Етнички Муслимани у Црној Гори

Етнички Муслимани у Црној Гори
Укупна популација
	20,537 (2011)
Језици
	црногорски, српски
Религија
	већином ислам (сунити)
Сродне етничке групе
	Срби муслимани, Црногорци и Бошњаци

Етнички Муслимани у Црној Гори су становници Црне Горе који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2011. године, на подручју Црне Горе живи 20,537 етничких Муслимана, што чини 3,31% од укуоног броја становника те државе.^[1] Најзначајнија културно-просветна организација етничких Муслимана у Црној Гори је Матица муслиманска Црне Горе.^[2] Као призната етничка мањина, представљени су путем Савета Муслимана Црне Горе.^[3]

Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године

Етнички Муслимани у Црној Гори сматрају се делом муслиманског народа као посебног јужнословенског народа који је као такав добио признање у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у тадашњој Социјалистичкој Републици Црној Гори.

Историја

Етничка карта ширег простора Рашке области према попису из 2002. године, са назначеном већином етничких Муслимана у појединим местима на подручју општина Пљевља, Бијело Поље и Беране у Црној Гори, као и у појединим местима на подручју општина Пријепоље и Сјеница у Србији.

За време постојања бивше СФРЈ, већина муслиманског народа, укључујући и припаднике тог народа у тадашњој југословенској федералној јединици Црној Гори, била је југословенски оријентисана.^[4] Међутим, у раздобљу између 1990. и 1992. године дошло је до општег успона национализма, чиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама у односу на Југославију као заједничку државу свих њених народа.

Ова политика је била праћена појавом етничког бошњаштва, које је тежило да све југословенске Муслимане, без обзира на њихово порекло, претвори у етничке Бошњаке. На референдуму о независности Босне и Херцеговине који је одржан почетком 1992. године, велика већина босанско-херцеговачких Муслимана определила се за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, што је довело до политичког цепања муслиманског народа у виду државног одвајања босанско-херцеговачких Муслимана од преосталих југословенских Муслимана у Црној Гори и Србији (СР Југославија).^[5]

Додатни корак ка разбијању јединства муслиманског народа учињен је 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у етничке Бошњаке, чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново етничко значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у Херцеговини, који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Црној Гори и Србији, што је током наредних година довело до нових спорова и трајних подела.^[6]

Политика интегралног бошњаштва, која је тежила да све југословенске Муслимане, без обзира на њихово порекло, претвори у етничке Бошњаке, довела је до поделе међу етничким Муслиманима у Црној Гори. Упркос тенденцијама у виду бошњачења, односно превођења у бошњачки етнички корпус, велики део етничких Муслимана у Црној Гори је задржао своју народну посебност и своје традиционално име. Успротививши се наметању бошњаштва, председник Матице муслиманске у Црној Гори, др Авдул Курпејовић је 2014. године нагласио да се "великобошњачки националистички, исламски асимилаторски програм" темељи на Исламској декларацији Алије Изетбеговића.^[7]

Савремено стање

Према претходном попису становништва из 2003. године, у Црној Гори је било 24.625 етничких Муслимана, што је чинило 3,97% од укупног броја становника те државе. Наредни попис становништва из 2011. године је показао да се укупан број етничких Муслимана донекле смањио, тако да је у Црној Гори забележено укупно 20,537 припадника муслиманског народа, што чини 3,31% од укупног броја становника те државе.^[8] У преамбули садашњег Устава Црне Горе из 2007. године, међу народима и мањинама изричито су поменути и Муслимани.^[9]

Види још

Референце

^ Zavod za statistiku (2011): Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine
^ Matica muslimanska Crne Gore
^ „Savjet Musimana Crne Gore”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2019. г. Приступљено 27. 02. 2019.
^ Ćerić 1968.
^ Velikonja 2003, стр. 237-238.
^ Avdul Kurpejović (2008): Bošnjaci su politička tvorevina
^ Авдул Курпејовић (2014): Муслимани су национална мањина
^ Zavod za statistiku (2011): Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori
^ Ustav Republike Crne Gore (2007)

Литература

Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press.
Grgurević, Osman, ур. (2011). Vjersko i kulturno u nacionalnom identitetu Muslimana Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Dimitrova, Bohdana (2001). „Bosniak or Muslim? Dilemma of one Nation with two Names” (PDF). Southeast European Politics. 2 (2): 94—108.
Đečević, Mehmed; Vuković-Ćalasan, Danijela; Knežević, Saša (2017). „Re-designation of Ethnic Muslims as Bosniaks in Montenegro: Local Specificities and Dynamics of This Process”. East European Politics and Societies and Cultures. 31 (1): 137—157.
Jović, Dejan (2013). „Identitet Bošnjaka/Muslimana”. Politička misao: Časopis za politologiju. 50 (4): 132—159.
Kurpejović, Avdul (2006). Slovenski muslimani zapadnog Balkana. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Kurpejović, Avdul (2008). Muslimani Crne Gore: Značajna istorijska saznanja, dokumenta, institucije, i događaji. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Kurpejović, Avdul (2011). Kulturni i nacionalni status i položaj Muslimana Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Kurpejović, Avdul (2014). Analiza nacionalne diskriminacije i asimilacije Muslimana Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Kurpejović, Avdul (2018). Ko smo mi Muslimani Crne Gore (PDF). Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 03. 2019. г. Приступљено 28. 02. 2019.
Lipovina, Ljiljana (2004). Bibliografija muslimanskog naroda Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
Селимовић, Салих (2001). „Срби муслимани и њихова денационализација” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 163—181.
Селимовић, Салих (2017). „Муслимани српског порекла и њихова денационализација”. Српска слободарска мисао. 18 (102): 119—138.
Ćerić, Salim (1968). Muslimani srpskohrvatskog jezika. Sarajevo: Svjetlost. ^{[мртва веза]}
Храбак, Богумил (1997). „Муслимани или Бошњаци у Старој Рашкој (Новопазарском санџаку)”. Новопазарски зборник. 21: 265—273. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 28. 02. 2019.
Čoković, Salko; Kurpejović, Avdul (2012). Ustavno-pravni i politički status i položaj Muslimana Crne Gore. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.

Спољашње везе

[1] Zavod za statistiku (2011): Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine

[2] Matica muslimanska Crne Gore

[3] „Savjet Musimana Crne Gore”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2019. г. Приступљено 27. 02. 2019.

[FOOTNOTEĆerić1968-4] Ćerić 1968.

[FOOTNOTEVelikonja2003237-238-5] Velikonja 2003, стр. 237-238.

[6] Avdul Kurpejović (2008): Bošnjaci su politička tvorevina

[7] Авдул Курпејовић (2014): Муслимани су национална мањина

[8] Zavod za statistiku (2011): Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori

[9] Ustav Republike Crne Gore (2007)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]