Отворите главни мени

Косовске снаге (енгл. Kosovo Force), познатије по свом акрониму КФОР (од енгл. KFOR, изговор Кејфор), представљају међународне мировне снаге под вођством НАТО-а чији је задатак чување реда и мира, односно стварања и одржавање сигурности на Косову и Метохији.[1]

Косовске снаге
Kosovo Force
Insignia NATO Army KFOR.svg
Ознака припадности КФОР-а и на латиничком и ћириличком писму
Постојање12. јун 1999. — данас
Земље28 земља
ДиоНАТО
Команданти
Командантгенерал-мајор Салваторе Куочи
Оперативне групе КФОР-а 2006. године

КФОР је на простор Косова и Метохије стигао 12. јуна 1999. године, два дана након што је усвојена Резолуцији 1244 Савета безбједности ОУН и три дана након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову. У то вријеме, на Космету је влада велика хуманитарна кризам, а војне и полиције снаге СР Југославије и Ослободилачка војска Косова су свакодневно водиле борбе. Приближно милион људи је избјегло са Космета.[1]

КФОР постепено преноси своја овлашћења заштите вјерске и културне баштине на Косовску полицију.[1] Према подацима из децембар 2018. године, КФОР је у свом саставу имао око 3.642 војника из 28 земаља.[2]

Садржај

СтруктураУреди

Контигенти КФОР-а су првобитно били груписани у 4 регионално засноване мултинационалне бригаде. Бригаде су биле одговорне за одређено подручје операције, али под јединственим ланцем команде под надлежношћу команданта КФОР-а. У августу 2005. године, Сјеверноатлантски савјет је одлучио изврши реконтрукцију КФОР-а, замјењујући четири постојеће бригаде са пет оперативних група, како би се омогућила већа флексибилност, нпр. уклањањем ограничења за прекогранична кретања јединица са сједиштем у различитим секторима Космета.[3] Затим у фебруару 2010. године, мултинационалне оперативне групе су постале мултинационалне борбене групе и у марту 2011. године, КФОР је поново реконструисан, сада у само двије мултинационалне борбене групе, једна са сједиштем у кампу Бондстил код Урошевца, друга са сједиштем у кампу Вилађо Италија код Пећи.[4]

Структура 2018. годинеУреди

Косовске снаге, штаб у Приштини:[5]

  • Штаб групе за подршку (енгл. Headquarters Support Group, HSG) у кампу Приштина;
  • Мултинационална специјализована јединица (енгл. Multinational Specialised Unit, MSU) у Приштини (пук војне полиције у потпуности сачињен од италијанских Карабинијера);
  • Мултинационалне борбена група — Исток (енгл. Multinational Battle Group-East, MNBG-E) у кампу Бондстил док Урошевца (снаге Америчке војска уз подршку Пољске, Румуније и Турске);
  • Мултинационалне борбена група — Запад (енгл. Multinational Battle Group-West, MMBG-W) у кампу Вилађо Италија код Пећи (снаге Италијанске војске уз подршку Аустрије, Молдавије и Словеније);
  • Заједничка логистичка група за подршку (енгл. Joint Logistics Support Group, JLSG) у кампу Приштина (логистичка и инжењерска подршка);
  • Тактички резервни батаљон КФОР-а (енгл. KFOR Tactical Reserve Battalion, KTRBN) у кампу Ново Село (у потпуности сачињен од припадника Мађарске војске);
  • Заједнички регионални одред — Сјевер (енгл. Joint Regional Detachment–North, JRD-N) у кампу Ново Село (мјесне некинетичке везе и праћење);
  • Заједнички регионални одред — Запад (енгл. Joint Regional Detachment–West, JRD-W) у Призрену (мјесне некинетичке везе и праћење);
  • Заједнички регионални одред — Југоисток (енгл. JJoint Regional Detachment–South East, JRD-SE) у кампу Приштина (мјесне некинетичке везе и праћење).

Земље учесницеУреди

На свом врхунцу, КФОР је бројао 50.000 припадника који су долазили из 39 различитих земаља чланица и партнера НАТО-а. Почетком 2002. године број припадника је смањен на 29.000. У јуну 2003. године због побољашња опште сигурности број припадника је поново смањен, овога пута на 26.000, да би до краја године број припадника износио 17.500. У јуну 2009. године број припадника је поново смањен, на 10.200. Према подацима из 2018. године,[1] Према подацима из децембар 2018. године, КФОР је у свом саставу имао око 3.642 војника из 28 земаља.[2]

У наставку се налази списак укупног броја припадника који учествују у мисији КФОР-а:[2]

Земља Број Земља Број
  Албанија 28   Литванија 1
  Јерменија 40   Молдавија 41
  Аустрија 429   Црна Гора 1
  Бугарска 22   Норвешка 2
  Канада 5   Пољска 260
  Хрватска 33   Португалија 3
  Чешка 10   Румунија 55
  Данска 35   Словенија 242
  Финска 20   Шведска 3
  Њемачка 200   Швајцарска 190
  Грчка 109   Турска 248
  Мађарска 385   Украјина 40
  Ирска 12   УК 31
  Италија 542   САД 655

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „NATO's role in Kosovo”. nato.int (на језику: енглески). 29. 11. 2018. Приступљено 6. 12. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Key Facts and Figures - Kosovo Force (KFOR)” (PDF). nato.int (на језику: енглески). децембар 2018. Приступљено 7. 12. 2018. 
  3. ^ „NATO Topics: Kosovo Force (KFOR) - How did it evolve?”. nato.int (на језику: енглески). 20. 2. 2008. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2011. Приступљено 7. 12. 2018. 
  4. ^ Brajshori, Muhamet (29. 12. 2010). „US troops to guard Kosovo's border (SETimes.com)”. setimes.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2012. Приступљено 7. 12. 2018. 
  5. ^ „NATO KFOR - Units”. jfcnaples.nato.int (на језику: енглески). Приступљено 6. 12. 2018. 

Споњашње везеУреди

Види јошУреди