Косовске снаге (енгл. Kosovo Force), познатије по свом акрониму КФОР (од енгл. KFOR), представљају званичне оружане међународне мировне снаге под вођством НАТО-а чији је задатак чување реда и мира, односно стварања и одржавање сигурности на Косову и Метохији.[2]

Косовске снаге
Kosovo Force
Амблем на латиници и ћирилици
Постојање11. јун 1999. год.; пре 24 године (1999-06-11)
ЗемљаСрбија
Типоружане снаге
УлогаНАТО мировне снаге
Величина4.443 људи[1]
Дио НАТО
НадимакКФОР
Ангажовање
Веб-сајтjfcnaples.nato.int/kfor
Команданти
Командантгенерал-мајор Озкан Улуташ, Оружане снаге Турске
Инсигније
Застава
Оперативне групе КФОР-а 2006. године

КФОР је на простор Косова и Метохије стигао 12. јуна 1999. године, два дана након што је усвојена Резолуција 1244 Савета безбједности ОУН и три дана након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову. У то вријеме, на Космету је владала велика хуманитарна криза, а војне и полицијске снаге СРЈ и ОВК су свакодневно водиле борбе. Приближно милион људи је избјегло са ових простора.[2]

КФОР постепено преноси своја овлашћења заштите вјерске и културне баштине на Полицију Косова.[2] Према подацима из 2024. године, КФОР је у свом саставу имао око 4.443 војника из 27 земаља.[3][4]

Структура уреди

Контингенти КФОР-а су првобитно били груписани у 4 регионално засноване мултинационалне бригаде. Бригаде су биле одговорне за одређено подручје операције, али под јединственим ланцем команде под надлежношћу команданта КФОР-а. У августу 2005. године, Сјеверноатлантски савјет је одлучио изврши реконтрукцију КФОР-а, замјењујући четири постојеће бригаде са пет оперативних група, како би се омогућила већа флексибилност, нпр. уклањањем ограничења за прекогранична кретања јединица са сједиштем у различитим секторима Космета.[5] Затим у фебруару 2010. године, мултинационалне оперативне групе су постале мултинационалне борбене групе и у марту 2011. године, КФОР је поново реконструисан, сада у само двије мултинационалне борбене групе, једна са сједиштем у кампу Бондстил код Урошевца, друга са сједиштем у кампу Вилађо Италија код Пећи.[6]

Структура 2018. године уреди

Косовске снаге, штаб у Приштини:[7]

  • Штаб групе за подршку (енгл. Headquarters Support Group, HSG) у кампу Приштина;
  • Мултинационална специјализована јединица (енгл. Multinational Specialised Unit, MSU) у Приштини (пук војне полиције у потпуности сачињен од италијанских Карабинијера);
  • Мултинационалне борбена група — Исток (енгл. Multinational Battle Group-East, MNBG-E) у кампу Бондстил док Урошевца (снаге Америчке војска уз подршку Пољске, Румуније и Турске);
  • Мултинационалне борбена група — Запад (енгл. Multinational Battle Group-West, MMBG-W) у кампу Вилађо Италија код Пећи (снаге Италијанске војске уз подршку Аустрије, Молдавије и Словеније);
  • Заједничка логистичка група за подршку (енгл. Joint Logistics Support Group, JLSG) у кампу Приштина (логистичка и инжењерска подршка);
  • Тактички резервни батаљон КФОР-а (енгл. KFOR Tactical Reserve Battalion, KTRBN) у кампу Ново Село (у потпуности сачињен од припадника Мађарске војске);
  • Заједнички регионални одред — Сјевер (енгл. Joint Regional Detachment–North, JRD-N) у кампу Ново Село (мјесне некинетичке везе и праћење);
  • Заједнички регионални одред — Запад (енгл. Joint Regional Detachment–West, JRD-W) у Призрену (мјесне некинетичке везе и праћење);
  • Заједнички регионални одред — Југоисток (енгл. JJoint Regional Detachment–South East, JRD-SE) у кампу Приштина (мјесне некинетичке везе и праћење).

Земље учеснице уреди

На свом врхунцу, КФОР је бројао 50.000 припадника који су долазили из 39 различитих земаља чланица и партнера НАТО-а. Почетком 2002. године број припадника је смањен на 29.000. У јуну 2003. године због побољашња опште сигурности број припадника је поново смањен, овога пута на 26.000, да би до краја године број припадника износио 17.500. У јуну 2009. године број припадника је поново смањен, на 10.200. Према подацима из 2018. године,[2] Према подацима из децембар 2018. године, КФОР је у свом саставу имао око 3.642 војника из 28 земаља.[4]

У наставку се налази списак укупног броја припадника који учествују у мисији КФОР-а:[4]

Земља Број Земља Број
  Албанија 28   Литванија 1
  Јерменија 40   Молдавија 41
  Аустрија 429   Црна Гора 1
  Бугарска 22   Норвешка 2
  Канада 5   Пољска 260
  Хрватска 33   Португалија 3
  Чешка 10   Румунија 55
  Данска 35   Словенија 242
  Финска 20   Шведска 3
  Њемачка 200    Швајцарска 190
  Грчка 109   Турска 248
  Мађарска 385   Украјина 40
  Ирска 12   УК 31
  Италија 542   САД 655

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Contributing Nations”. jfcnaples.nato.int. NATO (Official website). Приступљено 7. 2. 2024. 
  2. ^ а б в г „NATO's role in Kosovo”. nato.int (на језику: енглески). 29. 11. 2018. Приступљено 6. 12. 2018. 
  3. ^ „Contributing Nations”. jfcnaples.nato.int. Приступљено 26. 6. 2023. 
  4. ^ а б в „Key Facts and Figures - Kosovo Force (KFOR)” (PDF). nato.int (на језику: енглески). децембар 2018. Приступљено 7. 12. 2018. 
  5. ^ „NATO Topics: Kosovo Force (KFOR) - How did it evolve?”. nato.int (на језику: енглески). 20. 2. 2008. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  6. ^ Brajshori, Muhamet (29. 12. 2010). „US troops to guard Kosovo's border (SETimes.com)”. setimes.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  7. ^ „NATO KFOR - Units”. jfcnaples.nato.int (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 05. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2018. 

Спољашње везе уреди