Отворите главни мени

Ириг је градско насеље у Србији, у општини Ириг, у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 4.415 становника.

Ириг
Градска целина у Иригу Трг рибара.JPG
Трг Рибара
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаИриг
Становништво
 — 2011.Пад 4.415
 — густина68/км2
Географске карактеристике
Координате45°06′10″ СГШ; 19°51′29″ ИГД / 45.10268° СГШ; 19.85799° ИГД / 45.10268; 19.85799Координате: 45°06′10″ СГШ; 19°51′29″ ИГД / 45.10268° СГШ; 19.85799° ИГД / 45.10268; 19.85799
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина199 м
Површина64,2 км2
Ириг на мапи Србије
Ириг
Ириг
Ириг на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22406
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

ГеографијаУреди

 
Подрум вина, Винарија Ириг

Лежи на веома важној саобраћајници која полази од Новог Сада и преко Иришког венца, и средњим делом јужних обронака Фрушке горе спушта се до Руме. Познат воћарско-виноградарски рејон, са великим винским подрумом.

Има богату културну традицију, а нарочити значај има Прва српска читаоница. Традиционалне манифестације: Доситејеви дани, Пударски дани и друго. Значајни туристички потенцијал су и познати фрушкогорски манастири. Овде се налази Градска целина у Иригу.

ИсторијаУреди

Ириг је у 19. веку прометно место, трговиште у Срему, .

Овде се налазе три православна храма посвећени Светом Николи, Светом Теодору Тирону и Успењу Богородице и римокатоличка црква.

Године 1753. у Иригу је отворена прва основна школа. Учили су се у њој језици: немачки, латински и славјаносербски. Први учитељ је био Михајло Владисављевић.[1] Пописане су 1811. године у месту три школе са по 28, 100 и 112 ђака.[2] Митрополит дабробосански Георгије Николајевић је у младости био учитељ у Иригу.

Ириг је познат по некадашњој "слепачкој школи", у којој су слепи људи, један другом српске народне јуначке песме приповедали.[3]

У Иригу су тридесетих година 20. века постојали: зграда Фрушкогорске виноградарске задруге, нова Општинска зграда, Здравствна станица, водовод, СК "Витез" (фудбалски клуб) и друго.

Године 1934. у иришком тада новом градском парку био је постављен споменик[4] српском краљу Петру I Карађорђевићу Ослободиоцу. Споменик су подигли својим прилозима грађани, а он је дело руку вајара Јовановића из Сремске Митровице. Ирижани су на оближњем брегу на Фрушкој гори тада поставили и "клупу краља Александра", у спомен на његову посету Иригу 1919. године.

У Иригу је и седиште Православно — старокатоличког Генералног викаријата Св. Метода, аутономног органа Међународне Уније народних старокатоличких Цркава, за подручје Р. Србије.

Иришка читаоницаУреди

Прво "Читалиште у Срба" основано је 1842. године у Иригу, у српској школи.[5] Иницијатор је био игуман архимандрит крушедолски Димитрије Крестић. Земунски издавач и књижевник Григорије Возаревић је тада поклонио Српској читаоници у Иригу књигу Доситеја Обрадовића, "Писма" штампану 1833. године.

ДемографијаУреди

 
Православна црква

У насељу Ириг живи 3.839 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 1.686 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

 
Демографија[6]
Година Становника
1948. 4.343
1953. 4.211
1961. 4.442
1971. 4.652
1981. 4.598
1991. 4.414 4.382
2002. 4.848 4.961
2011. 4.415
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
3.900 80,44 %
Мађари
  
360 7,42 %
Југословени
  
127 2,61 %
Хрвати
  
78 1,60 %
Црногорци
  
13 0,26 %
Македонци
  
9 0,18 %
Немци
  
6 0,12 %
Украјинци
  
4 0,08 %
Словаци
  
4 0,08 %
Русини
  
3 0,06 %
Муслимани
  
3 0,06 %
Словенци
  
2 0,04 %
Румуни
  
2 0,04 %
Албанци
  
2 0,04 %
Руси
  
1 0,02 %
Роми
  
1 0,02 %
Бугари
  
1 0,02 %
непознато
  
231 4,76 %
Година Број
1787. 4.121
1795. 4.813
1838. 3.559
1910. 5.509
1991. 4.414
2002. 4.848


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личностиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Школски лист", Сомбор 1912.
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1923.
  3. ^ "Школски лист", Сомбор 1866.
  4. ^ "Правда", Београд 25. мај 1934.
  5. ^ "Вечерње новости", Београд 1916.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди