Монсун
Монсун је постојани пренос ваздушних маса у нижим слојевима тропосфере, над одређеним областима на Земљи. Имају супротан правац лети и зими и карактеристични су за Индијски потконтинент и југоисточну Азију. Монсун је традиционално сезонски реверзни ветар праћен одговарајућим променама падавина,[1] али се сада користи за описивање сезонских промена у атмосферској циркулацији и падавинама повезаних са годишњом географском осцилацијом Интертропске зоне конвергенције између њених граница на северу и југу од екватора. Обично се термин монсун користи за означавање кишне фазе сезонски променљивог обрасца, иако технички постоји и сува фаза. Термин се такође понекад користи за описивање локалне јаке, али краткотрајне кише.[2][3]
Главни монсунски системи света састоје се од западноафричких и азијско-аустралијских монсуна. Расправљало се о сврставању северноамеричког монсуна и јужноамеричког монсуна са непотпуним преокретом ветра.[4]
Термин монсун је први пут употребљен на енглеском у Британској Индији и суседним земљама за означавање великих сезонских ветрова који дувају из Бенгалског залива и Арабијског мора на југозападу и доносе обилне падавине у ово подручје.[5][6]
Етимологија
уредиЕтимологија речи монсун није сасвим разјашњена.[7] Енглеска реч монсун потиче од португалске речи monção, и ултиматно од арапске речи موسم (mawsim, „сезона“), „можда делимично преко ране модерне холандске речи monson“.[8]
Историја
уредиЈачање азијског монсуна је повезано са издизањем Тибетанске висоравни након судара Индијског потконтинента и Азије пре око 50 милиона година.[9] Због проучавања записа из Арабијског мора и прашине коју ветар носи на кинеској висоравни Лос, многи геолози верују да је монсун први пут постао јак пре око 8 милиона година. Недавно, проучавања биљних фосила у Кини и нови дуготрајни седименти из Јужног кинеског мора довели су до времена када је монсун почео пре 15–20 милиона година, и тиме је повезан са раним тибетанским издизањем.[10] Тестирање ове хипотезе чека узорковање дубоког океана у оквиру Интегрисаног програма океанског бушења.[11] Монсун је значајно варирао у снази од овог времена, што је у великој мери повезано са глобалним климатским променама, посебно циклусом плеистоценског леденог доба.[12] Студија морског планктона сугерише да је индијски монсун ојачао пре око 5 милиона година. Затим, током ледених периода, ниво мора је пао и Индонежански морски пут се затворио. Када се то догодило, хладним водама у Пацифику је било онемогућено да уђу у Индијски океан. Верује се да је резултирајући пораст температуре површине мора у Индијском океану повећао интензитет монсуна.[13]
Идентификовано је пет епизода током квартара на 2,22 Ма (ПЛ-1), 1,83 Ма (ПЛ-2), 0,68 Ма (ПЛ-3), 0,45 Ма (ПЛ-4) и 0,04 Ма (ПЛ-5) које су показале слабљење Лувинске струје (ЛС). Слабљење ЛС би имало утицај на поље температуре површине мора (SST) у Индијском океану, пошто Индонежанска струја генерално загрева Индијски океан. Дакле, ових пет интервала би вероватно могли бити они значајног снижења SST у Индијском океану и утицали би на интензитет индијског монсуна. За време слабог ЛЦ постоји могућност смањења интензитета индијског зимског монсуна и јаког летњег монсуна, због промене дипола Индијског океана услед смањења нето топлоте у Индијском океану кроз Индонежански проток. Стога се боље разумевање могућих веза између Ел Ниња, топлог базена западног Пацифика, индонежанског протока, обрасца ветра са западне Аустралије и ширења и контракције запремине леда може добити проучавањем понашања ЛЦ током квартара у блиским стратиграфским интервалима.[14]
Зимски монсун
уредиМонсуни захватају велико пространство копна и океана, тј. они настају где се велике водене површине граниче са великим копненим површинама. Монсуни дувају зими са копна према океану, јер је зими копно знатно хладније од океана и изнад копна је виши ваздушни притисак, тако да је хоризонтални градијент ваздушног притиска управљен од копна према мору, односно океану.
Летњи монсун
уредиУ току летње половине године океан је хладнији од копна и градијент ваздушног притиска је управљен од океана према копну, те зато ветрови дувају од океана према копну. Пошто ваздушне масе при овим струјама прелазе знатна пространства, како у дубину копна, тако и изнад океана, то на правац монсуна има утицаја и девијацијска сила. Монсуни на северној полулопти скрећу од свог првобитног правца удесно, а на јужној скрећу улево.
Распрострањење монсуна
уредиМонсуни се образују на обалама појединих океана како јужне, тако и северне полулопте. Најизразитији монсуни образују се изнад Индијског океана и јужног дела Азије. Ону у летње време долазе до Хималаја, а у току зиме полазе од Хималаја. Висина њиховог утицаја је 3 - 4 km. Летњи монсун, који долази са океана је влажан, и проузрокује у Индији велике количине падавина. У периоду летњег монсуна у Индији се излучи 75 - 88% од годишње суме падавина, а у Бомбају чак 96%.
Монсунски ветрови су слабо развијени у области екватора, где је велико дневно колебање температуре, али је мало годишње колебање, како температуре тако и ваздушног притиска. За постанак монсунских ветрова погодније су више географске ширине, нарочито таме где нема јачих сталних ветрова, као што су појасеви суптропских тишина, тј. граница између пасатских и западних ветрова.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ramage, C. (1971). Monsoon Meteorology. International Geophysics Series. 15. San Diego, CA: Academic Press.
- ^ „Welcome to Monsoon Season – Why You Probably Are Using This Term Wrong”. 29. 6. 2016. Архивирано из оригинала 30. 6. 2016. г.
- ^ „Definition of Monsoon”. 28. 7. 2016. Архивирано из оригинала 19. 7. 2016. г.
- ^ Rohli, Robert V.; Vega, Anthony J. (2011). Climatology. Jones & Bartlett Learning. стр. 187. ISBN 978-0763791018. Архивирано из оригинала 2013-06-19. г. Приступљено 2011-07-23.
- ^ „Monsoon”. Glossary of Meteorology. American Meteorological Society. јун 2000. Архивирано из оригинала 2008-03-22. г. Приступљено 2008-03-14.
- ^ International Committee of the Third Workshop on Monsoons. The Global Monsoon System: Research and Forecast. Архивирано 2008-04-08 на сајту Wayback Machine Retrieved on 2008-03-16.
- ^ Wang, Pinxian; Clemens, Steven; Tada, Ryuji; Murray, Richard (2019). „Blowing in the Monsoon Wind”. Oceanography. 32 (1): 48. ISSN 1042-8275. doi:10.5670/oceanog.2019.119 .
- ^ „monsoon, n.”. OED Online. June 2018. Oxford University Press. Приступљено 1. 8. 2018.
- ^ Zhisheng, An; Kutzbach, John E.; Prell, Warren L.; Porter, Stephen C. (2001). „Evolution of Asian monsoons and phased uplift of the Himalaya–Tibetan plateau since Late Miocene times”. Nature. 411 (6833): 62—66. Bibcode:2001Natur.411...62Z. PMID 11333976. doi:10.1038/35075035 .
- ^ P. D. Clift, M. K. Clark, and L. H. Royden. An Erosional Record of the Tibetan Plateau Uplift and Monsoon Strengthening in the Asian Marginal Seas. Архивирано 2008-05-27 на сајту Wayback Machine Retrieved on 2008-05-11.
- ^ Integrated Ocean Drilling Program. Earth, Oceans, and Life. Архивирано 2007-10-26 на сајту Wayback Machine Retrieved on 2008-05-11.
- ^ Gupta, A. K.; Thomas, E. (2003). „Initiation of Northern Hemisphere glaciation and strengthening of the northeast Indian monsoon: Ocean Drilling Program Site 758, eastern equatorial Indian Ocean” (PDF). Geology. 31 (1): 47—50. Bibcode:2003Geo....31...47G. doi:10.1130/0091-7613(2003)031<0047:IONHGA>2.0.CO;2.
- ^ Srinivasan, M. S.; Sinha, D. K. (2000). „Ocean circulation in the tropical Indo-Pacific during early Pliocene (5.6–4.2 Ma): Paleobiogeographic and isotopic evidence”. Proceedings of the Indian Academy of Sciences - Earth and Planetary Sciences. 109 (3): 315—328. ISSN 0253-4126.
- ^ D. K. Sinha; A. K. Singh; M. Tiwari (2006-05-25). „Palaeoceanographic and palaeoclimatic history of ODP site 763A (Exmouth Plateau), South-east Indian Ocean: 2.2 Ma record of planktic foraminifera”. Current Science. 90 (10): 1363—1369. JSTOR 24091985.
Литература
уреди- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
- Frater, Alexander (1. 5. 2005). Chasing the Monsoon . Picador. ISBN 978-0-330-43313-6. Приступљено 2. 3. 2011.
- Colin S. Ramage (1971). Monsoon meteorology. Academic Press. ISBN 978-0-12-576650-0. Приступљено 3. 3. 2011.
- Helaine Selin, ур. (1997). Encyclopaedia of the history of science, technology, and medicine in non-western cultures. Springer. стр. 766—. ISBN 978-0-7923-4066-9. Приступљено 3. 3. 2011.
- Zhang, Zuqiang; Chan, Johnny C. L.; Ding, Yihui (2004-10-01). „Characteristics, evolution and mechanisms of the summer monsoon onset over Southeast Asia”. International Journal of Climatology (на језику: енглески). 24 (12): 1461—1482. Bibcode:2004IJCli..24.1461Z. ISSN 1097-0088. doi:10.1002/joc.1082.
- Allaby, Michael (2002). Encyclopedia of weather and climate. Infobase Publishing. стр. 373—. ISBN 978-0-8160-4801-4. Приступљено 3. 3. 2011.
- M. Hanif (1. 1. 2005). Encyclopaedia of Agricultural Geography. Anmol Publications PVT. LTD. стр. 163—. ISBN 978-81-261-2482-4. Приступљено 3. 3. 2011.
- Darpan, Pratiyogita (октобар 2007). Pratiyogita Darpan. Pratiyogita Darpan. стр. 93—. Приступљено 5. 3. 2011.
- Krishnamacharyulu (1. 9. 2003). Cases in Rural Marketing: An Integrated Approach. Pearson Education India. стр. 106—. ISBN 978-81-317-0188-1. Приступљено 5. 3. 2011.
- Vinoj, V.; Rasch, Philip J.; Wang, Hailong; Yoon, Jin-Ho; Ma, Po-Lun; Landu, Kiranmayi; Singh, Balwinder (2014). „Short-term modulation of Indian summer monsoon rainfall by West Asian dust”. Nature Geoscience. 7 (4): 308—313. Bibcode:2014NatGe...7..308V. doi:10.1038/ngeo2107.
- Wang, Bin (2006). The Asian monsoon. Springer. стр. 188—. ISBN 978-3-540-40610-5. Приступљено 3. 3. 2011.
- Kumar, K. K.; Rajagopalan, Balaji; Mark A. Cane (25. 6. 1999). „On the Weakening Relationship Between the Indian Monsoon and ENSO”. Science. 284 (5423): 2156—2159. PMID 10381876. doi:10.1126/science.284.5423.2156.
- Gadgil, Sulochana; P. N. Vinayachandran; P. A. Francis (1. 1. 2004). „Extremes of the Indian summer monsoon rainfall, ENSO and equatorial Indian Ocean oscillation”. Geophysical Research Letters. 31 (12): L12213. Bibcode:2004GeoRL..3112213G. doi:10.1029/2004GL019733 . Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 5. 3. 2011.
- Singh, Deepti; Ghosh, Subimal; Roxy, Mathew K.; McDermid, Sonali (март 2019). „Indian summer monsoon: Extreme events, historical changes, and role of anthropogenic forcings”. Wiley Interdisciplinary Reviews: Climate Change (на језику: енглески). 10 (2): e571. S2CID 133873220. doi:10.1002/wcc.571.
- Roxy, Mathew Koll; Ritika, Kapoor; Terray, Pascal; Murtugudde, Raghu; Ashok, Karumuri; Goswami, B. N. (2015-06-16). „Drying of Indian subcontinent by rapid Indian Ocean warming and a weakening land-sea thermal gradient” (PDF). Nature Communications (на језику: енглески). 6: 7423. Bibcode:2015NatCo...6.7423R. PMID 26077934. doi:10.1038/ncomms8423 .
- Roxy, Mathew Koll; Ritika, Kapoor; Terray, Pascal; Masson, Sébastien (2014-09-11). „The Curious Case of Indian Ocean Warming” (PDF). Journal of Climate. 27 (22): 8501—8509. Bibcode:2014JCli...27.8501R. ISSN 0894-8755. doi:10.1175/JCLI-D-14-00471.1.
- Roxy, Mathew Koll (2017). „Land warming revives monsoon”. Nature Climate Change. 7 (8): 549—550. Bibcode:2017NatCC...7..549R. doi:10.1038/nclimate3356.
- Roxy, M. K.; Ghosh, Subimal; Pathak, Amey; Athulya, R.; Mujumdar, Milind; Murtugudde, Raghu; Terray, Pascal; Rajeevan, M. (2017-10-03). „A threefold rise in widespread extreme rain events over central India”. Nature Communications. 8 (1): 708. Bibcode:2017NatCo...8..708R. ISSN 2041-1723. PMC 5626780 . PMID 28974680. doi:10.1038/s41467-017-00744-9.
- Simpkins, Graham (2017-11-02). „Hydroclimate: Extreme rain in India”. Nature Climate Change (на језику: енглески). 7 (11): 760. Bibcode:2017NatCC...7..760S. ISSN 1758-6798. doi:10.1038/nclimate3429 .
- Gadgil, Sulochana; J. Srinivasan (10. 2. 2011). „Seasonal prediction of the Indian monsoon” (PDF). Current Science. 3. 100: 343—353. Приступљено 5. 3. 2011.
- International Committee of the Third Workshop on Monsoons. The Global Monsoon System: Research and Forecast.
- Chang, C.P., Wang, Z., Hendon, H., 2006, The Asian Winter Monsoon. The Asian Monsoon, Wang, B. (ed.), Praxis, Berlin, pp. 89–127.
- Kristen L. Corbosiero; Michael J. Dickinson; Lance F. Bosart (2009). „The Contribution of Eastern North Pacific Tropical Cyclones to the Rainfall Climatology of the Southwest United States”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 137 (8): 2415—2435. Bibcode:2009MWRv..137.2415C. ISSN 0027-0644. doi:10.1175/2009MWR2768.1 .
- David M. Gaffin; David G. Hotz (2000). „A Precipitation and Flood Climatology with Synoptic Features of Heavy Rainfall across the Southern Appalachian Mountains” (PDF). 24 (3). National Weather Digest: 3—15.
- Michael G. Landin; Lance F. Bosart (јун 1985). „Diurnal Variability of Precipitation in the Northeastern United States”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 113 (6): 989—1014. Bibcode:1985MWRv..113..989L. doi:10.1175/1520-0493(1985)113<0989:DVOPIT>2.0.CO;2 .
- George J. Maglaras; Jeff S. Waldstreicher; Paul J. Kocin; Anthony F. Gigi; Robert A. Marine (март 1995). „Winter Weather Forecasting throughout the Eastern United States. Part 1: An Overview”. Weather and Forecasting. American Meteorological Society. 10 (1): 6. Bibcode:1995WtFor..10....5M. doi:10.1175/1520-0434(1995)010<0005:wwftte>2.0.co;2.
- Rosenzweig, Cynthia; Francesco N. Tubiello; Goldberg, Richard; Evan Mills; Bloomfield, Janine (2002). „Increased crop damage in the US from excess precipitation under climate change” (PDF). Global Environmental Change. 12 (3): 197—202. doi:10.1016/S0959-3780(02)00008-0. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-01-20. г. Приступљено 2009-07-17.
- Adams, David; Comrie, Andrew (1997). „The North American Monsoon”. Bulletin of the American Meteorological Society. 78 (10): 2197—2213. Bibcode:1997BAMS...78.2197A. doi:10.1175/1520-0477(1997)078<2197:TNAM>2.0.CO;2 .
- Crop Production. US Crop Reporting Board, Bureau of Agricultural Economics, Agricultural Marketing Service, and Agricultural Statistics Board. Crop Reporting Board, Statistical Reporting Service, U.S. Department of Agriculture. 2006. стр. 30, 36.