Отворите главни мени

Петроварадин (мађ. Pétervárad, нем. Peterwardein / Petersburg, лат. Petropolis / дословно Петровград) је градско насеље града Новог Сада у Јужнобачком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део ужег градског подручја Новог Сада. Према попису из 2011. било је 14810 становника.

Петроварадин
Petrovaradin03.jpg
Нови део Петроварадина
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Становништво
 — 2011.Раст 14.810
 — густина544/км2
Географске карактеристике
Координате45°14′38″ СГШ; 19°52′52″ ИГД / 45.24396° СГШ; 19.88115° ИГД / 45.24396; 19.88115Координате: 45°14′38″ СГШ; 19°52′52″ ИГД / 45.24396° СГШ; 19.88115° ИГД / 45.24396; 19.88115
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина85 м
Површина27,2 км2
Петроварадин на мапи Србије
Петроварадин
Петроварадин
Петроварадин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21131
21132
21133
Позивни број021
Регистарска ознакаНС

ГеографијаУреди

Налази се на десној обали Дунава, настало уз истоимену тврђаву.

Кроз насеље пролазе међународни пут и железничка пруга, који повезују средњу са југоисточном Европом, а туда иду и путеви од транзитног значаја Нови Сад — Рума и Нови Сад — БеочинИлок. Овде се налази Железничка станица Петроварадин.

Природне карактеристикеУреди

 
Главна улица у Петроварадину

Атар насеља заузима површину од 2.592 хектарa. У рељефу се издвајају три морфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава. Огранак фрушкогорске планине завршава се Петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава. Према Сремској Каменици је клизна зона звана Транџамент, а према Сремским Карловцима Пуцкарош.

Лесна зараван има највећу ширину, преко два километра, јужно од града на подручју Мишелука и Алибеговца, док се према Карловцима сасвим сужава и код Текија пружа у виду уске траке. Алувијална раван јавља се поред Дунава у виду фрагмената. Кроз Петроварадин пролазе два потока, Роков и Буковички, поред неколико мањих, а постоје и баре и мочваpe.

Дунав овде прави велики меандар око тврђавске стене и ту се његова ширина смањује на 300 метара, која је и најмања на јужном делу Паноније.

ДемографијаУреди

 
Храм Свете Петке

У насељу Петроварадин живи 11267 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 4832 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Број житеља Петроварадина стално расте у новијој историји, што је последица досељавања, једно време и природног прираштаја, јачања привреде, а пре свега близине великог града. Већина житеља Петроварадина ради у Новом Саду. Број дневних миграната 1991. године износио је 2.270 колико је људи свакодневно одлазило на посао у Нови Сад. Осим тога, у Нови Сад свакодневно одлазе ученици средњих школа и студенти.

По попису из 1991. године, Петроварадин као град имао је 11.285 становника, тај број се касније повећао захваљујући највише досељеницима из западних крајева бивше Југославије. 2005. Петроварадин је имао 15.266 становника, од којих су већину чинили Срби са бројним националним мањинама.[тражи се извор]

 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 5.719
1953. 6.428
1961. 8.408
1971. 10.477
1981. 10.338
1991. 11.285 11.004
2002. 13.973 14.318
2011. 14.810
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
9.708 69,47 %
Хрвати
  
1.364 9,76 %
Југословени
  
779 5,57 %
Мађари
  
396 2,83 %
Црногорци
  
228 1,63 %
Русини
  
141 1,00 %
Словаци
  
92 0,65 %
Македонци
  
47 0,33 %
Украјинци
  
41 0,29 %
Муслимани
  
39 0,27 %
Горанци
  
35 0,25 %
Роми
  
34 0,24 %
Румуни
  
30 0,21 %
Албанци
  
30 0,21 %
Словенци
  
27 0,19 %
Буњевци
  
22 0,15 %
Немци
  
21 0,15 %
Руси
  
18 0,12 %
Чеси
  
6 0,04 %
Бугари
  
6 0,04 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Власи
  
1 0,00 %
непознато
  
113 0,80 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ИсторијаУреди

 
Петроварадинска тврђава

Историја Петроварадина је непосредно повезана са историјом Петроварадинске тврђаве, као и са историјом Новог Сада и оближњих Сремских Карловаца. Током 18. века, за време хабзбуршке власти, Петроварадин је постао седиште Петроварадинске регименте, а почевши од 1783. године у овом месту се налазило седиште генералне команде за читаву сремско-славонску границу.

Делови ПетроварадинаУреди

Школе у ПетроварадинуУреди

У Петроварадину се налази Основна школа „Јован Дучић“ у Прерадовићевој улици, број 6. Састоји се из два објекта, тзв. велика школа у Прерадовићевој 6 и тзв. мала школа у Малиновој 2а.

Пијаца у ПетроварадинуУреди

Петроварадинска пијаца се налази између Прерадовићеве улице и улице Рачког. Пијаца је потпуно уређена и налази се у систему предузећа „Тржница“ Нови Сад.

Сакрални објекти у ПетроварадинуУреди

Гробља у ПетроварадинуУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Звонимир Вуковић, Игор Новаковић, Петроварадин јуче, данас, сутра, Нови Сад, 2005.
  • Марко Кљајић, Свети Јурај у Петроварадину, Петроварадин, 2004.
  • Велимир Вукмановић, Нови Сад на Дунаву: Скеле и понтонски мостови: 294-2001, Нови Сад, 2001.
  • Петроварадин, Енциклопедија Новог Сада, бр. 20 ПЕТ-ПОК, Нови Сад, 2000.
  • Стари Нови Сад I, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.
  • Живко Марковић, Нови Сад и Петроварадин, Нови Сад, 1984.
  • "Културно-привредни преглед Дунавске бановине" бр. 5 и 6, Нови Сад, 1939.
  • Милош Лукић, Петроварадин у прошлости, Историјски музеј Војводине и институт за историју, Нови Сад, 1992.

Спољашње везеУреди