Отворите главни мени

Кањижа (мађ. Magyarkanizsa) је градско насеље у Србији, у општини Кањижа, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. у Кањижи је живео 9.871 становник.

Кањижа
Magyarkanizsa városháza.jpg
Градска кућа у Кањижи
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаКањижа
Становништво
 — 2011.Пад 9.871
 — густина139*/км2
Географске карактеристике
Координате46°03′44″ СГШ; 20°03′03″ ИГД / 46.06226° СГШ; 20.05084° ИГД / 46.06226; 20.05084Координате: 46°03′44″ СГШ; 20°03′03″ ИГД / 46.06226° СГШ; 20.05084° ИГД / 46.06226; 20.05084
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина80 м
Површина76,1* км2
Кањижа на мапи Србије
Кањижа
Кањижа
Остали подаци
Поштански број24420
Позивни број024
Регистарска ознакаКА

Садржај

ИмеУреди

Стара Кањижа је име које је данашња Кањижа носила до након Првог светског рата да би се разликовала од Нове Кањиже, која је лежала са друге стране реке Тисе. Када је Нова Кањижа преименована у Нови Кнежевац, Стара Кањижа остала је само Кањижа. Назив овог места који се користи у мађарском језику јесте Magyarkanizsa (српски: Мађарска Кањижа).

ПрошлостУреди

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Кањижа налази у Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту су се налазили подуправни подуред, поштанска камбијатура и царинарница а становништво је претежно српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Теодор Костић (рукоп. 1760) и поп Григорије Кнежевић (1772) служили су се само српским језиком.[2]

Године 1809. јавља се као претплатник једне српске књиге спахија Георгије Сервијски "от Кањиже".[3]

ДемографијаУреди

У насељу Кањижа живи 8.318 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,5 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 4.025 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,45.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

 
Демографија[4]
Година Становника
1948. 11.139
1953. 10.842
1961. 10.722
1971. 11.240
1981. 11.759
1991. 11.541 11.207
2002. 10.200 10.770
2011. 9.871
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Мађари
  
8.319 84,27 %
Срби
  
894 9,05 %
Роми
  
104 1,05 %
Албанци
  
39 0,39 %
Југословени
  
34 0,34 %
Хрвати
  
30 0,30 %
Румуни
  
20 0,20 %
Црногорци
  
19 0,19 %
Буњевци
  
11 0,11 %
Немци
  
6 0,06 %
Муслимани
  
5 0,05 %
Словаци
  
3 0,03 %
Словенци
  
2 0,02 %
Власи
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
остали
  
13 0,13 %
Регионална припадност
  
33 0,33 %
неизјашњени
  
277 2,80 %
непознато
  
60 0,60 %
укупно: 9.871


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

НапоменеУреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Кањижа, на којој се налазе два насеља, Зимоњић и Кањижа.

Знаменити КањижаниУреди

Види јошУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  3. ^ "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди