Чока (мађ. Csóka) је градско насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 4028 становника.

Чока
Csoka1.jpg
Католичка црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаЧока
Становништво
 — 2011.Пад 4.028
 — густина81*/км2
Географске карактеристике
Координате45°56′22″ СГШ; 20°08′44″ ИГД / 45.93951° СГШ; 20.14565° ИГД / 45.93951; 20.14565Координате: 45°56′22″ СГШ; 20°08′44″ ИГД / 45.93951° СГШ; 20.14565° ИГД / 45.93951; 20.14565
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина86 м
Површина49,3* км2
Чока на мапи Србије
Чока
Чока
Чока на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23320
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Овде се налазе Римокатоличка црква у Чоки, Српска православна црква у Чоки и Дворац Ледерер.

ПрошлостУреди

Чока је 1764. године постала православна парохија у Чанадском протопрезвирату.[1]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године у свом извештају констатовао да место "Чоха" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир ту су три свештеника. Пароси, поп Атанасије Мијић (рукоп. 1759) знао је само српски језик, а поп Максим Николајевић (1779) поред српског и румунски језик. Његов сродник, млади капелан Алексије Николајевић (1795) знао је српски и мађарски језик.[3]

ДемографијаУреди

У насељу Чока живи 3799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 1802 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 4.115
1953. 4.342
1961. 4.770
1971. 5.214
1981. 5.414
1991. 5.244 5.187
2002. 4.707 4.839
2011. 4.028
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Мађари
  
2.240 55,61 %
Срби
  
1.449 35,97 %
Роми
  
57 1,41 %
Југословени
  
55 1,36 %
Хрвати
  
24 0,59 %
Муслимани
  
15 0,35 %
Албанци
  
9 0,22 %
Словаци
  
9 0,22 %
Црногорци
  
9 0,22 %
Македонци
  
8 0,19 %
Словенци
  
7 0,17 %
Горанци
  
5 0,12 %
Немци
  
5 0,12 %
Буњевци
  
3 0,07 %
Румуни
  
1 0,02 %
Руси
  
1 0,02 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Остали
  
8 0,19 %
Регионална припадност
  
24 0,59 %
Неизјашњени
  
128 3,17 %
непознато
  
15 0,37 %
укупно: 4.028


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља


ИмеУреди

Постоје 2 могуће теорије како је Чока добила своје име.

Прва и мање вероватна је да је име добила од птице Чока, док друга, која је вероватно тачна, нам говори да је име дато по првој породици која је населила Чоку у почетку 13. века.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди