Етнички Муслимани у Србији

Етнички Муслимани у Србији
Укупна популација
	13.011 (2022)
Језици
	српски
Религија
	већином ислам (сунити)
Сродне етничке групе
	Срби муслимани, Горанци, Помаци, Торбеши и Бошњаци

Етнички Муслимани у Србији су становници Србије који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2022. године, на подручју Републике Србије живи 13.011 етничких Муслимана.^[1] Иако по укупном броју премашују припаднике неких других етничких мањина које имају своје националне савете, етнички Муслимани у Србији још увек нису званично организовани, за разлику од својих сународника у суседној Црној Гори.^[2]

Етничка карта Рашке области према попису из 2002. године, са назначеном већином етничких Муслимана у појединим местима на подручју општина Пријепоље и Сјеница у Србији, као и у појединим местима на подручју општина Пљевља, Бијело Поље и Беране у Црној Гори.

Етнички Муслимани у Србији се сматрају делом муслиманског народа као посебног јужнословенског народа који је као такав био признат у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у Социјалистичкој Републици Србији.^[3]

Историја

Етничка карта Србије према попису из 2002. године. Етнички Муслимани су приказани као већина у појединим местима на подручју општина Пријепоље и Сјеница.

За време постојања СФРЈ, велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана.^[4] Међутим, у раздобљу између 1990. и 1992. године дошло је до наглог успона националистичких снага, чиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама у односу на Југославију као заједничку државу свих њених народа. Ова политика је била праћена успоном етничког бошњаштва, које је тежило да све југословенске Муслимане, без обзира на њихово порекло, претвори у етничке Бошњаке. На референдуму који је одржан у почетком 1992. године, велика већина босанско-херцеговачких Муслимана определила се за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, што је довело до политичког цепања муслиманског народа у виду државног одвајања босанско-херцеговачких Муслимана од преосталих југословенских Муслимана у Србији и Црној Гори (СР Југославија).^[5]

Додатни корак ка разбијању јединства муслиманског народа учињен је 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у етничке Бошњаке, чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново етничко значење.^[6] Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у Херцеговини, који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Првобитни покушаји бошњачења нису наишли на опште прихватање међу етничким Муслиманима у Србији, тако да је први званични корак ка усвајању бошњачких одредница био учињен тек 1998. године, када је путем прегласавања донета одлука да се дотадашње Муслиманско национално вијеће Санџака преименује у Бошњачко национално вијеће Санџака.^[7] Упркос тенденцијама у виду бошњачења, односно превођења у бошњачки етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.^[8]

Представници етничких Муслимана са подручја Косова и Метохије су 1990. године основали сопствену политичку партију под називом Демократска реформска странка Муслимана (ДРСМ), која је редовно учествовала на локалним, републичким и савезним изборима. На првим вишестраначким изборима за Народну скупштину Републике Србије (1990), ова странка је освојила једно посланичко место, а исти резултат је остварила и на наредним скупштинским изборима, који су одржани 1992. године.^[9] Након 1999. године и доласка КФОР-а и УНМИК-а на подручје Косова и Метохије, тамошњи етнички Муслимани, као и њима блиски Горанци,^[10] потпали су под удар интензивне бошњакизације, а уместо дотадашње ДРСМ се на том подручју појавило неколико нових странака, искључиво бошњачке оријентације.

Савремено стање

Према попису становништва Србије из 2002. године, у Србији је било 19.503 етничких Муслимана, од чега је 11.252 живело на подручју централне Србије, 3.634 на подручју АП Војводине, а 4.617 на подручју Града Београда. Последњи попис из 2022. године показује да се укупан број етничких Муслимана смањио, тако да је у Србији забележено укупно 13.011 (-58.34%) припадника муслиманског народа.^[11]

По укупном броју, етнички Муслимани у Србији премашују припаднике неких других етничких мањина, које имају своје националне савете, али упркос томе припадници муслиманског народа у Србији још увек нису званично организовани, за разлику од својих сународника у суседној Црној Гори.^[12] У појединим општинама, представници етничких Муслимана су заступљени у општинским саветима за међунационалне односе, који су на основу закона формирани у свим етнички мешовитим срединама на подручју Републике Србије.^[13]

Види још

Референце

^ Становништво према националној припадности са Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.
^ Вечерње новости (2014): Мањинска права не користи 22.000 грађана исламске вероисповести
^ Ćerić 1968.
^ Jović 2013, стр. 133-134.
^ Velikonja 2003, стр. 237-238.
^ Jović 2013, стр. 145-146.
^ „Sandžak (Region, Serbia, Montenegro)”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2016. г. Приступљено 16. 10. 2018.
^ Jović 2013, стр. 144.
^ Lutovac 1994, стр. 524-525.
^ Милена Марковић (2016): Горанцима прети асимилација
^ Становништво према националној припадности са Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.
^ Политика (2014): Авдул Курпејовић, Муслимани су национална мањина
^ „Одлука о оснивању Савета за међунационалне односе Општине Прибој (2008)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 03. 03. 2019.

Литература

Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press.
Dimitrova, Bohdana (2001). „Bosniak or Muslim? Dilemma of one Nation with two Names” (PDF). Southeast European Politics. 2 (2): 94—108.
Jović, Dejan (2013). „Identitet Bošnjaka/Muslimana”. Politička misao: Časopis za politologiju. 50 (4): 132—159.
Kurpejović, Avdul (2006). Slovenski muslimani zapadnog Balkana. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Lutovac, Zoran (1994). „Muslimani u političkom životu SRJ”. Sociološki pregled. 28 (4): 519—526.
Селимовић, Салих (2001). „Срби муслимани и њихова денационализација” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 163—181.
Селимовић, Салих (2017). „Муслимани српског порекла и њихова денационализација”. Српска слободарска мисао. 18 (102): 119—138.
Ćerić, Salim (1968). Muslimani srpskohrvatskog jezika. Sarajevo: Svjetlost. ^{[мртва веза]}
Храбак, Богумил (1995). „Југословенска муслиманска организација према муслиманима Санџака, Космета и Македоније 1919-1929. године”. Новопазарски зборник. 19: 155—178. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 10. 04. 2019.
Храбак, Богумил (1997). „Муслимани или Бошњаци у Старој Рашкој (Новопазарском санџаку)”. Новопазарски зборник. 21: 265—273. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 01. 03. 2019.

Спољашње везе

[1] Становништво према националној припадности са Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.

[2] Вечерње новости (2014): Мањинска права не користи 22.000 грађана исламске вероисповести

[FOOTNOTEĆerić1968-3] Ćerić 1968.

[FOOTNOTEJović2013133-134-4] Jović 2013, стр. 133-134.

[FOOTNOTEVelikonja2003237-238-5] Velikonja 2003, стр. 237-238.

[FOOTNOTEJović2013145-146-6] Jović 2013, стр. 145-146.

[7] „Sandžak (Region, Serbia, Montenegro)”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2016. г. Приступљено 16. 10. 2018.

[FOOTNOTEJović2013144-8] Jović 2013, стр. 144.

[FOOTNOTELutovac1994524-525-9] Lutovac 1994, стр. 524-525.

[10] Милена Марковић (2016): Горанцима прети асимилација

[11] Становништво према националној припадности са Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.

[12] Политика (2014): Авдул Курпејовић, Муслимани су национална мањина

[13] „Одлука о оснивању Савета за међунационалне односе Општине Прибој (2008)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 03. 03. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]