Сремска Каменица

Сремска Каменица је градско насеље које се налази у саставу града Новог Сада у Јужнобачком округу, поред Дунава. Део је грађевинског подручја Новог Сада. Простире се од северних падина Фрушке горе до десне обале Дунава. Према попису из 2022. било је 12.632 становника.

Сремска Каменица
Центар Сремске Каменице
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Градска општинаПетроварадин
Становништво
 — 2022.Раст 12.632
 — густина406/km2
Географске карактеристике
Координате45° 13′ 19″ С; 19° 50′ 26″ И / 45.22207° С; 19.84064° И / 45.22207; 19.84064
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина171 m
Површина30,2 km2
Сремска Каменица на карти Србије
Сремска Каменица
Сремска Каменица
Сремска Каменица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21202
21204
21208
Позивни број021
Регистарска ознакаНС

Положај уреди

Сремска Каменица припада градској грађевинској зони Новог Сада. Састоји се од централног, ушореног дела, који чине Доња и Горња Каменица, док периферне делове насеља чине Боцке, Татарско брдо, Чардак и Староиришки пут. Остали делови Каменице су углавном викенд насеља: Парагово, Поповица, Главица, Артиљево, Григовац.

Суседна насеља су Петроварадин и Буковац на истоку, Ириг на југу, Лединци и Стари Лединци на западу и делови градског насеља Нови Сад Каменичко острво и Рибарско острво на северу, преко Дунава.

Име града уреди

Име Сремска Каменица је свакако словенског порекла, јер се и код њеног првог назива 'Villa Kamanch' распознаје присуство корена словенске речи камен, те се претпоставља да је име добила по камену кога има на њеном југу и који је неко време експлоатисан на Парагову (Подробне напомене о историји места: Слободан Продић, "Мирно огњиште", Сремска Каменица, 2012).

Историја уреди

Најстарији период уреди

Историја је забележила да су овим крајем пре 2.300 година владали, готово 2 века, ратоборни Трибали, моћно Илирско племе. Међутим пре 2.100 година, привучени лепотом сремских брежуљака, ливада и шума, келтско племе Скордисци, боље организовани и дисциплинованији, поразили су Трибале и завладали овим крајем.

Сто година касније, пре 20 векова, Скордисци су поражени од Римљана, који су успоставили војне логоре на десној обали Дунава да би заштитили северне границе своје империје од упада варвара који су надирали са севера, из мочвара и ритова простране Панонске низије. Тако су Римљани између Петроварадина и Сремске Каменице подигли велики војни логор и тврђаву 'Кузум'. Како су у близини таквих војних објеката редовно ницала насеља, која су римске легионаре снабдевала храном и осталим потрепштинама, претпоставља се да је још тада на територији Сремске Каменице постојало насеље.

Средњи век уреди

Први сигурнији податак о Каменици, као насељу, потиче из прве половине 13. века. Она се тада у даровници угарског краља Беле IV, која носи датум 8. јул 1237. године, назива 'Villa Kamanch'. Том даровницом се Сремска Каменица као конфисковани посед дарује манастиру у Укурду, који се тада називао Белафонс, а данас Петроварадин.

14. век и почетак 16. века били су златно доба Сремске Каменице. Она се тада прочула као знаменита подунавска варошица у којој су цветали занати, трговина и култура. У списима се 1408. године назива "civitas seu opidum" Каманец, а по подацима из 1439. године зове се Каманец. Хуситски свештеници Валентин и Тома су 1441. у Сремској Каменици завршили превод Светог писма на мађарски. Ово је први целовити превод Библије на мађарски језик познат и као "Хуситска Библија".

Турски период уреди

Најтеже дане у својој историји, Сремска Каменица је преживела у Турском освајачком походу. Први пут су се Турци овде појавили 1520. године, када су разорили многа сремска места, међу којима и Сремску Каменицу. 1526. године, после крвавих борби по јужној Угарској пао је у турске руке и тврди Петроварадин. Тих дана Каменица је поново тешко страдала. Турци су је до темеља разорили и попалили. У записима који говоре о овој пропасти места, каже се да су Турци том приликом просули 7.000 бачви вина, те је оно по Каменици текло као поток, местимично дубок до колена.

После турске најезде, стара Сремска Каменица је опустела. На месту некадашње богате и знамените варошице, лежале су рушевине и паљевине. Од 1526. године када је пала под турску власт, до 1687. Каменица припада Варадинској нахији у Сремском санџаку.

Хабзбуршки период уреди

 
Кућа Јована Јовановића Змаја у Сремској Каменици
 
Срби Каменчани (Срем) испраћају 1917 године звона са цркве, која су им Немци одузели

Од 1702. године аустријске власти Каменицу, отету од Турака, називају Камениц. После 25 година током којих је Каменицом владала аустријска Дворска комора, 1728. године она постаје власништво генерал-барона Ифелина и тако остаје све до 1750. када властелинство опет мења власништво и прелази у посед грофа Марцибањија и његовог зета Карачоњија.

Каменица се брзо развијала и већ 1886. године постаје општина у саставу иришког среза и такво стање остаје све до 1941. године.

Период после Првог светског рата уреди

После Првог светског рата, имање грофа Карачоњија је секвестрирано, ту су смештена ратна сирочад.[1]

Други светски рат уреди

Током Другог светског рата, у Сремској Каменици усташе су одмах отпочеле пљачкање и развлачење покућства из официрских и подофицирских станова. Жандармеријске школе, из Енглеско-југословенске болнице за децу туберкулозних костију, из многобројних вила и станова Срба, Новосађана, расејаних по каменичким виноградима, затим из Домаћичке школе Краљевског фонда и то у корист тамошње римокатоличке жупне цркве. Усташе су отимале и оно мало понеких ствари, стоке и другог, српским изгнаницима из бачких колонија, који су се непрегледним масама пешице преко Фрушке горе, повлачиле у правцу својих некадашњих огњишта, остављајући за собом, гробове деце, стараца и старица, помрлих од умора и глади и злостављања. Одузимало се одело, обућа, и све до доњег рубља војницима Србима који су се враћали својим кућама у Бачку и обратно из Бачке у Србију.[2]

У Сремској Каменици прописују се драконске казне за оне који "у одређеном року не скину ћириличне натписе са радњи и кућа". Премазани су сви натписи писани ћирилицом на приватним и јавним зградама. Такође се уништавају и све књиге писане ћирилицом. "Трговачки натписи ћирилски на кућама одмах скинути". На "граду" деспота српског светог Стевана Штиљановића усташе су са дечурлијом полупале национални и верски грб. Све националне слике а на многим местима и иконе покупљене су из надлештва и кућа и спаљене у општинском дворишту.[3]

У цркви у Сремској Каменици усташе из Осијека „вршили су нужду и оставили је потпуно загађену људским изметом“.[4]

Каменичка општина уреди

Од успостављања цивилне управе у крајевима освојеним од Турака за време Хабзбуршке монархије Сремска Каменица има своју општину, која као таква остаје све до 1955. године, када је припојена општини Петроварадин при којој је била свега две године, после чега бива припојена општини Нови Сад.

Демографија уреди

У насељу Сремска Каменица живи 8.870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 3.789 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.491
1953. 2.849
1961. 3.646
1971. 5.051
1981. 7.532
1991. 7.955 7.753
2002. 11.205 11.748
2011. 12.273
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
8.806 78,58%
Хрвати
  
561 5,00%
Југословени
  
358 3,19%
Мађари
  
256 2,28%
Црногорци
  
141 1,25%
Словаци
  
102 0,91%
Русини
  
69 0,61%
Македонци
  
38 0,33%
Украјинци
  
34 0,30%
Румуни
  
21 0,18%
Немци
  
20 0,17%
Словенци
  
15 0,13%
Муслимани
  
14 0,12%
Горанци
  
10 0,08%
Руси
  
7 0,06%
Буњевци
  
7 0,06%
Бошњаци
  
4 0,03%
Чеси
  
3 0,02%
Албанци
  
3 0,02%
Роми
  
2 0,01%
Бугари
  
2 0,01%
непознато
  
117 1,04%
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Верски објекти уреди

Овде се налазе Црква Рођења Пресвете Богородице, Црква Светог пророка Илије, Црква свете великомученице Марине на Парагову и Римокатоличка црква Светог крижа.

Здравство уреди

У Сремској Каменици су лоцирани Институт за кардиоваскуларне болести Војводине, Институт за плућне болести Војводине и Институт за онкологију Војводине.

Образовање уреди

У центру Сремске Каменице налази се Основна школа „Јован Јовановић Змај“, основана 1951, која носи име дечјег песника Јована Јовановића Змаја.

У Сремској Каменици постоји и Школски центар за полицијску обуку МУП-а Србије. Такође, у Сремској Каменици је лоциран и највећи приватни универзитет у Војводини — Универзитет Едуконс. Оснивач овог универзитета је каменчанин проф. др Александар Андрејевић, а један од професора који предаје на универзитету је такође каменчанин проф. др Бранислав Радновић.

Овде је постојао и приватни факултет Фабус, основан 2001. године.

Саобраћај уреди

Сремска Каменица је саобраћајно повезана са Новим Садом преко Моста слободе, а тренутно се гради и нови мост преко Дунава, западно од центра Сремске Каменице. Кроз Сремску Каменицу воде путеви ка Иригу и Руми (на југу) и ка Беочину (на западу).

Спорт уреди

У насељу постоји ФК Фрушкогорац.

Остале значајне установе, објекти и локације уреди

У Сремској Каменици се налазе Дечје село, Каменички парк, Кућа Јована Јовановића Змаја са Спомен збирком, Споменик Јовану Јовановићу-Змају и Дворац Марцибањи-Карачоњи. У насељу постоје културна добра Комплекс „Енглеско-југословенске дечије болнице”, Зграда из средине 18. века, Кућа из 1797. године и Два гробна места са надгробним споменицима.

На Поповици су лоцирани Излетиште Поповица, Планинарски дом „Др Радивој Симоновић”, Планинарски дом Црвени Чот, Планинарски дом Медицинар, Планинарски дом Железничар и Дунавски видиковац, док је под врхом Главица Планинарски дом „Занатлија”.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ "Политика", 11. авг. 1923 - "Једна одвратна кампања"
  2. ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 102-103
  3. ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 81
  4. ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 171-172
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Напомена: У тексту коришћени делови из књиге 'Немирно Огњиште', Милоша Лукића; Слободан Продић, "Мирно огњиште", Сремска Каменица, 2012.

Спољашње везе уреди