КФОР
Косовске снаге (енгл. Kosovo Force), познатије по свом акрониму КФОР (енгл. KFOR), представљају званичне оружане међународне мировне снаге под вођством НАТО-а чији је задатак чување реда и мира, односно стварања и одржавање сигурности на Косову и Метохији.[1]
| Косовске снаге (КФОР) | |
|---|---|
| Kosovo Force (KFOR) | |
 Ознака припадности КФОР-а и на латиничком и ћириличком писму | |
| Постојање | 12. јун 1999. — данас |
| Земље | 28 земља |
| Дио | НАТО |
| Веб-сајт | jfcnaples |
| Команданти | |
| Командант | генерал-мајор Салваторе Куочи |
КФОР је на простор Косова и Метохије стигао 12. јуна 1999. године, два дана након што је усвојена Резолуцији 1244 Савета безбједности ОУН и три дана након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову. У то вријеме, на Космету је владала велика хуманитарна криза, а војне и полицијске снаге СРЈ и ОВК су свакодневно водиле борбе. Приближно милион људи је избјегло са ових простора.[1]
КФОР постепено преноси своја овлашћења заштите вјерске и културне баштине на Косовску полицију.[1] Према подацима из децембар 2018. године, КФОР је у свом саставу имао око 3.642 војника из 28 земаља.[2]
СтруктураУреди
Контингенти КФОР-а су првобитно били груписани у 4 регионално засноване мултинационалне бригаде. Бригаде су биле одговорне за одређено подручје операције, али под јединственим ланцем команде под надлежношћу команданта КФОР-а. У августу 2005. године, Сјеверноатлантски савјет је одлучио изврши реконтрукцију КФОР-а, замјењујући четири постојеће бригаде са пет оперативних група, како би се омогућила већа флексибилност, нпр. уклањањем ограничења за прекогранична кретања јединица са сједиштем у различитим секторима Космета.[3] Затим у фебруару 2010. године, мултинационалне оперативне групе су постале мултинационалне борбене групе и у марту 2011. године, КФОР је поново реконструисан, сада у само двије мултинационалне борбене групе, једна са сједиштем у кампу Бондстил код Урошевца, друга са сједиштем у кампу Вилађо Италија код Пећи.[4]
Структура 2018. годинеУреди
Косовске снаге, штаб у Приштини:[5]
- Штаб групе за подршку (енгл. Headquarters Support Group, HSG) у кампу Приштина;
- Мултинационална специјализована јединица (енгл. Multinational Specialised Unit, MSU) у Приштини (пук војне полиције у потпуности сачињен од италијанских Карабинијера);
- Мултинационалне борбена група — Исток (енгл. Multinational Battle Group-East, MNBG-E) у кампу Бондстил док Урошевца (снаге Америчке војска уз подршку Пољске, Румуније и Турске);
- Мултинационалне борбена група — Запад (енгл. Multinational Battle Group-West, MMBG-W) у кампу Вилађо Италија код Пећи (снаге Италијанске војске уз подршку Аустрије, Молдавије и Словеније);
- Заједничка логистичка група за подршку (енгл. Joint Logistics Support Group, JLSG) у кампу Приштина (логистичка и инжењерска подршка);
- Тактички резервни батаљон КФОР-а (енгл. KFOR Tactical Reserve Battalion, KTRBN) у кампу Ново Село (у потпуности сачињен од припадника Мађарске војске);
- Заједнички регионални одред — Сјевер (енгл. Joint Regional Detachment–North, JRD-N) у кампу Ново Село (мјесне некинетичке везе и праћење);
- Заједнички регионални одред — Запад (енгл. Joint Regional Detachment–West, JRD-W) у Призрену (мјесне некинетичке везе и праћење);
- Заједнички регионални одред — Југоисток (енгл. JJoint Regional Detachment–South East, JRD-SE) у кампу Приштина (мјесне некинетичке везе и праћење).
Земље учесницеУреди
На свом врхунцу, КФОР је бројао 50.000 припадника који су долазили из 39 различитих земаља чланица и партнера НАТО-а. Почетком 2002. године број припадника је смањен на 29.000. У јуну 2003. године због побољашња опште сигурности број припадника је поново смањен, овога пута на 26.000, да би до краја године број припадника износио 17.500. У јуну 2009. године број припадника је поново смањен, на 10.200. Према подацима из 2018. године,[1] Према подацима из децембар 2018. године, КФОР је у свом саставу имао око 3.642 војника из 28 земаља.[2]
У наставку се налази списак укупног броја припадника који учествују у мисији КФОР-а:[2]
| Земља | Број | Земља | Број |
|---|---|---|---|
 Албанија |
28 |  Литванија |
1 |
 Јерменија |
40 |  Молдавија |
41 |
 Аустрија |
429 |  Црна Гора |
1 |
 Бугарска |
22 |  Норвешка |
2 |
 Канада |
5 |  Пољска |
260 |
 Хрватска |
33 |  Португалија |
3 |
 Чешка |
10 |  Румунија |
55 |
 Данска |
35 |  Словенија |
242 |
 Финска |
20 |  Шведска |
3 |
 Њемачка |
200 |  Швајцарска |
190 |
 Грчка |
109 |  Турска |
248 |
 Мађарска |
385 |  Украјина |
40 |
 Ирска |
12 |  УК |
31 |
 Италија |
542 |  САД |
655 |
ГалеријаУреди
Немачки припадници КФОР-а 1999. године
Америчка база Бондстил код Урошевца
Амерички маринци стражаре, док канадски форензички тим испитује наводну масовну гробницу
Руски војници КФОР-а.
РеференцеУреди
- ^ а б в г „NATO's role in Kosovo”. nato.int (на језику: енглески). 29. 11. 2018. Приступљено 6. 12. 2018.
- ^ а б в „Key Facts and Figures - Kosovo Force (KFOR)” (PDF). nato.int (на језику: енглески). децембар 2018. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „NATO Topics: Kosovo Force (KFOR) - How did it evolve?”. nato.int (на језику: енглески). 20. 2. 2008. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2011. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ Brajshori, Muhamet (29. 12. 2010). „US troops to guard Kosovo's border (SETimes.com)”. setimes.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2012. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „NATO KFOR - Units”. jfcnaples.nato.int (на језику: енглески). Приступљено 6. 12. 2018.
