Референдум о независности Босне и Херцеговине
Референдум о независности Републике Босне и Херцеговине од СФРЈ одржан је 29. фебруара и 1. марта 1992. године.
| Референдум о независности Босне и Херцеговине | ||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Локација | СР Босна и Херцеговина | |||||||||||||||||||||
| Датум | 29. фебруара и 1. марта 1992. | |||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||
Када су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини СР БиХ 15. октобра 1991. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС одбили да дјелују по донесеном акту. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем Српских аутономних области, а 9. и 10. новембра 1991. и референдум о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије.[1] Политички представници Муслимана су овај референдум прогласили неважећим.[1] На дан 9. јануара Српска скупштина је прогласила Српску Републику Босну и Херцеговину која је саставни дио Југославије.[1]
Дана 25. јануара 1992. представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању референдума о независности СР БиХ. Ову одлуку су донијели пошто је већина српских чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали припаднике српског народа да бојкотују референдум.[2]
По скупштинској одлуци, референдумско питање је гласило: "Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа БиХ - Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе?". Муслиманске и хрватске странке позвале су становништво на излазак, док су српске стране позвале на бојкот референдума. Референдум је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. На референдуму је гласало 63,6% становника, од којих се 99,7% изјаснила за независност.[3]
Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана СР БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа.[1] Овај услов није испуњен. Политички представници Срба су овај референдум прогласили неважећим. Скупштина није никад прогласила независност.[1][4]
Нереди
уредиНа дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник Зелених беретки Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на Башчаршији и притом убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима (Брод, Шамац, Дервента, Оџак). Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, Радован Караџић и Алија Изетбеговић су 3. марта одржали састанак у штабу ЈНА у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА Милутина Кукањца. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је рат у Босни и Херцеговини, који је као коначан исход, након Дејтонског споразума, имао укидање Републике Босне и Херцеговине и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентитета - Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д „Некад било: Сви наши референдуми”. РТРС. 10. 5. 2011.[мртва веза]
- ^ а б „Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992.”. Радио-телевизија Републике Српске. 29. 2. 2012. Приступљено 2. 3. 2012.
- ^ Вукоја, Ситарски, 2016., стр. 25.
- ^ Нова српска политичка мисао: Дан независности - Од кога и чега? 10.03.2011. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2011) (језик: српски)
- ^ „Српска не празнује 1. март”. Радио-телевизија Републике Српске. 1. 3. 2012. Приступљено 2. 3. 2012.
Литература
уреди- Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe.
- Жиловић, Марко (2013). „Етнификација политике у Хрватској и Босни пред ратни распад Југославије” (PDF). Синтезис. 5 (1): 1—19. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 08. 2019. г. Приступљено 12. 06. 2019.