Кањижа
Кањижа (мађ. Magyarkanizsa) је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу. Према попису из 2022. било је 8.067 становника.
Кањижа | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобанатски |
Општина | Кањижа |
Становништво | |
— 2022. | 8.067 |
— густина | 106/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 03′ 44″ С; 20° 03′ 03″ И / 46.06225° С; 20.05095° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 80 m |
Површина | 76,1 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 24420 |
Позивни број | 024 |
Регистарска ознака | КА |
Име
уредиСтара Кањижа је име које је данашња Кањижа носила до након Првог светског рата да би се разликовала од Нове Кањиже, која је лежала са друге стране реке Тисе. Када је Нова Кањижа преименована у Нови Кнежевац, Стара Кањижа остала је само Кањижа. Назив овог места који се користи у мађарском језику јесте Magyarkanizsa („Мађарска Кањижа”). Градска управа је крајем 1934. одлучила да се место зове Павлов Град, за шта је требало одобрење Дунавске бановине.[1]
Прошлост
уредиСтара Кањижа је у првој половини 18. века имала милитарски статус. Становништво су чинили Срби граничари у Потиској аустријској граници. Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање официра, у Кањижи за провинцијални статус су се изјаснили: капетан Стеван Зако, хаднађи Максим Нинчићев и Стеван Карапанџић, барјактари Никола Карапанџић, Стеван Зарић, Груја Чанадац и Георгије Зако. Одан свом животном војничком позиву био је само хаднађ Петар Бајанац.[2]
Срби граничарски официри који су остали у провинцијалу добили су мађарско племство и мање земљишне поседе, који ће 1765. године остати њихови без ограничења. Тако су постали племићи земљопоседници са 58 ланаца земље у месту: лајтанти Сава Карапанџић, Лазар Међански и Максим Нинчић. Заставници (барјактари) су добили по 44 ланца земље: Стеван Зарић, Груја Чанади и Ђорђе Зако.
Државна власт је по промени статуса и одсељавању Срба граничара кренула ту као и другде масовно колонизацију Мађара.
Демографија
уредиУ насељу Кањижа живи 8.318 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,5 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 4.025 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,45.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 28 | 24 | ||
80+ | 85 | 196 | ||
75—79 | 120 | 239 | ||
70—74 | 215 | 295 | ||
65—69 | 256 | 320 | ||
60—64 | 265 | 331 | ||
55—59 | 322 | 341 | ||
50—54 | 365 | 348 | ||
45—49 | 418 | 433 | ||
40—44 | 416 | 388 | ||
35—39 | 280 | 347 | ||
30—34 | 306 | 291 | ||
25—29 | 352 | 322 | ||
20—24 | 375 | 353 | ||
15—19 | 370 | 333 | ||
10—14 | 266 | 269 | ||
5—9 | 257 | 267 | ||
0—4 | 195 | 212 | ||
Просек : | 39,5 | 42,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 4.173 | 1.283 | 2.497 | 193 | 188 | 12 |
Женски | 4.561 | 842 | 2.528 | 894 | 289 | 8 |
УКУПНО | 8.734 | 2.125 | 5.025 | 1.087 | 477 | 20 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.280 | 211 | 15 | 14 | 1.081 |
Женски | 1.626 | 125 | 4 | 0 | 550 |
УКУПНО | 3.906 | 336 | 19 | 14 | 1.631 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 37 | 215 | 233 | 38 | 97 |
Женски | 4 | 31 | 278 | 46 | 25 |
УКУПНО | 41 | 246 | 511 | 84 | 122 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 19 | 41 | 82 | 53 | 85 |
Женски | 37 | 40 | 61 | 144 | 240 |
УКУПНО | 56 | 81 | 143 | 197 | 325 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 59 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 39 | 2 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 98 | 2 | 0 | 0 |
Напомене
уреди→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Кањижа, на којој се налазе два насеља, Зимоњић и Кањижа.
Знаменити Кањижани
уредиГрадови побратими
уреди- Будаерш, Мађарска
- Фелшежолта, Мађарска
- Ференцварош (Будимпешта), Мађарска
- Кишкунхалаш, Мађарска
- Краљовски Хлмец, Словачка
- Велика Кањижа, Мађарска
- Реске, Мађарска
- Свети Ђорђе , Румунија
- Свилајнац, Србија
- Тата, Мађарска
- Водице, Словенија
Галерија
уреди-
Главна улица и католичка црква
-
Православна црква
-
Железничка станица
-
Кафана Вигадо у парку бање Кањижа
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Време", 25. дец. 1934
- ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.