Википедија

Кањижа

градско насеље у Србији

Кањижа (мађ. Magyarkanizsa) је градско насеље у Србији, у општини Кањижа, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. у Кањижи је живео 9.871 становник.

Кањижа
Magyarkanizsa városháza.jpg
Градска кућа
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаКањижа
Становништво
 — 2011.Пад 9.871
 — густина129*/км2
Географске карактеристике
Координате46° 03′ 44″ С; 20° 03′ 03″ И / 46.06225° С; 20.05088° И / 46.06225; 20.05088Координате: 46° 03′ 44″ С; 20° 03′ 03″ И / 46.06225° С; 20.05088° И / 46.06225; 20.05088
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина80 м
Површина76,1* км2
Кањижа на мапи Србије
Кањижа
Кањижа
Кањижа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24420
Позивни број024
Регистарска ознакаКА
Трг у Кањижи

ИмеУреди

Стара Кањижа је име које је данашња Кањижа носила до након Првог светског рата да би се разликовала од Нове Кањиже, која је лежала са друге стране реке Тисе. Када је Нова Кањижа преименована у Нови Кнежевац, Стара Кањижа остала је само Кањижа. Назив овог места који се користи у мађарском језику јесте Magyarkanizsa („Мађарска Кањижа”). Градска управа је крајем 1934. одлучила да се место зове Павлов Град, за шта је требало одобрење Дунавске бановине.[1]

ПрошлостУреди

Стара Кањижа је у првој половини 18. века имала милитарски статус. Становништво су чинили Срби граничари у Потиској аустријској граници. Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање официра, у Кањижи за провинцијални статус су се изјаснили: капетан Стеван Зако, хаднађи Максим Нинчићев и Стеван Карапанџић, барјактари Никола Карапанџић, Стеван Зарић, Груја Чанадац и Георгије Зако. Одан свом животном војничком позиву био је само хаднађ Петар Бајанац.[2]

Срби граничарски официри који су остали у провинцијалу добили су мађарско племство и мање земљишне поседе, који ће 1765. године остати њихови без ограничења. Тако су постали племићи земљопоседници са 58 ланаца земље у месту: лајтанти Сава Карапанџић, Лазар Међански и Максим Нинчић. Заставници (барјактари) су добили по 44 ланца земље: Стеван Зарић, Груја Чанади и Ђорђе Зако.

Државна власт је по промени статуса и одсељавању Срба граничара кренула ту као и другде масовно колонизацију Мађара.

ДемографијаУреди

У насељу Кањижа живи 8.318 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,5 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 4.025 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,45.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 11.139
1953. 10.842
1961. 10.722
1971. 11.240
1981. 11.759
1991. 11.541 11.207
2002. 10.200 10.770
2011. 9.871
Етнички састав према попису из 2011.[4]‍
Мађари
  
 8.319 84,27%
Срби
  
 894 9,05%
Роми
  
 104 1,05%
Албанци
  
 39 0,39%
Југословени
  
 34 0,34%
Хрвати
  
 30 0,30%
Румуни
  
 20 0,20%
Црногорци
  
 19 0,19%
Буњевци
  
 11 0,11%
Немци
  
 6 0,06%
Муслимани
  
 5 0,05%
Словаци
  
 3 0,03%
Словенци
  
 2 0,02%
Власи
  
 1 0,01%
Руси
  
 1 0,01%
остали
  
 13 0,13%
Регионална припадност
  
 33 0,33%
неизјашњени
  
 277 2,80%
непознато
  
 60 0,60%
укупно: 9.871


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 28
  
  
 24
80+ 85
  
  
 196
75—79 120
  
  
 239
70—74 215
  
  
 295
65—69 256
  
  
 320
60—64 265
  
  
 331
55—59 322
  
  
 341
50—54 365
  
  
 348
45—49 418
  
  
 433
40—44 416
  
  
 388
35—39 280
  
  
 347
30—34 306
  
  
 291
25—29 352
  
  
 322
20—24 375
  
  
 353
15—19 370
  
  
 333
10—14 266
  
  
 269
5—9 257
  
  
 267
0—4 195
  
  
 212
Просек : 39,5 42,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 3.465 3.540 3.660 4.041 4.281 4.386 4.025
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 1.033 1.166 820 780 178 37 9 2 0 0 2,52
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 4.173 1.283 2.497 193 188 12
Женски 4.561 842 2.528 894 289 8
УКУПНО 8.734 2.125 5.025 1.087 477 20
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 2.280 211 15 14 1.081
Женски 1.626 125 4 0 550
УКУПНО 3.906 336 19 14 1.631
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 37 215 233 38 97
Женски 4 31 278 46 25
УКУПНО 41 246 511 84 122
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 19 41 82 53 85
Женски 37 40 61 144 240
УКУПНО 56 81 143 197 325
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 59 0 0 0
Женски 39 2 0 0
УКУПНО 98 2 0 0

НапоменеУреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Кањижа, на којој се налазе два насеља, Зимоњић и Кањижа.

Знаменити КањижаниУреди

ГалеријаУреди

  • Главна улица и католичка црква

  • Православна црква

  • Железничка станица

  • Кафана Вигадо у парку бање Кањижа

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", 25. дец. 1934
  2. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кањижа&oldid=25452139”