Севернобанатски управни округ
Севернобанатски управни округ (мађ. Észak-bánsági körzet) се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 117.896 становника[1]. Седиште округа је у граду Кикинда.[2]
| Севернобанатски управни округ | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Војводина |
| Историјске области | северни Банат, источна Бачка |
| Админ. центар | Кикинда |
| Површина | 2.329 km2 |
| Становништво | 2022.[1] |
| — број ст. | 117.896 |
| — густина ст. | 50,62 ст./km2 |
| Позивни број | +381 (0)230 |
| Општине и градови | 6 Ада Кањижа Кикинда Нови Кнежевац Сента Чока |
| Број насеља | 50 (7 градских и 43 сеоска) |
| Званични веб-сајт | |
Територијална организација
уредиСевернобанатски управни округ обухвата 50 насеља, 7 градских и 43 осталих, у 5 општина и једном граду:
| Грб | Општина/град | Седиште | Површина (km²) | Становништво (2022) | Број насеља |
|---|---|---|---|---|---|
 |
Ада | Ада | 227 | 13.293 | 5 |
 |
Кањижа | Кањижа | 399 | 20.141 | 13 |
 |
Кикинда | Кикинда | 782 | 49.326 | 10 |
 |
Нови Кнежевац | Нови Кнежевац | 305 | 8.627 | 9 |
 |
Сента | Сента | 294 | 17.953 | 5 |
 |
Чока | Чока | 321 | 8.556 | 8 |
| Севернобанатски управни округ | Кикинда | 2.328 | 117.896 | 50 | |
| Извор: Републички завод за статистику[3][1] | |||||
-
Општине Севернобанатског округа -
Општине Севернобанатског округа
Становништво
уредиПрема последњем попису из 2022. у Севернобанатском управном округу живело је 117.896 становника што је за 29.874 мање (-20,22%) у односу на претходни попис из 2011. на коме је било 147.770 становника.[4]
Према попису из 2022. већину становништва чинили су Срби и Мађари којих је било приближно исто. Релативну већину чинили су Срби (43,98%), с тим да је Мађара било само за приближно 1% мање (42,96%).
| Етничка група | Попис 2002. | Попис 2011. | Попис 2022. | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Број | % | Број | % | Број | % | |
| Мађари | 78.551 | 47,35% | 68.915 | 46.63% | 50.643 | 42,96% |
| Срби | 72.242 | 43.55% | 63.047 | 42.66% | 51.848 | 43,98% |
| Роми | 3.944 | 2.37% | 4.769 | 3.23% | 4.277 | 3,63% |
Срби су већинско становништво у граду Кикинда и општини Нови Кнежевац, а Мађари у општинама Кањижа, Сента, Ада и Чока.
Језици (попис из 2002):
- мађарски (48,09%)
- српски (48,08%)
- ромски (1,95%)
Највећа насеља
уредиКултура
уредиУ Кикинди је основана прва српска штампарија 1878. године, а годину дана касније је отворена и прва књижара.
Овај град је познат и по сликарима као што су: Теодор Илић Чешљар (XVIII век), Никола Алексић (XIX век), Ђура Пецић (крај XIX века) и Ђура Јакшић, сликар и књижевник. Кикинда је имала прву позоришну представу још давне 1796. године на немачком језику.[5]
Привреда
уредиКикинда је центар српске индустрије грађевинског материјала од глине.
Пољопривредно земљиште у округу чини 89,1%, а под шумом је 0,7% укупне површине.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „О Округу”. Севернобанатски управни округ. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Општине и региони у Републици Србији 2024.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2024. Приступљено 20. 1. 2025.
- ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 20. 1. 2025.
- ^ „Северно-банатски округ”. Влада Републике Србије. Приступљено 5. 2. 2020.
