Сента
Сента (мађ. Zenta) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Севернобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 14.452 становника.
Сента | |
|---|---|
 Градска кућа | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Сента |
| Становништво | |
| — 2022. | 14.452 |
| — густина | 137/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 55′ 42″ С; 20° 05′ 02″ И / 45.92830° С; 20.08383° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 92 m |
| Површина | 166,8 km2 |
.svg)  Сента Сента на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 24400 24401 |
| Позивни број | 024 |
| Регистарска ознака | SA |
Географија
уредиУ средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке налази се један од најстаријих градова у АП Војводини — Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Према попису из 2002. године, Сента има 20.363, док општина Сента има 25.619 становника.
Овде се налази Туристичка организација општине Сента.
Историја
уреди
Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. У рату између Аустрије и Турске, једна од највећих победа Аустрије била је битка код Сенте 11. септембра 1697. године ("Код Сенте је спасен Беч").
Након што су се Срби граничари из Потиско-поморишке границе 1742. године већином иселили у Русију у XVIII и XIX веку Сенту су населили Мађари, Словаци, Немци и Јевреји, а између два светска рата и после 1945. године Срби, Црногорци и други народи. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 km од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја.
По попису места Потиске војне границе из 1748. године у Сенти је био 191 граничар коњаник, и сви су били у активној служби. Од тога њих 46 је имало комплетну војну опрему, а осталих 85 делимичну. Штаб је сачињавало шест официра, на челу са поручницима Јованом Бадрљицом и Ђуком (Ђорђем) Поповићем. Ту је и заставник Неша Милиновић. У месту је била стационирана и пешадија, њих 202 пешадинца. Изван сталне службе било их је 64, а са потпуним наоружањем 70 активних граничара. На челу јединице је био мајор Марко Марковић, са капетан-лајтантом Ђорђем Голубом, поручником Константином Милиновићем и заставником Игњатом Вршићем.[1] Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање граничарских официра, за провинцијални статус су се определи: обрствајхмајстер као капетан Марко Марковић, капетан лајтант Ђорђе Голуб, хаднађи Субота Суљин и Јован Падерлик, барјактари Нешко Милиновић и Игњат Вујичић.[2] Официри верни Аустрији су били награђени мађарским племством и земљишним поседом. Тако су у Сенти добили: вицекапетан Голуб, лајтанти Јован Бодерлица (Бадрљица), Субота Брановачки и Михајло Тесић по 50 ланаца, а заставници Неца Милиновић и Игњат Вујичић по 44 ланца.
Године 1769. Сента је изгорела у великом пожару.
Културна историја Срба у Сенти
уредиСенћанска православна црквена општина је јавно препоручивала у јесен 1855. године билдхауера (иконорезбара) Јоана Ајстерленера из Старог Арада. Захвални црквени оци су га због добро урађеног посла - иконостаса, наградили са 300 ф. преко понуде.[3]
У Сенти је при православној црквено-школској општини деловао Фонд за сиромашну децу. Њиме је руководио пре 1866. године српски учитељ Јован Вујић.[4]
Када је 1866. године одржана скупштина Матице српске у Пешти, Срби Сенћани су доминирали по бројности. Као редовни стари чланови у њеном раду учествовали су: Андрија Николић, Јован Вујић учитељ, Трифун Влашић и Стефан Дракулић. За нове чланове јавили су се по уплати, износа од 50 ф. Православна српска црквена општина у Сенти, док су појединци дали по 10 ф. - Константин Живановић адвокат, Стеван Лукачевић бележник, Стеван пл. Бадрљица куријалиста, Љубомир Вујић трговац, Јаков Крагујевић, Сава пл. Брановачки и Андрија Николић сенатор.[4]
Култура
уреди
У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).
Од 1876. године, почиње са радом и Сенћанска гимназија, једна од најстаријих гимназија у Србији.
Поред Сенћанске гимназије, са радом почињу и три основне школе, ОШ "Свети Сава" данас "Турзо Лајош", ОШ "Спомен-школа" данас "Петефи Шандор" и ОШ "11. новембар" данас "Стеван Сремац".
Од 2003. године у Сенти ради Гимназија Бољаи, специјализована школа која на мађарском језику изводи наставу по програму београдске Математичке гимназије.
У циљу развоја културе у Сенти, основан је Културно-образовни центар "Турзо Лајош", преко ког своје делатности обављају Градски музеј, Градска библиотека, Дом културе, Раднички универзитет, и некада биоскоп "Тиса", који је биоскопску премијеру имао 1908. године.
У Сенти се налази велики број зграда — споменика културе: Ватрогасна касарна у Сенти, Родна кућа Стевана Сремца, Зграда Плебаније — Музеја, Хотел Ројал, Славнића кућа и Српска православна црква Светог арханђела Михаила.
Привреда
уредиУ XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.
Од 1895. године, у Сенти постоји електрична расвета. По том питању, Сента је била напреднија од Новог Сада, Сомбора и Суботице.
Демографија
уредиУ насељу Сента живи 16.396 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,8 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 7.938 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 19 | 23 | ||
| 80+ | 158 | 399 | ||
| 75—79 | 221 | 439 | ||
| 70—74 | 393 | 583 | ||
| 65—69 | 506 | 671 | ||
| 60—64 | 561 | 663 | ||
| 55—59 | 627 | 774 | ||
| 50—54 | 785 | 775 | ||
| 45—49 | 773 | 831 | ||
| 40—44 | 752 | 750 | ||
| 35—39 | 670 | 664 | ||
| 30—34 | 569 | 551 | ||
| 25—29 | 679 | 637 | ||
| 20—24 | 783 | 651 | ||
| 15—19 | 639 | 573 | ||
| 10—14 | 620 | 557 | ||
| 5—9 | 555 | 536 | ||
| 0—4 | 458 | 457 | ||
| Просек : | 38,8 | 42,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8.135 | 2.529 | 4.744 | 382 | 478 | 2 |
| Женски | 8.984 | 1.697 | 4.816 | 1.841 | 627 | 3 |
| УКУПНО | 17.119 | 4.226 | 9.560 | 2.223 | 1.105 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.932 | 756 | 2 | 59 | 1.119 |
| Женски | 2.867 | 293 | 0 | 1 | 648 |
| УКУПНО | 6.799 | 1.049 | 2 | 60 | 1.767 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 488 | 128 | 504 | 74 | 212 |
| Женски | 125 | 23 | 497 | 107 | 84 |
| УКУПНО | 613 | 151 | 1.001 | 181 | 296 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 58 | 74 | 178 | 104 | 98 |
| Женски | 102 | 85 | 156 | 333 | 333 |
| УКУПНО | 160 | 159 | 334 | 437 | 431 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 76 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 72 | 6 | 1 | 1 | |
| УКУПНО | 148 | 6 | 1 | 3 | |
Спорт
уредиГрадови побратими
уреди
Познате личности
уреди
- Стеван Сремац (1855–1906), писац
- Матија Бећковић (*1939), песник
- Тамара Борош (*1977), хрватска репрезентативка у стоном тенису
- Ђена Брановачки (1841–1882), добротвор
- Стеван Брановачки (1804–1880), председник Матице српске од 1867. до 1880.
- Сава Вуковић (1930–2001), епископ
- Силвија Ердељи, (*1975), стонотенисерка
- Марија Глуваков, (*1973), пијаниста
- Јован Ђорђевић (1826–1900), оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и писац химне Србије „Боже правде“
- Јован Мушкатировић (1743–1809), књижевник и просветитељ
- Владимир Николић (1857–1922), архитекта
- Лајош Боцан (1886–1969), градитељ тамбура
- Карољ Андрушко (1915–2008), сликар, графичар и типограф
- Бојан Пајтић (*1970), политичар
- Стеван Крагујевић (1922–2002), фотограф и фоторепортер
- Стеван Раичковић (1928–2007), песник
- Иштван Сели (1921–2012), историчар књижевности
- Чаба Силађи (*1990), пливач
- Михаел Фекете (1886–1957), математичар
- Арпад Штербик (*1979), рукометаш
- Ласло Ђере тенисер
- Бранислав Унгиновић (*1953), глумац
- Јожеф Тертеи (1960), рвач
- Андраш Урбан (1970)
Види још
уредиНапомене
уреди- Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Сента, на којој се налазе три насеља, Богараш, Горњи Брег и Сента.
Референце
уреди- ^ "Мешовита грађа", Београд 2011. године
- ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
- ^ а б "Застава", Пешта 1866. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
