Бенгалски залив
Бенгалски залив је залив који чини североисточни део Индијског океана.[3] Има облик троугла кога на истоку ограничава Индокина, а на западу индијски подконтинент. На северу се налази индијска држава Западни Бенгал и Бангладеш, одакле му долази име. На јужном крају се налази острво Цејлон (Шри Ланка) и индијска Никобарска и Андаманска острва. Највеће реке које се уливају у Бенгалски залив су Брамапутра, Ганг и Мегна на северу које формирају велику делту, на западу Маханади, Годавири, Кришна и Кавири, а у Мјанмару Иравади. Највеће луке Бенгалског залива су Читагонг и Монгла у Бангладешу, а у Индији Ченај (бивши Мадрас), Визагапатнам, Колката (бивша Калкута) и Пондишери.
| Бенгалски залив | |
|---|---|
 Мапа Бенгалског залива | |
| Координате | 15° N 88° E / 15° С; 88° ИКоординате: 15° N 88° E / 15° С; 88° И |
| Океан/море | Индијски океан |
| Земље басена | Бангладеш India Индонезија Мјанмар Шриланка[1][2] |
| Макс. дужина | 2.090 km (1.300 mi) km |
| Макс. ширина | 1.610 km (1.000 mi) km |
| Површина | 2.600.000 km2 (1.000.000 sq mi) km2 |
| Макс. дубина | 2.600 m (8.500 ft) m |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Клима се углавном одликује монсунима. Прво европско путовање у овај залив водио је Васко де Гама.[3]
ЗначајУреди
Економски значајУреди
Један од првих трговачких подухвата дуж Бенгалског залива била је Компанија лондонских трговаца који тргују у Источној Индији, чешће називана Британска источноиндијска компанија. Гопалпур на мору је био један од њихових главних трговачких центара. Друге трговачке компаније дуж обале Бенгалског залива биле су Енглеска источноиндијска компанија и Француска источноиндијска компанија.[4]
Тони и катамарани рибарски чамци рибарских села врве дуж обала Бенгалског залива. Риболовци могу уловити између 26 и 44 врсте морских риба.[5] На годишњем нивоу просечан улов је два милиона тона рибе само из Бенгалског залива.[6] Отприлике 31% светских обалских рибара живи и ради у заливу.[7]
Геостратешки значајУреди
Бенгалски залив је централно лоциран у јужној и југоисточној Азији. Лежи у центру два огромна економска блока, SAARC и ASEAN. Он утиче на јужни кинески регион без излаза на море на северу и главне морске луке Индије и Бангладеша. Кина, Индија и Бангладеш склопиле су споразуме о поморској сарадњи са Малезијом, Тајландом и Индонезијом како би повећали сарадњу у контроли тероризма на отвореном мору.[8] Веза између јужне и источне Азије Бенгалског залива помогла је у ефикасности Бангладеша у дистрибуцији природног гаса у азијског Пацифика.[9]
Његова удаљена острва (Андаманска и Никобарска острва), и што је најважније, велике луке као што су Парадип Колката, Ченај, Висакапатнам, Тутукуди, Читагонг и Монгла, дуж његове обале са Бенгалским заливом су додали његовој важности.[10]
Кина је недавно уложила напоре да пројектује свој утицај у региону кроз повезивање са Мјанмаром и Бангладешом.[11] Сједињене Државе су одржале велике вежбе са Бангладешом, Малезијом, Сингапуром, Тајландом и недавно Индијом.[12][13][14][15] Највећи војни маневри у Бенгалском заливу, позната као Малабар, одржана је 2007. године, а учествовали су морнарички ратни бродови из САД, Бангладеша, Тајланда, Сингапура, Јапана и Аустралије. Индија је била учесник.
Спорна поморска граница између Бангладеша и Мјанмара резултирала је војним тензијама 2008. и 2009. Поморски спор између Бангладеша и Мјанмара решен је 2012. године пресудом ITLOS-а.[16] Спор између Индије и Бангладеша 2014. године, који је такође био решен, при чему је трибунал УН-а доделио је Бангладешу 19.467 квадратних километара од 25.602 квадратних километара морске површине Бенгалског залива.[17]
Загађење и квалитет водеУреди
Главна прекогранична питања која се односе на загађење и квалитет воде су: патогени који се преносе канализацијом и органско оптерећење; чврсти отпад/морски отпад; повећање уноса хранљивих материја; загађење нафтом; трајне органске загађиваче (POP) и перзистентне токсичне супстанце (PTS); седиментација; и тешки метали. Прекогранична природа ових питања је: испуштање непречишћене/делимично пречишћене канализације је уобичајен проблем. Канализација и органска испуштања из реке Ганг-Брахмапутра-Мегна ће вероватно бити прекогранична. Пластика и напуштена рибарска опрема могу се транспортовати на велике удаљености преко државних граница. Процењује се да око 4 милиона тона микропластике долази из Индије и Бангладеша путујући у Сундурбан и потом у Бенгалски залив.[18] Високо испуштање хранљивих материја из река може да појача хипоксију великих размера. Атмосферски транспорт хранљивих материја је инхерентно прекогранични. Разлике између земаља у погледу регулације и спровођења испуштања из транспорта могу довести до испуштања преко граница.[19] Куглице катрана се транспортују на велике удаљености. POP/PTS и жива, укључујући органо-живу, подлежу транспорту на велике удаљености. Седиментација и већина контаминације тешким металима имају тенденцију да буду локализовани и немају јаку прекограничну димензију.[20] Главни узроци проблема су: повећање густине насељености на обали и урбанизација; већа потрошња, што резултира у више генерисаног отпада по особи; недовољно средстава за управљање отпадом; миграција индустрије у BOBLME земље; и пролиферација малих индустрија. Важан проблем је брз раст индустрије узгоја шкампа која захтева употребу антибиотика и хемикалија за безбедност хране извозног квалитета, али загађује Бенгалски залив.[21]
РеференцеУреди
- ^ „Map of Bay of Benglal- World Seas, Bay of Bengal Map Location – World Atlas”. 4. 2. 2021.
- ^ Chowdhury, Sifatul Quader (2012). „Bay of Bengal”. Ур.: Islam, Sirajul; Jamal, Ahmed A. Banglapedia: National Encyclopedia of Bangladesh (Second изд.). Asiatic Society of Bangladesh.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 127. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Nabataea: Trade on the Bay of Bengal URL accessed 21 January 2007
- ^ „Environmental assessment of coastal water at Bakkhali” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 2. 2015.
- ^ „LME 34 Bay of Bengal”. NOAA. Архивирано из оригинала на датум 18. 4. 2003. Приступљено 21. 1. 2007.
- ^ „The Bay of Bengal: New bay dawning”. The Economist. 27. 4. 2013.
- ^ Berlin, Donald L. (25. 1. 2005). „The emerging Bay of Bengal”. Asia Times Online. Архивирано из оригинала на датум 29. 1. 2005.
- ^ „Positioning the Bay of Bengal in the Great Game of the Indo-Pacific Fulcrum”. Air University (AU) (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-15.
- ^ Arpi, Claude (26. 12. 2006). „1971 War: How the US tried to corner India”. Rediff.com.
- ^ „The Burma Project -Burma Debate”. Архивирано из оригинала на датум 18. 9. 2009. Приступљено 10. 1. 2015.
- ^ „India's Largest Naval War Game in Bay of Bengal”. Global Politician. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2012.
- ^ Parameswaran, Prashanth (7. 5. 2015). „US Eyes Expanded Military Exercises with ASEAN Navies”. The Diplomat. Приступљено 11. 11. 2015.
- ^ Miglani, Sanjeev (22. 7. 2015). „India, Japan, U.S. plan naval exercises in tightening of ties in Indian Ocean”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2015. Приступљено 11. 11. 2015.
- ^ Gady, Franz-Stefan (13. 10. 2015). „Confirmed: Japan Will Permanently Join US-India Naval Exercises”. The Diplomat. Приступљено 11. 11. 2015.
- ^ „The Bangladesh/Myanmar Maritime Dispute: Lessons for Peaceful Resolution”. Asia Maritime Transparency Initiative.
- ^ „Bangladesh wins maritime dispute with India”. The Hindu.
- ^ Kumar, Rakesh; Sinha, Rama; Refat, Md; Rakib, Jahan; Padha, Shaveta; Ivy, Nishita; Bhattacharya, Sayan; Dhar, Anjali; Sharma, Prabhakar. „Microplastics pollution load in Sundarban delta of Bay of Bengal”. Journal of Hazardous Materials Advances. doi:10.1016/j.hazadv.2022.100099 — преко Elsevier.
- ^ Gupta, R.Sen; Kureishy, Tariq W. (септембар 1981). „Present state of oil pollution in the northern Indian Ocean”. Marine Pollution Bulletin: 295—301. doi:10.1016/0025-326X(81)90079-5 — преко Science Direct.
- ^ Gong, Chenglin; Wang, Haiqiang; Shao, Dali; Wang, Hongping; Qi, Kun; Xu, Xiaoyong (1. 7. 2022). „How did the world's largest submarine fan in the Bay of Bengal grow and evolve at the subfan scale?”. AAPG Bulletin: 1431—1451. doi:10.1306/02072219107.
- ^ Rashid, Towhida; Hoque, Sirajul; Akter, Sharmin (28. 11. 2014). „Pollution in the Bay of Bengal: Impact on Marine Ecosystem”. Journal of Marine Science: 55—63 — преко Scientific Research Publishing Inc.
ЛитератураУреди
- The Maritime Boundary Dispute Between Bangladesh and Myanmar: Motivations, Potential Solutions, and Implications by Jared Bissinger (Asia Policy, July 2010) published by National Bureau of Asian Research
- Tsang, Cheng-hwa (2000). „Recent advances in the Iron Age archaeology of Taiwan”. Bulletin of the Indo-Pacific Prehistory Association. 20: 153—158. ISSN 1835-1794. doi:10.7152/bippa.v20i0.11751.
- Turton, M. (17. 5. 2021). „Notes from central Taiwan: Our brother to the south”. Taipei Times. Приступљено 24. 12. 2021.
- Everington, K. (6. 9. 2017). „Birthplace of Austronesians is Taiwan, capital was Taitung: Scholar”. Taiwan News. Приступљено 24. 12. 2021.
- Bellwood, Peter; Hung, H.; Lizuka, Yoshiyuki (2011). „Taiwan Jade in the Philippines: 3,000 Years of Trade and Long-distance Interaction”. Ур.: Benitez-Johannot, P. Paths of Origins: The Austronesian Heritage in the Collections of the National Museum of the Philippines, the Museum Nasional Indonesia, and the Netherlands Rijksmuseum voor Volkenkunde. ArtPostAsia. ISBN 978-971-94292-0-3.
- Bellina, Bérénice (2014). „Southeast Asia and the Early Maritime Silk Road”. Ур.: Guy, John. Lost Kingdoms of Early Southeast Asia: Hindu-Buddhist Sculpture 5th to 8th century. Yale University Press. стр. 22—25. ISBN 9781588395245.
- Mahdi, Waruno (1999). „The Dispersal of Austronesian boat forms in the Indian Ocean”. Ур.: Blench, Roger; Spriggs, Matthew. Archaeology and Language III: Artefacts languages, and texts. One World Archaeology. 34. Routledge. стр. 144—179. ISBN 978-0415100540.
- Manguin, Pierre-Yves (2016). „Austronesian Shipping in the Indian Ocean: From Outrigger Boats to Trading Ships”. Ур.: Campbell, Gwyn. Early Exchange between Africa and the Wider Indian Ocean World. Palgrave Macmillan. стр. 51—76. ISBN 9783319338224.
- Kulke, Hermann (2004). A history of India. Rothermund, Dietmar, 1933– (4th изд.). New York: Routledge. ISBN 0203391268. OCLC 57054139.
- Sen, Tansen (3. 2. 2014). „Maritime Southeast Asia Between South Asia and China to the Sixteenth Century”. TRaNS: Trans-Regional and -National Studies of Southeast Asia. 2 (1): 31—59. S2CID 140665305. doi:10.1017/trn.2013.15.
- Li, Tana (2011). „Jiaozhi (Giao Chỉ) in the Han period Tongking Gulf”. Ур.: Cooke, Nola; Li, Tana; Anderson, James A. The Tongking Gulf Through History. University of Pennsylvania Press. стр. 39—44. ISBN 9780812205022.
- McGrail, Seán (2001). Boats of the World: From the Stone Age to the Medieval Times. Oxford University Press. стр. 289—293. ISBN 9780199271863.
- Guan, Kwa Chong (2016). „The Maritime Silk Road: History of an Idea” (PDF). NSC Working Paper (23): 1—30.
- „UNESCO Expert Meeting for the World Heritage Nomination Process of the Maritime Silk Routes”. UNESCO.
- Everington, K. (7. 12. 2020). „Taiwanese banned from all UNESCO events”. Taiwan News. Приступљено 24. 12. 2021.
- „Taiwanese shut out of UNESCO events - Taipei Times”. Taipei Times. 7. 12. 2020. Приступљено 24. 12. 2021.
