Рума

градско насеље у општини Рума, у Сремском округу, у Србији

Рума је градско насеље и седиште истоимене општине у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 27.747 становника.

Рума
Колаж слика Руме (Центар града, Црква Сабора Српских Светитеља, Један од два Кипа- споменика куги, Римокатоличка црква у Руми, Споменик коњу, Дом ЈНА, Зграда музеја, Споменик Револуције)
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаРума
Становништво
 — 2022.27.747
 — густина445/km2
Географске карактеристике
Координате45° 00′ 29″ С; 19° 49′ 09″ И / 45.007967° С; 19.819264° И / 45.007967; 19.819264
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина169 m
Површина67,5 km2
Рума на карти Србије
Рума
Рума
Рума на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22400
22401
22402
22403
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Име уреди

Питање значења имена Рума за сада није решено. Највероватније се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Турцима, али се не искључује и могућност да датира из још старијих времена.

Насеље са именом Рума први пут се помиње у Сремском дефтеру из 1546. године. Рума је тада била село средње величине, разбацано дуж обала Борковачког потока. Становници су били Срби, који су се бавили земљорадњом и сточарством, а турским властима плаћали порез.

Географија уреди

Рума се налази у близини јужних обронака Фрушке горе, на надморској висини од 111 метара. Карактеришу је равничарска конфигурација терена, плодна земља и питоми, идилични пејзажи централног Срема.

Недостатак већег воденог тока успешно су надокнађивала три румска потока (Борковачки, Кудошки и Јеленачки), који су нашли место и у грбу града, а почетком седамдесетих година је у непосредној близини Руме изграђено и вештачко Борковачко језеро, које се акумулира из истоименог потока.

Историја уреди

Настанак уреди

 
Завичајни музеј Рума у Руми.
 
Део музејске поставке у Руми.

Почеци организованог живота људских заједница на широј територији Руме, датирају још из праисторије. О томе сведоче бројни археолошки налази праисторијских насеља, од којих је свакако најзначајнији археолошки локалитет Гомолава код села Хртковци у румској општини. Први познати становници ових крајева били су припадници разних илирских и келтских народа (Амантини, Бреуци, Скордисци...).

На размеђу две ере, као весник новог доба, у Срем је по први пут дошла римска освајачка војска. Током година, све бројнији војни логори на овом подручју, полако су се претварали у насеља. Домородачко становништво је постепено губило своја етничка обележја и прихватало римску културу. Срем је постао једна од најважнијих пограничних римских покрајина, са Сирмијумом као једном од престоница Римског царства и завичајем неколико римских царева (Деције Трајан, Максимијан, Аурелијан, Проб...). На територији Руме се није налазило неко веће римско насеље, али је зато констатовано више пољопривредних имања, тзв. вила рустика (villae rusticae).

У време Сеобе народа (од III века па надаље) разни германски народи, затим Хуни, Авари и Словени уништили су римску културу на овом тлу. Више векова након тога Срем је постао поприште сукоба Франака, Бугара, Византије и Мађара, који су сваки на неко време држали Срем под својом влашћу.

Рума уреди

После мира у Пожаревцу 1718. године, део Срема у којем се налазила и Рума за наредних 200 година припао је Хабзбуршкој монархији. Када је 1745. године у Срему успостављена Војна крајина, којој је припала и Митровица, барон Марко Пејачевић је одлучио да изгради ново седиште свог властелинства. Определио се за терен у непосредној близини села Руме. Тако је 1746. године на месту данашње Руме почело да ниче ново урбано насеље, са широким и правим улицама, које су се секле под правим углом.

Први становници су били Срби — из околних места и села Руме, као и Немци — досељеници из немачких држава. Иако су се бавили различитим занимањима — од земљорадње до занатства и трговине — сви становници су били слободни људи, што је за оно време била значајна привилегија. Такође, и сама Рума је имала статус слободне вароши — Трговишта, са правом на одржавање неколико годишњих вашара и недељних пијаца. Већ 1747. године (10. октобра) одржан је први вашар у Руми уз учешће великог броја трговаца и занатлија са свих страна. 1. јануара 1749. године барон Марко Пејачевић, на скупштини мештана, дао је Руми тзв. „Слободницу”, којом је она и званично постала привилеговано насеље, са својим грбом и печатом. Сваки пунолетни становник Руме добијао је грађанско писмо, којим је уврштаван у ред румских грађана, са свим правима и обавезама које су из тога проистицале.

XX век уреди

Ранији изглед градског трга.

Период уочи Првог светског рата било је време убрзаног привредног и друштвеног развоја града. Рума добија изглед правог градског насеља. Многи планови су, међутим, остали нереализовани избијањем Првог светског рата. Тада су се многи Румљани нашли у рату који их је водио против њихове словенске браће, те су зато масовно напуштали војску или избегавали мобилизацију. Непосредно по завршетку рата, у Руми је 24. новембра одржана скупштина, на којој су се делегати из целог Срема изјаснили за присаједињење Срема Србији.

 
Споменик Жарку Миладиновићу у Руми.
 
Главна улица у Руми.

Тренд развоја, донекле успорен у ратним годинама, настављен је током 20-их и 30-их година овог века. Отварају се трговине, занатске и мануфактурне радионице, оснивају се банке, отварају биоскопи, у неколико штампарија се штампају књиге и новине које прате политички, привредни, културни и спортски живот града. Иако је Рума по свој економској снази (највећа житна пијаца у Краљевини Југославији) и културном нивоу њених житеља већ одавно спадала у ред градова, званично је тај статус добила тек 1933. године.

Други светски рат Рума је дочекала као једно од средишта немачке националне мањине у Војводини. Уласком немачке војске у Руму, априла 1941. године, у граду је установљена окупаторска власт. Упркос томе многи Румљани су се налазили, најпре на оближњој Фрушкој гори, а касније и широм земље, дајући свој допринос антифашистичкој борби. Ослобођење града, 27. октобра 1944. године, Рума је дочекала са знатно смањеним бројем становника, јер је већи део припадника немачке националне мањине уочи ослобођења напустио град.

Демографија уреди

 
Иконостас Цркве Сошествија Светог Духа, дело Уроша Предића

У насељу Рума живи 25.987 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 10891 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 14.001
1953. 15.619
1961. 19.446
1971. 23.933
1981. 27.699
1991. 28.582 28.173
2002. 32.229 33.377
2011. 30.076
2022. 27.747
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
28.032 86,97%
Хрвати
  
1.027 3,18%
Југословени
  
709 2,19%
Мађари
  
362 1,12%
Роми
  
249 0,77%
Црногорци
  
79 0,24%
Македонци
  
77 0,23%
Муслимани
  
41 0,12%
Словаци
  
35 0,10%
Немци
  
35 0,10%
Албанци
  
35 0,10%
Словенци
  
30 0,09%
Украјинци
  
20 0,06%
Чеси
  
9 0,02%
Русини
  
8 0,02%
Бугари
  
8 0,02%
Руси
  
5 0,01%
Буњевци
  
3 0,00%
Бошњаци
  
3 0,00%
Румуни
  
2 0,00%
непознато
  
754 2,33%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Саобраћај уреди

 
Железничка станица у Руми.

Поред Руме су увек пролазиле главне саобраћајне комуникације, повезујући је са већим градским центрима у њеном суседству (Београд, Нови Сад, Шабац). У непосредној близини насеља се налазе међународни ауто-пут Е70, крак коридора 10, а река Сава је удаљена свега 10 km од града.

Култура уреди

Културни живот у граду се одвија под окриљем неколико установа културе. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци се редовно одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.

Најзначајнију улогу у културно — уметничком животу младих у Руми игра Омладински савет Руме. То је савез организација које се баве младима: Одред извиђача Рума, Градско позориште Рума, Књижевна омладина општине Рума, Друштво за борбу против рака општине Рума и Удружење ликовних стваралаца општине Рума.[4]

Привреда уреди

Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике).

Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава се у историју.

У Руми је 2015. почела са радом фабрика меморијске пене "HealthCare Europe".[5]

Спорт уреди

Спорт и рекреација заузимају значајно место у животу Румљана. Поред бројних терена за фудбал, рукомет, кошарку, тенис и друго, у центру града се налази и модеран Спортски центар „Срце Срема”, капацитета 2.500 посетилаца, са свим садржајима карактеристичним за један овакав објекат. У њему се одржава већина спортских дворанских такмичења у разним спортовима. Олимпијски базен димензија 50 m × 25 m (чија је почетна дубина 2,20 m, а на средини 2,5 m), има део предвиђен за скокове у воду дубине 4,80 m. Ту је и мали базен (димензија око 18 m x 7,5 m × 0,8 m) на Борковцу. Дечји базен је дугачак близу 18 m, а дубина му је 0,8 m.

Образовање уреди

 
Основна школа „Змај Јова Јовановић” у Руми

Бригу о образовању и васпитању млађих нараштаја преузеле су четири основне школе ("Змај Јова Јовановић", „Душан Јерковић”, „Вељко Дугошевић” и „Иво Лола Рибар"), три стручне школе (средња стручна школа „Бранко Радичевић”, техничка школа „Миленко Брзак — Уча” и средња стручна школа „Стеван Петровић — Бриле") и Гимназија „Стеван Пузић”, као и предшколска установа „Полетарац”, са више објеката.

Познате личности уреди

Градови побратими уреди

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ „O nama”. Omladinski savet Ruma. Архивирано из оригинала 1. 2. 2012. г. 
  5. ^ Први непалски милијардер шири посао у Србији (Б92, 22. фебруар 2018)

Спољашње везе уреди