Странка демократске акције
а
Странка демократске акције | |
---|---|
Скраћеница | СДА |
Председник | Бакир Изетбеговић[1] |
Секретар | Халид Гењац |
Оснивач | Алија Изетбеговић |
Основана | 26. мај 1990. |
Седиште | Мехмеда Спахе 14, Сарајево |
Омладински огранак | Асоцијација младих СДА |
Женски огранак | Жене СДА |
Идеологија | |
Политичка позиција | десни центар[21] до деснице[22] |
Религија | ислам |
Европско чланство | Европска народна странка (посматрач)[23] |
Међународно чланство | Међународна демократска унија |
Боје | зелена |
Слоган | „Снага народа!” |
Химна | „Ја син сам твој, земљо” |
ПДПС БиХ | 9 / 42
|
ДНПС БиХ | 2 / 15
|
ПДП ФБиХ | 26 / 98
|
ДНП ФБиХ | 13 / 80
|
НС РС | 1 / 83
|
Застава странке | |
Веб-сајт | |
www |
Странка демократске акције (скраћено СДА) је бошњачка националистичка и конзервативна[3][4][5][6][7][8][24] политичка странка у Босни и Херцеговини.
Историја
уредиСтранку демократске акције су основали припадници организације Млади муслимани. Млади муслимани 1989. године оснивају Муслиманску странку у Југославији (МСУЈ) која је била активна врло кратко, а 26. маја 1990. оснивају Странку демократске акције са Алијом Изетбеговићем на челу.[25]
Идеологија
уредиСтранка демократске акције је примарно упориште десно оријентисаних Бошњака, посебно националиста и конзервативаца, па је зато описана као национално-конзервативна.[26] Осим тога, такође је описана као исламистичка и панисламистичка,[27][28] док су појединци навели да њени лидери имају везе са Муслиманским братством,[29] те актуелним исламистичким режимима као што су Турска и Иран.[30][31][32] Неки су је чак описали као секуларистичку.[33][34] Подржава централизацију власти у Босни и Херцеговини.[35] Што се тиче иностраних ставова, има тенденцију да буде атлантистичка странка, те подржава приступање Босне и Херцеговине НАТО-у и Европској унији.[28][19]
Мисија и циљеви странке
уредиОсновни циљеви Странке демократске акције су[36]:
- снажно и грађанско друштво у којем је човјек — појединац субјект друштвених процеса;
- правна држава као «помоћна служба« у функцији општег добра;
- заштита традиционалних вриједности и породице као темеља здравог друштва;
- поштовање различитих вриједности;
- заштита националних интереса, вјерских права и слобода.
Битни правци дјеловања странке су:
- уставна интеграција БиХ, коју виде као децентрализовану државу мултиетничких регија и локалне самоуправе према европским стандардима,
- измјене и допуне Дејтонског мировног споразума које ће омогућити да се БиХ успостави као функционална и нормална држава,
- афирмација босанског идентитета као заједничког идентитета свих грађана Босне и Херцеговине без обзира на њихову етничку припадност,
- изградња повјерења међу народима и грађанима базирану на објективном утврђивању истине у протеклом рату, успостављање јединственог економског простора у БиХ те убрзање процеса приватизације коју прати разумна и правична социјална политика,
- коалиција са странкама пробосанске оријентације у БиХ и прикључење Асоцијацији народних странака Вијећа Европе.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Bakir Izetbegović is the new president of the Party of Democratic Action”. klix.ba. Приступљено 26. 5. 2015.
- ^ Šedo 2013, стр. 31.
- ^ а б в Nordsieck, Wolfram (2018). „Bosnia-Herzegovina”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 10. 10. 2018.
- ^ а б Eralp 2012, стр. 28.
- ^ а б Babić 2014, стр. 128.
- ^ а б Farmer 2010, стр. 126.
- ^ а б Krieger 2012, стр. 102.
- ^ а б Tottoli 2014, стр. 81.
- ^ а б Filipović 2000.
- ^ [4][5][6][7][8][9]
- ^ Perica 2004, стр. 87.
- ^ Babić 2014, стр. 128
- ^ Farmer 2010, стр. 126
- ^ Krieger 2012, стр. 102
- ^ Tottoli 2014, стр. 81
- ^ [11][12][13][14][15][9]
- ^ „Stav SDA o novoj metodologiji proširenja Evropske unije”. ba.n1info.com (на језику: Bosnian). N1. 7. 2. 2020.
- ^ Gallagher, Tom (2. 9. 2003). The Balkans After the Cold War: From Tyranny to Tragedy. Routledge. ISBN 9781134472406.
- ^ а б "Party Politics in the Western Balkans" edited by Vera Stojarová, Peter Emerson
- ^ Dyker, David; Vejvoda, Ivan (19. 9. 2014). Yugoslavia and After: A Study in Fragmentation, Despair and Rebirth. ISBN 9781317891352.
- ^ Nardelli, Alberto; Dzidic, Denis; Jukic, Elvira (8. 10. 2014). „Bosnia and Herzegovina: the world's most complicated system of government?”. The Guardian.
- ^ Arnautović, Suad (2018). „The Presidentialisation of Political Parties in Bosnia and Herzegovina: A Mitigated Presidentialism”. Ур.: Passarelli, Gianluca. The Presidentialisation of Political Parties in the Western Balkans. Palgrave Macmillan. стр. 87. ISBN 978-3-319-97352-4.
- ^ Šedo 2013, стр. 92.
- ^ Filipović & 28 July 2000.
- ^ „Млади Муслимани: Кратак приказ настанка и историјског развитка Младих Муслимана 28. август 2001.”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „A State of Division”. Jacobin. 8. 11. 2018.
- ^ Xavier Bougarel, "Islam and Nationhood in Bosnia-Herzegovina: Surviving Empires", Bloomsbury
- ^ а б Xavier Bougarel. "Bosnian Islam since 1990: Cultural Identity or Political Ideology?", Convention annuelle de l’Association for the Study of Nationalities (ASN), p. 3
- ^ „Izetbegović and the Muslim Brotherhood”. 3. 2. 2017.
- ^ „Enver Kazaz: Turkophilia in the Bosniak mentality”.
- ^ „Erdoğan in Sarajevo: It's my Party and I'll campaign in Europe if I want to”. јун 2018. Архивирано из оригинала 28. 11. 2022. г. Приступљено 14. 09. 2022.
- ^ „A Look Inside Iran's Spy Network in Bosnia”. Business Insider.
- ^ "Innocence and Victimhood: Gender, Nation, and Women’s Activism in Postwar Bosnia-Herzegovina", Elizabeth Helms, University of Wisconsin Press
- ^ "Islam and Bosnia: Conflict Resolution and Foreign Policy in Multi-ethnic States", edited by Maya Shatzmiller, McGill-Queen's University Press
- ^ „Bosnia-Herzegovina political briefing: BIH's Troyka Agreement – ambitious or premature plan to exit from 10 months-long government crisis? – China-CEE Institute”.
- ^ „LIČNA KARTA STRANKE DEMOKRATSKE AKCIJE”. Странка демократске акције. Архивирано из оригинала 05. 10. 2010. г. Приступљено 21. 10. 2010. (језик: бошњачки)
Литература
уреди- Dyker, David; Vejvoda, Ivan (19. 9. 2014). Yugoslavia and After: A Study in Fragmentation, Despair and Rebirth. ISBN 9781317891352.
- Gallagher, Tom (2. 9. 2003). The Balkans After the Cold War: From Tyranny to Tragedy. Routledge. ISBN 9781134472406.