Квартар
ЕРА | ПЕРИОД |
Кенозоик | Квартар |
Неоген | |
Палеоген | |
Мезозоик | Креда |
Јура | |
Тријас | |
Палеозоик | Перм |
Карбон | |
Девон | |
Силур | |
Ордовицијум | |
Камбријум |
Квартар је најмлађи геолошки период кенозоишке ере на геолошкој временској скали према дефиницији Међународне комисије за стратиграфију (ICS).[1] Овај период је почео завршетком епохе плиоцена, односно завршетком неогена (периоде) пре 2,588 ± 0,005 милиона година и траје и дан данас.[1] У оквиру квартара издвојене су две геолошке епохе: плеистоцен, од 2,588 милиона година до пре 11,7 хиљада година и холоцен од пре 11,7 хиљада година, при чему холоцен траје и дан данас.[1]
Назив квартар (у значењу - четврти) први је употребио 1829. године Деноаје, истражујући седименте у басену реке Сене у Француској, а 1839. Лејл уводи назив плеистоцен. Немачки научници су користили термине дилувијум и алувијум. 1922. П. Павлов уводи термин антропоген. Неформални термин „касни квартар” се односи на задњих 0,5–1,0 милиона година.[2]
Квартарни период се типично дефинише цикличним растом и распадањем континенталних ледених плоча повезаних са Миланковићевим циклусима и пратећим климатским и еколошким променама које су се догодиле.[3][4]
Подела
уредиКвартар се дели на две епохе: плеистоцен и холоцен. Епохе се даље деле на векове. Званична подела према Међународној комисији за стратиографију (ICS) приказана је у табели испод:[5]
Периода | Епоха | Век | Почетак (Ma) | Крај (Ma) |
---|---|---|---|---|
Квартар | Холоцен | Мегалајан | 0,0042 | 0 |
Нортгрипиј | 0,008276 | 0,0042 | ||
Гренландиј | 0,0117 | 0,008276 | ||
Плеистоцен | Горњи плеистоцен | 0,129 | 0,0117 | |
Чибаниј (средњи плеистоцен) | 0,774 | 0,129 | ||
Калабриј | 1,8 | 0,774 | ||
Желасиј | 2,58 | 1,8 |
Појава човека
уредиОво је време када се појављују преци данашњих људи. (Сматра се да се током терцијара, пре око 50 милиона година појавио адапис, 40-35 милиона - некролемур, 35-30 милиона - бранисела, а аустралопитеци се појављују у доба плиоцена)
- Током доњег плеистоцена (између 1,87 милиона година и 730.000 година) јавља се Хомо хабилис, затим и Хомо еректус.
- Током средњег плеистоцена (730.000-128.000) архајски Хомо сапиенс.
- Хомо неандерталенсис се смешта у доба горњег плеистоцена (око 100.000 година).
- Хомо сапиенс сапиенс (најближи данашњем човеку) јавља се око пре 40.000 година.
Датовање
уредиПостоји неколико метода датовања квартара:
- утврђивање односа кисеоникових изотопа у љуштурама фосила (фораминифера, коколитофоридите...)
- радиометријска метода К40/А40 (калијум/аргон), добро за датовање од почетка плеистоцена до 200.000 година. Постоји празнина за период од пре 200.000 година до 40.000 година.
- метод угљениковог изотопа C-14 (органске супстанце, за старост до пре 40.000 година)
Поређење геолошке епохе, периода и фосилних налаза
уредимилиони година | геолошка епоха | периода | фосили | |
---|---|---|---|---|
3,000 милиона година | АРХАЈСКА ЕРА | ЕОЗОИК | непоуздани тргови живота пред крај периода | |
600 милиона година | ПАЛЕОЗОЈСКА (примарна) ЕРА |
|
| |
200 милиона година | МЕЗОЗОИК (секундарна ера) |
| ||
70 милиона година | ТЕРЦИЈАР (КЕНОЗОИК) |
| ||
1,87 милиона година | ТЕРЦИЈАР | |||
0,01 милиона година | КВАРТАР |
|
Живот током квартара
уредиКвартарна флора
уредиГлацијална (бореална) флора - мочварна вегетација тундре, на узвишењима, жбунасте цветнице на челу са "бореалном ружом“ (лат. Dryas octopetala), поларном врбом (лат. Salix polaris) и брезом (лат. Betula nana). Јужно од тундри су маховинасте и травнате степе, а још јужније - појас шума. Топли терцијарни реликти после леденог доба очували су се на југу Кавказа: лат. Rhododendron laponicum расте у тропској Сијера Невади и североисточној црноморској области, у закавказју. У Алпима и у средњој Европи задржао се до око пре 100.000 година.
Квартарна фауна
уредиМали је број морских мекушаца који је узумро у квартару. Неке врсте промениле су географско распростирање, на пр. лат. Corbicula fluminalis, крајем средњег плеистоцена (пре око 128.000 год), повукла се из Европе Дунавом до Каспијског басена.
Сисари:
- шумски слон са правим кљовама - лат. Palaeoloxodon, (128.000/100.000)
- степски слон (лат. Mammuthus trogontherii)
- Мерков носорог (лат. Rhinoceros mercni)
- тур или праговече (лат. Bos primigenius)
- коњи (лат. Equidae)
Представници хладне климе:
- рунасти носорог (лат. Coelodonta antiquitatis)
- ирвас (лат. Rangifer tarandus)
- бизон (лат. Bison priscus)
Пећински сисари:
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Cohen, K.M.; Finney, S.C.; Gibbard, P.L.; Fan, J.-X. „International Chronostratigraphic Chart 2013” (PDF). stratigraphy.org. ICS. Приступљено 15. 6. 2014.
- ^ Earthquake Glossary - Late Quaternary U.S. Geological Survey
- ^ Denton, G.H.; Anderson, R.F.; Toggweiler, J.R.; Edwards, R.L.; Schaefer, J.M.; Putnam, A.E. (2010). „The Last Glacial Termination”. Science. 328 (5986): 1652—1656. CiteSeerX 10.1.1.1018.5454 . PMID 20576882. doi:10.1126/science.1184119.
- ^ Lowe, J.J.; Walker, M.J.C. (1997). Reconstructing Quaternary Environments. Routledge. ISBN 978-0582101661.
- ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 25. 3. 2021.
Литература
уреди- Lowe, J.J.; Walker, M.J.C. (1997). Reconstructing Quaternary Environments. Routledge. ISBN 978-0582101661.
- Aubry, Marie-Pierre; Van Couvering, John A.; Christie-Blick, Nicholas; Landing, Ed; Pratt, Brian R.; Owen, Donald E.; Ferrusquia-Villafranca, Ismael (2009). „Terminology of geological time: Establishment of a community standard”. Stratigraphy. 6 (2): 100—105. doi:10.7916/D8DR35JQ.
- Gradstein, F. M.; Ogg, J. G. (2004). „A Geologic Time scale 2004 – Why, How and Where Next!” (PDF). Lethaia. 37 (2): 175—181. doi:10.1080/00241160410006483. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 4. 2018. г. Приступљено 30. 11. 2018.
- Gradstein, Felix M.; Ogg, James G.; Smith, Alan G. (2004). A Geologic Time Scale 2004. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-78142-8. Приступљено 18. 11. 2011.
- Gradstein, Felix M.; Ogg, James G.; Smith, Alan G.; Bleeker, Wouter; Laurens, Lucas, J. (јун 2004). „A new Geologic Time Scale, with special reference to Precambrian and Neogene”. Episodes. 27 (2): 83—100. doi:10.18814/epiiugs/2004/v27i2/002 .
- Ialenti, Vincent (28. 9. 2014). „Embracing 'Deep Time' Thinking.”. NPR. NPR Cosmos & Culture.
- Ialenti, Vincent (21. 9. 2014). „Pondering 'Deep Time' Could Inspire New Ways To View Climate Change.”. NPR. NPR Cosmos & Culture.
- Knoll, Andrew H.; Walter, Malcolm R.; Narbonne, Guy M.; Christie-Blick, Nicholas (30. 7. 2004). „A New Period for the Geologic Time Scale” (PDF). Science. 305 (5684): 621—622. PMID 15286353. S2CID 32763298. doi:10.1126/science.1098803. Архивирано (PDF) из оригинала 2011-12-15. г. Приступљено 18. 11. 2011.
- Levin, Harold L. (2010). „Time and Geology”. The Earth Through Time. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-38774-0. Приступљено 18. 11. 2011.
- Montenari, Michael (2016). Stratigraphy and Timescales (1st изд.). Amsterdam: Academic Press (Elsevier). ISBN 978-0-12-811549-7.
- Montenari, Michael (2017). Advances in Sequence Stratigraphy (1st изд.). Amsterdam: Academic Press (Elsevier). ISBN 978-0-12-813077-3.
- Montenari, Michael (2018). Cyclostratigraphy and Astrochronology (1st изд.). Amsterdam: Academic Press (Elsevier). ISBN 978-0-12-815098-6.
- Montenari, Michael (2019). Case Studies in Isotope Stratigraphy (1st изд.). Amsterdam: Academic Press (Elsevier). ISBN 978-0-12-817552-1.
- Montenari, Michael (2020). Carbon Isotope Stratigraphy (1st изд.). Amsterdam: Academic Press (Elsevier). ISBN 978-0-12-820991-2.
- Montenari, Michael (2021). Calcareous Nannofossil Biostratigraphy (1st изд.). Amsterdam: Academic Press (Elsevier). ISBN 978-0-12-824624-5.
- Nichols, Gary (2013). Sedimentology and Stratigraphy (2nd изд.). Hoboken: Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-3592-4.
- Williams, Aiden (2019). Sedimentology and Stratigraphy (1st изд.). Forest Hills, NY: Callisto Reference. ISBN 978-1-64116-075-9.
- Gibbard, Philip; Head, Martin (септембар 2010). „The newly-ratified definition of the Quaternary System/Period and redefinition of the Pleistocene Series/Epoch, and comparison of proposals advanced prior to formal ratification” (PDF). Episodes. 33 (3): 152—158. doi:10.18814/epiiugs/2010/v33i3/002. Приступљено 8. 12. 2020.
- Bowen, D.Q. (1978). Quaternary geology: a stratigraphic framework for multidisciplinary work. Oxford UK: Pergamon Press. ISBN 978-0-08-020409-3.
- Ehlers, J.; Gibbard, P. L., ур. (2004). Quaternary Glaciations: Extent and Chronology 2: Part II North America. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-51462-2.
- Ehlers, J.; Gibbard, P. L., ур. (2004). Quaternary Glaciations: Extent and Chronology 3: Part III: South America, Asia, Africa, Australia, Antarctica. Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-444-51593-3.
Спољашње везе
уреди- Subcommission on Quaternary Stratigraphy
- Stratigraphical charts for the Quaternary
- Version history of the global Quaternary chronostratigraphical charts (from 2004b)
- Silva, P.G. C. Zazo, T. Bardají, J. Baena, J. Lario, A. Rosas, J. Van der Made. 2009, «Tabla Cronoestratigrafíca del Cuaternario en la Península Ibérica - V.2». [Versión PDF, 3.6 Mb]. Asociación Española para el Estudio del Cuaternario (AEQUA), Departamento de Geología, Universidad de Salamanca, Spain. (Correlation chart of European Quaternary and cultural stages and fossils)
- Welcome to the XVIII INQUA-Congress, Bern, 2011
- Quaternary (chronostratigraphy scale)
Ера: | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Периоде: |