Кањижа

Кањижа
Кањижа;
	Градска кућа у Кањижи
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Кањижа
Становништво
— 2011.	9.871
— густина	129*/км2
Географске карактеристике
Координате	46° 03′ 44″ СГШ; 20° 03′ 03″ ИГД / 46.06225° СГШ; 20.05088° ИГДКоординате: 46° 03′ 44″ СГШ; 20° 03′ 03″ ИГД / 46.06225° СГШ; 20.05088° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	80 м
Површина	76,1* км2
	Кањижа Кањижа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	24420
Позивни број	024
Регистарска ознака	КА

Кањижа (мађ. Magyarkanizsa) је градско насеље у Србији, у општини Кањижа, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. у Кањижи је живео 9.871 становник.

Трг у Кањижи

ИмеУреди

Стара Кањижа је име које је данашња Кањижа носила до након Првог светског рата да би се разликовала од Нове Кањиже, која је лежала са друге стране реке Тисе. Када је Нова Кањижа преименована у Нови Кнежевац, Стара Кањижа остала је само Кањижа. Назив овог места који се користи у мађарском језику јесте Magyarkanizsa (српски: Мађарска Кањижа). Градска управа је крајем 1934. одлучила да се место зове Павлов Град, за шта је требало одобрење Дунавске бановине.^[1]

ПрошлостУреди

Стара Кањижа је у првој половини 18. века имала милитарски статус. Становништво су чинили Срби граничари у Потиској аустријској граници. Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање официра, у Кањижи за провинцијални статус су се изјаснили: капетан Стеван Зако, хаднађи Максим Нинчићев и Стеван Карапанџић, барјактари Никола Карапанџић, Стеван Зарић, Груја Чанадац и Георгије Зако. Одан свом животном војничком позиву био је само хаднађ Петар Бајанац.^[2]

Срби граничарски официри који су остали у провинцијалу добили су мађарско племство и мање земљишне поседе, који ће 1765. године остати њихови без ограничења. Тако су постали племићи земљопоседници са 58 ланаца земље у месту: лајтанти Сава Карапанџић, Лазар Међански и Максим Нинчић. Заставници (барјактари) су добили по 44 ланца земље: Стеван Зарић, Груја Чанади и Ђорђе Зако.

Државна власт је по промени статуса и одсељавању Срба граничара кренула ту као и другде масовно колонизацију Мађара.

ДемографијаУреди

У насељу Кањижа живи 8.318 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,5 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 4.025 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,45.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	11.139
1953.	10.842
1961.	10.722
1971.	11.240
1981.	11.759
1991.	11.541	11.207
2002.	10.200	10.770
2011.	9.871

Етнички састав према попису из 2011.^[4]‍

Мађари	8.319	84,27%
Срби	894	9,05%
Роми	104	1,05%
Албанци	39	0,39%
Југословени	34	0,34%
Хрвати	30	0,30%
Румуни	20	0,20%
Црногорци	19	0,19%
Буњевци	11	0,11%
Немци	6	0,06%
Муслимани	5	0,05%
Словаци	3	0,03%
Словенци	2	0,02%
Власи	1	0,01%
Руси	1	0,01%
остали	13	0,13%
Регионална припадност	33	0,33%
неизјашњени	277	2,80%
непознато	60	0,60%
укупно: 9.871

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	28	24
80+	85	196
75—79	120	239
70—74	215	295
65—69	256	320
60—64	265	331
55—59	322	341
50—54	365	348
45—49	418	433
40—44	416	388
35—39	280	347
30—34	306	291
25—29	352	322
20—24	375	353
15—19	370	333
10—14	266	269
5—9	257	267
0—4	195	212
Просек :	39,5	42,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	3.465	3.540	3.660	4.041	4.281	4.386	4.025

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.033	1.166	820	780	178	37	9	2	0	0	2,52

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.173	1.283	2.497	193	188	12
Женски	4.561	842	2.528	894	289	8
УКУПНО	8.734	2.125	5.025	1.087	477	20

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.280	211	15	14	1.081
Женски	1.626	125	4	0	550
УКУПНО	3.906	336	19	14	1.631
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	37	215	233	38	97
Женски	4	31	278	46	25
УКУПНО	41	246	511	84	122
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	19	41	82	53	85
Женски	37	40	61	144	240
УКУПНО	56	81	143	197	325
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	59	0	0	0
Женски	39	2	0	0
УКУПНО	98	2	0	0

НапоменеУреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Кањижа, на којој се налазе два насеља, Зимоњић и Кањижа.

Знаменити КањижаниУреди

Ђорђе Крстић

ГалеријаУреди

Главна улица и католичка црква
Православна црква
Железничка станица
Кафана Вигадо у парку бање Кањижа

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ "Време", 25. дец. 1934
^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[1] "Време", 25. дец. 1934

[2] Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] Етничка структура након пописа 2011.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]