Mandal Publications. стр. 24—28. ISBN 978-99946-55-04-5. 
  8. ^ а б „Average Temperature and Rainfall of Kathmandu City”. Nepal Vista. Nepal Bureau of Standards, Weather Meteorology. Приступљено 6. 11. 2009. 
  9. ^ „Normals from 1981–2010” (PDF). Department of Hydrology and Meteorology (Nepal). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 05. 2013. г. Приступљено 14. 10. 2012. 
  10. ^ „World Weather Information Service – Kathmandu”. World Meteorological Organization. Приступљено 16. 4. 2013. 
  11. ^ Cappelen, John; Jensen, Jens. „Nepal – Kathmandu” (PDF). Climate Data for Selected Stations (1931–1960) (на језику: Danish). Danish Meteorological Institute. стр. 190. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 1. 2013. г. Приступљено 16. 4. 2013. 
  12. ^ „Nepal – Katmandu”. Centro de Investigaciones Fitosociológicas. Архивирано из оригинала 28. 07. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2013. 

Литература уреди

  • Брзић, Бошко (2013). СТЕВАН Пешић : живот и дело. Нови Сад: Градска библиотека. ISBN 978-86-82275-89-3.  COBISS.SR 282129415
  • Beal, Samuel (1884). Si-Yu-Ki: Buddhist Records of the Western World, by Hiuen Tsiang. 2 vols. Translated by Samuel Beal. London. 1884. Reprint: Delhi. Oriental Books Reprint Corporation. 1969.
  • Mayhew, Bradley; Bindloss, Joe; Armington, Stan (2006). Lonely Planet. Lonely Planet. стр. 416. ISBN 978-1-74059-699-2. 
  • Mayhew, Bradley; Bindloss, Joe; Armington, Stan (2006). Nepal. Lonely Planet. стр. 166. ISBN 978-1-74059-699-2. 
  • Mayhew, Bradley; Brown, Lindsay; Vivequin, Wanda (2003). Lonely Planet Nepal. Lonely Planet. ISBN 978-1-74059-422-6. 
  • Nanjio, Bunyiu (1883). A Catalogue of the Chinese Translation of the Buddhist Pantheon. Oxford at the Clarendon Press.
  • Shaha, Rishikesh (1992). Ancient and Medieval Nepal. New Delhi: Manohar Publications. ISBN 978-81-85425-69-6. .
  • Shreshta, S.H (2005). Nepal in Maps. Kathmandu: Educational Publishing House. стр. 129. 
  • Shreshta, Vinod Prasad (2007). A Concise Geography of Nepal. Kathmandu: Mandal Publications. стр. 126. ISBN 978-99946-55-04-5. 
  • Snellgrove, David. Indo-Tibetan Buddhism: Indian Buddhists & Their Tibetan Successors. Two Volumes. . Boston: Shambhala Publications. ISBN 978-0-87773-311-9.  (v. 1). 1987. ISBN 978-0-87773-379-9. (v. 2).
  • Tamot, Kashinath, and Ian Alsop. (2001). "A Kushan-period Sculpture from the reign of Jaya Varma, CE 184/185, Kathmandu, Nepal." (2001). Asianart.com
  • Tamot, Kashinath, and Ian Alsop. (date unknown. Update of previous article). "A Kushan-period Sculpture from the reign of Jaya Varman, CE 185, Kathmandu, Nepal." Asianart.com
  • Thapa, Rajesh Bahadur; Murayama, Yuji; Ale, Shailja (2008). „Kathmandu”. Cities. 25: 45—57. doi:10.1016/j.cities.2007.10.001. 
  • Thapa, Rajesh; Murayama, Yuji (2009). „Examining Spatiotemporal Urbanization Patterns in Kathmandu Valley, Nepal: Remote Sensing and Spatial Metrics Approaches”. Remote Sensing. 1 (3): 534—556. Bibcode:2009RemS....1..534T. doi:10.3390/rs1030534. 
  • Thapa, Rajesh Bahadur; Murayama, Yuji (2010). „Drivers of urban growth in the Kathmandu valley, Nepal: Examining the efficacy of the analytic hierarchy process”. Applied Geography. 30: 70—83. doi:10.1016/j.apgeog.2009.10.002. 
  • Thapa, Rajesh Bahadur; Murayama, Yuji (2011). „Urban growth modeling of Kathmandu metropolitan region, Nepal”. Computers, Environment and Urban Systems. 35: 25—34. doi:10.1016/j.compenvurbsys.2010.07.005. 
  • Vibhaga, Nepal Sūcanā (1975). Narayanhity Royal Palace, home of the King of Nepal. His Majesty's Govt., Ministry of Communications, Dept. of Information. стр. 14. 
  • Watters, Thomas. (1904–05). On Yuan Chwang's Travels in India. (629–645 CE). Royal Asiatic Society. Second Indian Edition. Munshhiram Manoharlal Publishers, New Delhi. (1973).
  • Woodhatch, Tom (1999). Nepal handbook. The Royal Palace. Footprint Travel Guides. стр. 194. ISBN 978-1-900949-44-6. Приступљено 17. 12. 2009. 
  • [1]

Спољашње везе уреди