Петроварадин (мађ. Pétervárad, нем. Peterwardein / Petersburg, лат. Petropolis / дословно Петровград) је градско насеље у саставу Града Новог Сада у Јужнобачком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део грађевинског подручја Новог Сада. Према попису из 2022. године у Петроварадину је било 15.621 становника (према попису из 2011. било је 14.810)[1].

Петроварадин
Панорама Петроварадинског градића
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Становништво
 — 2022.Раст 15.621
 — густина544/km2
Географске карактеристике
Координате45° 14′ 38″ С; 19° 52′ 52″ И / 45.24396° С; 19.88115° И / 45.24396; 19.88115
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина85 m
Површина27,2 km2
Петроварадин на карти Србије
Петроварадин
Петроварадин
Петроварадин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21131
21132
21133
Позивни број021
Регистарска ознакаНС

Географија уреди

Историјско језгро Петроварадина налази се на десној обали Дунава, а настало је уз истоимену тврђаву. Поред Петроварадинске тврђаве, Подграђа, Старог мајура и Новог мајура, у саставу насеља и месне заједнице Петроварадин налазе се још неки изграђени локалитети попут Алибеговца, Карагаче, Мишелука, Рибњака, Транџамента, итд.

Суседна насеља су: Сремска Каменица на југозападу, Буковац на југу, Сремски Карловци на југоистоку, Ковиљ на истоку, Шангај на северу и Подбара, Стари град и Лиман на западу.

Кроз насеље пролазе међународни пут и железничка пруга, који повезују средњу са југоисточном Европом, а туда такође пролазе и путеви од транзитног значаја Нови Сад — Рума и Нови Сад — БеочинИлок. Овде се налази Железничка станица Петроварадин.

Са бачком обалом Дунава Петроварадин је повезан са три моста (Мостом слободе, Варадинским мостом и Жежељевим мостом), а у току је изградња и четвртог моста, који би Петроварадин повезивао са месном заједницом Шангај.

Природне карактеристике уреди

Атар насеља заузима површину од 2.592 хектара. У рељефу се издвајају три морфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава. Огранак фрушкогорске планине завршава се Петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава. Према Сремској Каменици је клизна зона звана Транџамент, а према Сремским Карловцима Пуцкарош.

Лесна зараван има највећу ширину, преко два километра, јужно од града на подручју Мишелука и Алибеговца, док се према Карловцима сасвим сужава и код Текија пружа у виду уске траке. Алувијална раван јавља се поред Дунава у виду фрагмената. Кроз Петроварадин пролазе два потока, Роков и Буковички, поред неколико мањих, а постоје и баре и мочваре.

Дунав овде прави велики меандар око тврђавске стене и ту се његова ширина смањује на 300 метара, која је и најмања на јужном делу Паноније.

Демографија уреди

У насељу Петроварадин живи 11267 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 4832 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Број житеља Петроварадина стално расте у новијој историји, што је последица досељавања, једно време и природног прираштаја, јачања привреде, а пре свега близине великог града. Већина житеља Петроварадина ради у Новом Саду. Број дневних миграната 1991. године износио је 2.270 колико је људи свакодневно одлазило на посао у Нови Сад. Осим тога, у Нови Сад свакодневно одлазе ученици средњих школа и студенти.

По попису из 1991. године, Петроварадин као град имао је 11.285 становника, тај број се касније повећао захваљујући највише досељеницима из западних крајева бивше Југославије. 2022. Петроварадин је имао 15.621 становника, од којих су већину чинили Срби са бројним националним мањинама.[тражи се извор]

Демографија[2]
Година Становника
1948. 5.719
1953. 6.428
1961. 8.408
1971. 10.477
1981. 10.338
1991. 11.285 11.004
2002. 13.973 14.318
2011. 14.810
2022. 15.621
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
9.708 69,47%
Хрвати
  
1.364 9,76%
Југословени
  
779 5,57%
Мађари
  
396 2,83%
Црногорци
  
228 1,63%
Русини
  
141 1,00%
Словаци
  
92 0,65%
Македонци
  
47 0,33%
Украјинци
  
41 0,29%
Муслимани
  
39 0,27%
Горанци
  
35 0,25%
Роми
  
34 0,24%
Румуни
  
30 0,21%
Албанци
  
30 0,21%
Словенци
  
27 0,19%
Буњевци
  
22 0,15%
Немци
  
21 0,15%
Руси
  
18 0,12%
Чеси
  
6 0,04%
Бугари
  
6 0,04%
Бошњаци
  
2 0,01%
Власи
  
1 0,00%
непознато
  
113 0,80%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Историја уреди

 
Петроварадинска тврђава
 
Градски музеј

Историја Петроварадина је непосредно повезана са историјом Петроварадинске тврђаве, као и са историјом Новог Сада и оближњих Сремских Карловаца. Током 18. века, за време хабзбуршке власти, Петроварадин је постао седиште Петроварадинске регименте, а почевши од 1783. године у овом месту се налазило седиште генералне команде за читаву сремско-славонску границу.

Делови Петроварадина уреди

Установе и објекти уреди

На Петроварадинској тврђави налазе се Музеј града Новог Сада, Академија уметности и Опсерваторија. У Подграђу постоји Војномедицински центар Нови Сад, Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине и Самостан светог Јурја. Јужно од тврђаве лоцирана је Касарна Транџамент. На Мишелуку је 2021. године изграђена Ковид болница, која је 2023. године променила намену у смислу да се посвећује пацијентима на дијализи, док се на Транџаменту налази објекат Радио Телевизије Војводине.

Школе у Петроварадину уреди

У Петроварадину се налази Основна школа „Јован Дучић“ у Прерадовићевој улици, број 6. Састоји се из два објекта, тзв. велике школе у Прерадовићевој 6 и тзв. мале школе у Малиновој 2а.

Привреда уреди

У Петроварадину је лоцирана новосадска Радна зона исток, са предузећем "Победа".

Пијаца у Петроварадину уреди

Петроварадинска пијаца се налази између Прерадовићеве улице и улице Рачког. Пијаца је потпуно уређена и налази се у систему предузећа „Тржница“ Нови Сад.

Туризам уреди

Петроварадинска тврђава и Подграђе представљају значајне туристичке дестинације. На тврђави се једном годишње одржава музички фестивал Егзит. У Подграђу се, поред старих зграда, издваја Београдска капија. На петроварадинској обали Дунава налази се Официрска плажа.

Сакрални објекти у Петроварадину уреди

У Петроварадину постоје следећи сакрални објекти:

Гробља у Петроварадину уреди

У Петроварадину се налазе следећа гробља:

Спорт уреди

Мишелук је познат као место одржавања ауто-мото трке за Велику награду Новог Сада.

Даљи развој насеља уреди

Ширење изграђених зона у Петроварадину планирано је на простору Мишелука, где су у фебруару 2023. године почели радови на изградњи нових девет улица, недалеко од нове болнице. Најпре ће се одвијати радови на канализационој и водоводној мрежи на овом простору, а планирано је и уређење зеленила и постављање јавне расвете. Са планираном изградњом нових стамбених објеката на Мишелуку, за очекивати је и да ће се број становника Петроварадина повећавати.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Звонимир Вуковић, Игор Новаковић, Петроварадин јуче, данас, сутра, Нови Сад, 2005.
  • Марко Кљајић, Свети Јурај у Петроварадину, Петроварадин, 2004.
  • Велимир Вукмановић, Нови Сад на Дунаву: Скеле и понтонски мостови: 294-2001, Нови Сад, 2001.
  • Петроварадин, Енциклопедија Новог Сада, бр. 20 ПЕТ-ПОК, Нови Сад, 2000.
  • Стари Нови Сад I, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.
  • Живко Марковић, Нови Сад и Петроварадин, Нови Сад, 1984.
  • "Културно-привредни преглед Дунавске бановине" бр. 5 и 6, Нови Сад, 1939.
  • Милош Лукић, Петроварадин у прошлости, Историјски музеј Војводине и институт за историју, Нови Сад, 1992.

Спољашње везе уреди