Славко Араницки

српски политичар и правник

Светислав (Славко) Араницки (Рума, 1853Земун, 30. октобра 1943) био је српски правник и политичар.

Славко Араницки
Датум рођења1853.
Место рођењаРумаАустријско царство
Датум смрти30. октобар 1943.
Место смртиЗемунНД Хрватска

Живот уреди

Рођен је у Руми 1853. гдје му је породица имала имање Краљевачки. Студирао је право у Будимпешти и Бечу, а након доктората постао је судац. Судио је у процесу против пјесника Владимира Видрића и осталих студената који су запалили мађарску заставу 1895. Бан Павле Раух именује га за одјелног предстојника за правосуђе Земаљске владе Славоније, Далмације и Хрватске, 1909. Ту је уествовао у иницирању и спровођењу тзв. Велеиздајничког процеса против појединих Срба у Хрватској поводом Анексијске кризе и обрачуна Монархије с просрпским елементима у Славонији и Хрватској. На тој дужности остаје и за бана Николе Томашића, иако је Хрватско-српска коалиција тражила његову смјену и напуштање правосуђа, чему се Томашић жестоко противио. На изборима 1910. био је владин кандидат у личким котарима, али је изгубио изборе. Пензионисао се на свој захтјев у октобру 1910. За заслуге у државној служби 1912. примио је насљедно племство с придјевком Краљевачки и одликован редом гвоздене круне II. реда. Био је добар теоретичар права и уредник правних часописа. 1941. се преселио код ћерке Јелене у Земун, гдје је и умро 1943.

Породица уреди

Оженио се Јеленом пл. Утјешеновић-Острожински, ћерком вараждинског жупана, пјесника и препородитељског идеолога, Огњеслава Утјешеновића-Острожинског. Имали су троје дјеце: Јелену, Федора, Огњеслава и Александра.

Критика уреди

Лист Србобран је 1909. писао о одјелном предстојнику за правосуђе Славку Араницком, а уводник је заплијењен од цензуре. У чланку је писало: ...Он је прави тип краијеристе и штребера. Већ смо давно рекли да је он грчко-источни човјек без народности. Знао се он истицати и као Србин, кад се то није замјерало и кад није сметало каријери. Дошао је Раух са задатком да притисне Србе о зид и понудио је Славку Араницком мјесто шефа правосуђа. Славко Араницки видио је у том часу пред собом само вишу дијетен - класу и повишицу плате, прихватио понуду објеручке, бацио своје српство у кош и преузео одговорност за све правосудне шкандале, које је Раух спремао, а послије изводио против српског народа. [1] [2]

Референце уреди

  1. ^ Србобран, бр. 232., Slavko Aranitzky. Загреб. 1909. 
  2. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. стр. 477. COBISS.SR-ID 201659660. 

Литература уреди