Петроварадин

Петроварадин
Петроварадин;
	Панорама Петроварадинског градића
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Становништво
— 2022.	15.621
— густина	544/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 14′ 38″ С; 19° 52′ 52″ И / 45.24396° С; 19.88115° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	85 m
Површина	27,2 km2
	Петроварадин Петроварадин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21131; 21132; 21133
Позивни број	021
Регистарска ознака	НС

Петроварадин (мађ. Pétervárad, нем. Peterwardein / Petersburg, лат. Petropolis / дословно Петровград) је градско насеље у саставу Града Новог Сада у Јужнобачком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део грађевинског подручја Новог Сада. Према попису из 2022. године у Петроварадину је било 15.621 становника (према попису из 2011. било је 14.810)^[1].

Географија

Историјско језгро Петроварадина налази се на десној обали Дунава, а настало је уз истоимену тврђаву. Поред Петроварадинске тврђаве, Подграђа, Старог мајура и Новог мајура, у саставу насеља и месне заједнице Петроварадин налазе се још неки изграђени локалитети попут Алибеговца, Карагаче, Мишелука, Рибњака, Транџамента, итд.

Суседна насеља су: Сремска Каменица на југозападу, Буковац на југу, Сремски Карловци на југоистоку, Ковиљ на истоку, Шангај на северу и Подбара, Стари град и Лиман на западу.

Кроз насеље пролазе међународни пут и железничка пруга, који повезују средњу са југоисточном Европом, а туда такође пролазе и путеви од транзитног значаја Нови Сад — Рума и Нови Сад — Беочин — Илок. Овде се налази Железничка станица Петроварадин.

Са бачком обалом Дунава Петроварадин је повезан са три моста (Мостом слободе, Варадинским мостом и Жежељевим мостом), а у току је изградња и четвртог моста, који би Петроварадин повезивао са месном заједницом Шангај.

Природне карактеристике

Атар насеља заузима површину од 2.592 хектара. У рељефу се издвајају три морфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава. Огранак фрушкогорске планине завршава се Петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава. Према Сремској Каменици је клизна зона звана Транџамент, а према Сремским Карловцима Пуцкарош.

Лесна зараван има највећу ширину, преко два километра, јужно од града на подручју Мишелука и Алибеговца, док се према Карловцима сасвим сужава и код Текија пружа у виду уске траке. Алувијална раван јавља се поред Дунава у виду фрагмената. Кроз Петроварадин пролазе два потока, Роков и Буковички, поред неколико мањих, а постоје и баре и мочваре.

Дунав овде прави велики меандар око тврђавске стене и ту се његова ширина смањује на 300 метара, која је и најмања на јужном делу Паноније.

Демографија

У насељу Петроварадин живи 11267 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 4832 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Број житеља Петроварадина стално расте у новијој историји, што је последица досељавања, једно време и природног прираштаја, јачања привреде, а пре свега близине великог града. Већина житеља Петроварадина ради у Новом Саду. Број дневних миграната 1991. године износио је 2.270 колико је људи свакодневно одлазило на посао у Нови Сад. Осим тога, у Нови Сад свакодневно одлазе ученици средњих школа и студенти.

По попису из 1991. године, Петроварадин као град имао је 11.285 становника, тај број се касније повећао захваљујући највише досељеницима из западних крајева бивше Југославије. 2022. Петроварадин је имао 15.621 становника, од којих су већину чинили Срби са бројним националним мањинама.^{[тражи се извор]}

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	5.719
1953.	6.428
1961.	8.408
1971.	10.477
1981.	10.338
1991.	11.285	11.004
2002.	13.973	14.318
2011.	14.810
2022.	15.621

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	9.708	69,47%
Хрвати	1.364	9,76%
Југословени	779	5,57%
Мађари	396	2,83%
Црногорци	228	1,63%
Русини	141	1,00%
Словаци	92	0,65%
Македонци	47	0,33%
Украјинци	41	0,29%
Муслимани	39	0,27%
Горанци	35	0,25%
Роми	34	0,24%
Румуни	30	0,21%
Албанци	30	0,21%
Словенци	27	0,19%
Буњевци	22	0,15%
Немци	21	0,15%
Руси	18	0,12%
Чеси	6	0,04%
Бугари	6	0,04%
Бошњаци	2	0,01%
Власи	1	0,00%
непознато	113	0,80%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	27	31
80+	73	121
75—79	115	204
70—74	216	301
65—69	325	336
60—64	373	375
55—59	345	368
50—54	596	601
45—49	600	736
40—44	469	521
35—39	490	480
30—34	466	486
25—29	558	518
20—24	545	575
15—19	493	472
10—14	408	399
5—9	362	352
0—4	307	329
Просек :	37,6	39,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.029	2.325	2.879	3.546	3.711	3.901	4.832

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	894	1.199	1.026	1.199	356	114	30	9	2	3	2,89

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	5.691	1.854	3.389	221	224	3
Женски	6.125	1.457	3.427	875	358	8
УКУПНО	11.816	3.311	6.816	1.096	582	11

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.677	83	9	14	635
Женски	2.324	48	4	3	408
УКУПНО	5.001	131	13	17	1.043
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	54	256	533	85	278
Женски	19	55	542	112	96
УКУПНО	73	311	1.075	197	374
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	46	119	200	81	78
Женски	84	132	106	207	315
УКУПНО	130	251	306	288	393
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	149	0	0	57
Женски	152	6	0	35
УКУПНО	301	6	0	92

Историја

Петроварадинска тврђава

Градски музеј

Историја Петроварадина је непосредно повезана са историјом Петроварадинске тврђаве, као и са историјом Новог Сада и оближњих Сремских Карловаца. Током 18. века, за време хабзбуршке власти, Петроварадин је постао седиште Петроварадинске регименте, а почевши од 1783. године у овом месту се налазило седиште генералне команде за читаву сремско-славонску границу.

У Петроварадину је рођен Фрањо Штефановић, композитор прве опере за децу у историји.^[5]

Делови Петроварадина

Установе и објекти

Петроварадинска тврђава зими

На Петроварадинској тврђави налазе се Музеј града Новог Сада, Академија уметности и Опсерваторија. У Подграђу постоји Војномедицински центар Нови Сад, Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине и Самостан светог Јурја. Јужно од тврђаве лоцирана је Касарна Транџамент. На Мишелуку је 2021. године изграђена Ковид болница, која је 2023. године променила намену у смислу да се посвећује пацијентима на дијализи, док се на Транџаменту налази објекат Радио Телевизије Војводине.

Школе у Петроварадину

У Петроварадину се налази Основна школа „Јован Дучић“ у Прерадовићевој улици, број 6. Састоји се из два објекта, тзв. велике школе у Прерадовићевој 6 и тзв. мале школе у Малиновој 2а.

Привреда

У Петроварадину је лоцирана новосадска Радна зона исток, са предузећем "Победа".

Пијаца у Петроварадину

Петроварадинска пијаца се налази између Прерадовићеве улице и улице Рачког. Пијаца је потпуно уређена и налази се у систему предузећа „Тржница“ Нови Сад.

Туризам

Петроварадинска тврђава и Подграђе представљају значајне туристичке дестинације. На тврђави се једном годишње одржава музички фестивал Егзит. У Подграђу се, поред старих зграда, издваја Београдска капија. На петроварадинској обали Дунава налази се Официрска плажа.

Сакрални објекти у Петроварадину

У Петроварадину постоје следећи сакрални објекти:

Гробља у Петроварадину

У Петроварадину се налазе следећа гробља:

Спорт

Мишелук је познат као место одржавања ауто-мото трке за Велику награду Новог Сада.

Даљи развој насеља

Ширење изграђених зона у Петроварадину планирано је на простору Мишелука, где су у фебруару 2023. године почели радови на изградњи нових девет улица, недалеко од нове болнице. Најпре ће се одвијати радови на канализационој и водоводној мрежи на овом простору, а планирано је и уређење зеленила и постављање јавне расвете. Са планираном изградњом нових стамбених објеката на Мишелуку, за очекивати је и да ће се број становника Петроварадина повећавати.

Галерија

Главна улица и подграђе Петроварадинске тврђаве
Главна улица и подграђе Петроварадинске тврђаве
Српска Православна Црква Светог Павла
Петроварадинска тврђава ноћу
Сат на Петроварадинској тврђави
Црква Снежне Госпе на Текијама
Молинаријев парк
Српска Православна Црква Свете Петке

Види још

Референце

^ „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Hrvata, Zavod za kulturu vojvođanskih. „Franjo Štefanović, skladatelj (Petrovaradin, 13. 3. 1879. - 26. 1. 1924.) | Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata”. www.zkvh.org.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-22.

Литература

Звонимир Вуковић, Игор Новаковић, Петроварадин јуче, данас, сутра, Нови Сад, 2005.
Марко Кљајић, Свети Јурај у Петроварадину, Петроварадин, 2004.
Велимир Вукмановић, Нови Сад на Дунаву: Скеле и понтонски мостови: 294-2001, Нови Сад, 2001.
Петроварадин, Енциклопедија Новог Сада, бр. 20 ПЕТ-ПОК, Нови Сад, 2000.
Стари Нови Сад I, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.
Живко Марковић, Нови Сад и Петроварадин, Нови Сад, 1984.
"Културно-привредни преглед Дунавске бановине" бр. 5 и 6, Нови Сад, 1939.
Милош Лукић, Петроварадин у прошлости, Историјски музеј Војводине и институт за историју, Нови Сад, 1992.

Спољашње везе

[Старост_и_пол_2023-1] „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Hrvata, Zavod za kulturu vojvođanskih. „Franjo Štefanović, skladatelj (Petrovaradin, 13. 3. 1879. - 26. 1. 1924.) | Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata”. www.zkvh.org.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-22.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]