Чока

градско насеље у Србији

Чока (мађ. Csóka) је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу. Према попису из 2022. било је 3.119 становника.

Чока
Железничка станица у Чоки
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаЧока
Становништво
 — 2022.3.119
 — густина81/km2
Географске карактеристике
Координате45° 56′ 22″ С; 20° 08′ 44″ И / 45.939511° С; 20.145645° И / 45.939511; 20.145645
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина86 m
Површина49,3 km2
Чока на карти Србије
Чока
Чока
Чока на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23320
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Овде се налазе Римокатоличка црква у Чоки, Српска православна црква у Чоки и Дворац Ледерер.

Прошлост

уреди

Чока је 1764. године постала православна парохија у Чанадском протопрезвитерату.[1]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године у свом извештају констатовао да место "Чоха" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир ту су три свештеника. Пароси, поп Атанасије Мијић (рукоп. 1759) знао је само српски језик, а поп Максим Николајевић (1779) поред српског и румунски језик. Његов сродник, млади капелан Алексије Николајевић (1795) знао је српски и мађарски језик.[3]

Ледерерово имање се 1938. описује у суперлативима: 200 хектара винограда, огромни свињци са 15.000 комада, хиљаде волова, 400 хектара засејано цвећем, чије се семе извози у Енглеску, подруми за вино капацитета преко милион литара, електрична централа, фабрике шпиритуса и за прераду меса...[4]

Демографија

уреди

У насељу Чока живи 3799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 1802 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

 
Католичка Црква
График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.115
1953. 4.342
1961. 4.770
1971. 5.214
1981. 5.414
1991. 5.244 5.187
2002. 4.707 4.839
2011. 4.028
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Мађари
  
2.240 55,61%
Срби
  
1.449 35,97%
Роми
  
57 1,41%
Југословени
  
55 1,36%
Хрвати
  
24 0,59%
Муслимани
  
15 0,35%
Албанци
  
9 0,22%
Словаци
  
9 0,22%
Црногорци
  
9 0,22%
Македонци
  
8 0,19%
Словенци
  
7 0,17%
Горанци
  
5 0,12%
Немци
  
5 0,12%
Буњевци
  
3 0,07%
Румуни
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
Украјинци
  
1 0,02%
остали
  
8 0,19%
Регионална припадност
  
24 0,59%
неизјашњени
  
128 3,17%
непознато
  
15 0,37%
укупно: 4.028


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља


Постоје 2 могуће теорије како је Чока добила своје име. Прва и мање вероватна је да је име добила од птице Чока, док друга, која је вероватно тачна, нам говори да је име дато по првој породици која је населила Чоку почетком 13. века.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  4. ^ Чока, модерни спахилук („Политика”, 4. јун 1938)
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди