Оџак (Посавски кантон)
Оџак је градско насеље и сједиште истоимене општине у Федерацији Босне и Херцеговине, на крајњем сјеверу БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Оџаку је пописано 9.162 лица.[1]
| Оџак | |
|---|---|
 центар Оџака | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон |  Посавски кантон |
| Општина | Оџак |
| Становништво | |
| — 2013. |  9.162 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45°00′39″ СГШ; 18°19′35″ ИГД / 45.01075° СГШ; 18.32639° ИГДКоординате: 45°00′39″ СГШ; 18°19′35″ ИГД / 45.01075° СГШ; 18.32639° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Оџак Оџак на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76290 |
| Позивни број | 031 |
ИсторијаУреди
Данашњи град Оџак се помиње у историјским записима од 1593. године као мање насеље и тврђава. Те године је у Босни султановим ферманом уведен оџаклук са правом наслеђивања који се додељивао заповедницима турске војске. Миралем-бегу је овај крај додељен као оџак (посјед) и он је изградио малу утврду користећи остатке рушевина старог римског града. Након његове смрти тај посјед је наследио његов син Ибрахим и у то вријеме Оџак представља веће насеље и гранично утврђење са мањим бројем граничара. У историјским записима стоји да је аустријска војска у неколико наврата прелазила ријеку Саву и освајала Оџак све до потписивања Београдског мира 1739. године, када је успостављена нова граница Босне дуж ријеке Саве. Следећих 100 година Оџак је провео у миру и културном и економском напретку. Успостављањем аустроугарске власти 1878. године у Босни и Херцеговини настаје и нови период за Оџак. Уводи се нови капаталистички начин привређивања и нови начин грађења који подразумева изградњу високих зграда у којима је обједињен пословни простор у приземљу и становање на спрату. Гради се чврстим материјалом (циглом) по новим прописима, који уводе регулацију улица и грађевинску линију.
У току Другог светског рата Оџак је био познато усташко упориште. Ово место остало је упамћено као последње ослобођено место у Југославији, маја 1945. године. Борба за ослобођење Оџака, вођена је од 16. априла до 25. маја 1945. године. Група усташа пружала је фанатичан отпор најпре јединицама 25. српске, а потом јединицама 27. источнобосанске дивизије Југословенске армије у околини Оџака све до 28. маја.[2]
На подручју Оџака је од маја до јула 1992. принудно затворено 1.294 Срба, од чега 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјетета.[3] Срби са подручја Оџака и околних насеља су 8. маја 1992. затворени у логоре који су се налазили у основној школи и фабрици „Стролит“.[3] Логоре за Србе је 8. маја 1992. основало Хрватско вијеће одбране.[4] Већина Срба на подручју Оџака је била заточена 62 дана, а посљедњи српски заточеник на простору Оџака је размијењен 26. маја 1993.[3]
СтановништвоУреди
У граду је 1991. живјело 9.386 становника.
| * | укупно | Муслимани | Хрвати | Срби | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Град Оџак | 9.386 | 6.205 (66,10%) | 1.404 (14,95%) | 599 (6,38%) | 819 (8,72%) | 359 (3,82%) |
Демографска слика општине Оџак се промијенила усљед етничког чишћења од стране ХВО и Хрватске војске током посљедњег рата. Села попут Трњака, Новог Града, Доње Дубице су остала без својих становника.
РеференцеУреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 23. 07. 2015.
- ^ Проф. др Душан Шћепановић (26. 5. 2015). „Последња битка у Европи — операција Посавина”. Политика. Приступљено 26. 5. 2015.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 „Обиљежавање 20 година од страдања оџачких Срба”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 5. 2012. Приступљено 9. 5. 2012.
- ^ „20 година од формирања логора за Србе у Оџаку”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 5. 2012. Приступљено 9. 5. 2012.
Спољашње везеУреди
Медији везани за чланак Оџак на Викимедијиној остави