Отворите главни мени

У току Великог турског рата (1683—1699) у близини Сенте 11. септембра 1697. одиграла се велика битка између аустријске и турске војске. Аустријска војска под командом Еугена Савојског нанела је тежак пораз турској војсци којом је командовао султан Мустафа II.

Битка Сенте
Део Bеликог турског рата
Battle of Zenta.jpg
План битке код Сенте 11. септембра 1697
Време:11. септембар 1697.
Место:Сента, Сегедински санџак,
 Османско царство
(данас Војводина,  Србија)
Резултат: Аустријска победа
Сукобљене стране
 Свето римско царство
Хабзбуршка монархија Краљевина Угарска
 Османско царство
Команданти и вође
Еуген Савојски
Јован Текелија
Мустафа II
Јачина
40.000[тражи се извор] 60.000[тражи се извор]
Жртве и губици
2.000 мртвих 30.000 мртвих

Прилике пред биткуУреди

Тадашња ситуација у току рата наговештавала је сигурну турску победу, јер је велики број аустријских снага био на Рајни и у Италији.

Предузимајући нов поход против Аустрије, како би вратила изгубљене територије у средњој Европи, турска војска (60.000) прешла је Дунав 19. августа код Београда и Панчева и Тису код Титела и до 1. септембра избила код Ковиља. Пошто је одустао од планираног похода на Петроварадин, Мустафа II, кренуо је према Сегедину и код Сенте започео прелаз преко Тисе пребацујући артиљерију и крупан пртљаг.

Примивши извештај да турска војска прелази Тису Еуген Савојски је убрзао марш. У четири сата поподне читава аустријска војска је била спремна за битку.

 
Униформа Аустријске војске
 
Униформа Јањичара, елитне турске пешадије

Ток биткеУреди

Еуген Савојски одлучио је да са 40.000 људи изврши обухватни напад на турски мостобран са 43 пешадијска батаљона и 48 топова у центру, 4 пешадијска батаљона, 53 ескадрона коњице и два топа на десном и 4 пешадијска батаљона, 59 ескадрона и 10 топова на левом крилу. Турска војска је наставила повлачење преко Тисе.

Битка је почела турском артиљеријском ватром на аустријски центар који је био у нападу у тренутку када је био у домету топова. Два сата касније напало је и лево крило аустријске војске. Продор турске коњице дуж реке био је пресечен. Десно крило и центар под јаком пушчаном ватром напредовала је даље. Аустријске снаге левог крила продрле су у центар мостобрана и заузеле место прелаза. Тада је окруженој турској војсци на малом простору нанет страховит пораз. Многи Турци покушали су да нађу спас препливавајући Тису али су се подавили у њој.

У овој бици погинуло је 27 паша. Поред њих убијени су јаничарски ага и велики везир. Док је султан успео са 2.000 коњаника да побегне у Темишвар.

 
Приказ битке код Сенте, Јан ван Хухтенбург, 1725, бакрорез

Последице биткеУреди

 
Споменик на битку код Сенте 1697.

Аустријски плен износио је 72 топа, 52.400 ђулади, 553 бомбе, 505 буради барута, 48 пари таламбаса, 500 добоша, 86 застава, 400 малих застава, 7 коњских репова, 6.000 кола натоварених муницијом и намирницама, 5.000 коња, 6.000 камила, 12.000 волова и бивола. Остало је препуштено као плен војницима.

Победа код Сенте пресудно је утицала на исход тог похода већ и на рат у целини. Овом победом Аустрија је створила повољне услове за Карловачки мир 1699. године.

Према аустријским подацима у бици код Сенте погинуло је 30.000 турских војника и око 2000 аустријских војника.

ЗанимљивостиУреди

Битка је екранизована у немачким документарно-играним филмовима Принц Еуген и Османско царство. У Сенти у кули Видиковац се налази макета битке.

ЛитератураУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди