Википедија

Етнички Муслимани у Србији

Етнички Муслимани у Србији су становници Србије који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2022. године, на подручју Републике Србије живи 13.011 етничких Муслимана.[1] Иако по укупном броју премашују припаднике неких других етничких мањина које имају своје националне савете, етнички Муслимани у Србији још увек нису званично организовани, за разлику од својих сународника у суседној Црној Гори.[2]

Етнички Муслимани у Србији
Укупна популација
13.011 (2022)
Језици
српски
Религија
већином ислам (сунити)
Сродне етничке групе
Срби муслимани, Горанци, Помаци, Торбеши и Бошњаци
Уколико сте тражили општу одредницу за следбенике исламске вере у Србији, погледајте чланак Муслимани у Србији.
Етничка карта Рашке области према попису из 2002. године, са назначеном већином етничких Муслимана у појединим местима на подручју општина Пријепоље и Сјеница у Србији, као и у појединим местима на подручју општина Пљевља, Бијело Поље и Беране у Црној Гори.

Етнички Муслимани у Србији се сматрају делом муслиманског народа као посебног јужнословенског народа који је као такав био признат у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у Социјалистичкој Републици Србији.[3]

Историја уреди

 
Етничка карта Србије према попису из 2002. године. Етнички Муслимани су приказани као већина у појединим местима на подручју општина Пријепоље и Сјеница.

За време постојања СФРЈ, велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана.[4] Међутим, у раздобљу између 1990. и 1992. године дошло је до наглог успона националистичких снага, чиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама у односу на Југославију као заједничку државу свих њених народа. Ова политика је била праћена успоном етничког бошњаштва, које је тежило да све југословенске Муслимане, без обзира на њихово порекло, претвори у етничке Бошњаке. На референдуму који је одржан у почетком 1992. године, велика већина босанско-херцеговачких Муслимана определила се за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, што је довело до политичког цепања муслиманског народа у виду државног одвајања босанско-херцеговачких Муслимана од преосталих југословенских Муслимана у Србији и Црној Гори (СР Југославија).[5]

Додатни корак ка разбијању јединства муслиманског народа учињен је 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у етничке Бошњаке, чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново етничко значење.[6] Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у Херцеговини, који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Првобитни покушаји бошњачења нису наишли на опште прихватање међу етничким Муслиманима у Србији, тако да је први званични корак ка усвајању бошњачких одредница био учињен тек 1998. године, када је путем прегласавања донета одлука да се дотадашње Муслиманско национално вијеће Санџака преименује у Бошњачко национално вијеће Санџака.[7] Упркос тенденцијама у виду бошњачења, односно превођења у бошњачки етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.[8]

Представници етничких Муслимана са подручја Косова и Метохије су 1990. године основали сопствену политичку партију под називом Демократска реформска странка Муслимана (ДРСМ), која је редовно учествовала на локалним, републичким и савезним изборима. На првим вишестраначким изборима за Народну скупштину Републике Србије (1990), ова странка је освојила једно посланичко место, а исти резултат је остварила и на наредним скупштинским изборима, који су одржани 1992. године.[9] Након 1999. године и доласка КФОР-а и УНМИК-а на подручје Косова и Метохије, тамошњи етнички Муслимани, као и њима блиски Горанци,[10] потпали су под удар интензивне бошњакизације, а уместо дотадашње ДРСМ се на том подручју појавило неколико нових странака, искључиво бошњачке оријентације.

Савремено стање уреди

Према попису становништва Србије из 2002. године, у Србији је било 19.503 етничких Муслимана, од чега је 11.252 живело на подручју централне Србије, 3.634 на подручју АП Војводине, а 4.617 на подручју Града Београда. Последњи попис из 2022. године показује да се укупан број етничких Муслимана смањио, тако да је у Србији забележено укупно 13.011 (-58.34%) припадника муслиманског народа.[11]

По укупном броју, етнички Муслимани у Србији премашују припаднике неких других етничких мањина, које имају своје националне савете, али упркос томе припадници муслиманског народа у Србији још увек нису званично организовани, за разлику од својих сународника у суседној Црној Гори.[12] У појединим општинама, представници етничких Муслимана су заступљени у општинским саветима за међунационалне односе, који су на основу закона формирани у свим етнички мешовитим срединама на подручју Републике Србије.[13]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Становништво према националној припадности са Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.
  2. ^ Вечерње новости (2014): Мањинска права не користи 22.000 грађана исламске вероисповести
  3. ^ Ćerić 1968.
  4. ^ Jović 2013, стр. 133-134.
  5. ^ Velikonja 2003, стр. 237-238.
  6. ^ Jović 2013, стр. 145-146.
  7. ^ Sandžak (Region, Serbia, Montenegro)
  8. ^ Jović 2013, стр. 144.
  9. ^ Lutovac 1994, стр. 524-525.
  10. ^ Милена Марковић (2016): Горанцима прети асимилација
  11. ^ Становништво према националној припадности са Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.
  12. ^ Политика (2014): Авдул Курпејовић, Муслимани су национална мањина
  13. ^ „Одлука о оснивању Савета за међунационалне односе Општине Прибој (2008)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 03. 03. 2019. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Етнички_Муслимани_у_Србији&oldid=27687643”