Београдски мир закључен је 18. септембра 1739. године, између Аустрије и Турске после аустријско-турског рата, 1737–1739, који је Аустрија, у заједници са Русијом, водила против Турске[1] и у којем је њена војска потучена код Гроцке и избачена из Србије.[2]

Границе на подручју данашње Србије успостављене Београдским миром
Београдски мир 1739.

Одредбама мира, Аустрија је потиснута са Балканског полуострва. Београд и Шабац са целом Србијом до Саве и Дунава, Влашка са Оршавом и делови Босне добијени Пожаревачким миром 1718. године враћени су Турској, тако да је Турска опет са својим северним границама избила на Саву и Дунав. Аустрија је задржала Тамишки Банат али је морала порушити и евакуисати све тврђаве које је саградила током окупације[3] али и тврђаве уз Дунав према Турској. Одредбама мира обострано су се морали амнестирати учесници у рату, пустити заробљеници на слободу, гарантовати неповредивост граница, забрањено је прихватање пребеглица (хајдука) и повреда територије. Регулисан је промет Дунавом и Савом, и загарантована слобода трговине.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 131. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Веселиновић 1986, стр. 160.
  3. ^ Београд Дунавом отпловио од самог себе („Вечерње новости“, 14. мај 2014)

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди