Ириг
Ириг је градско насеље и седиште истоимене општине у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 3.901 становника.
Ириг | |
|---|---|
 Трг Рибара | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Ириг |
| Становништво | |
| — 2022. | 3.901 |
| — густина | 68/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 06′ 09″ С; 19° 51′ 29″ И / 45.10255° С; 19.85802° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 199 m |
| Површина | 64,2 km2 |
.svg)  Ириг Ириг на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22406 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | RU |
Географија
уреди
Лежи на веома важној саобраћајници која полази од Новог Сада и преко Иришког венца, и средњим делом јужних обронака Фрушке горе спушта се до Руме. Познат воћарско-виноградарски рејон, са великим винским подрумом.
Има богату културну традицију, а нарочити значај има Прва српска читаоница. Традиционалне манифестације: Доситејеви дани, Пударски дани и друго. Значајни туристички потенцијал су и познати фрушкогорски манастири. Овде се налази Градска целина у Иригу.
Историја
уредиИриг је у 19. веку прометно место, трговиште у Срему.
Овде се налазе три православна храма посвећени Светом Николи, Светом Теодору Тирону и Успењу Богородице и римокатоличка црква.
Године 1753. у Иригу је отворена прва основна школа. Учили су се у њој језици: немачки, латински и славјаносербски. Први учитељ је био Михајло Владисављевић.[1] Пописане су 1811. године у месту три школе са по 28, 100 и 112 ђака.[2] Митрополит дабробосански Георгије Николајевић је у младости био учитељ у Иригу.
Ириг је познат по некадашњој „слепачкој школи”, у којој су слепи људи, један другом српске народне јуначке песме приповедали.[3]
У Иригу су тридесетих година 20. века постојали: зграда Фрушкогорске виноградарске задруге, нова Општинска зграда, Здравствена станица, водовод, СК "Витез" (фудбалски клуб) и друго.
Године 1934. у иришком тада новом градском парку био је постављен споменик[4] српском краљу Петру I Карађорђевићу Ослободиоцу. Споменик су подигли својим прилозима грађани, а он је дело руку вајара Јовановића из Сремске Митровице. Ирижани су на оближњем брегу на Фрушкој гори тада поставили и „клупу краља Александра”, у спомен на његову посету Иригу 1919. године.
У Иригу је и седиште Православно-старокатоличког Генералног викаријата Св. Метода [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2019), аутономног органа Међународне Уније народних старокатоличких Цркава, за подручје Србије.
Иришка читаоница
уредиПрво „Читалиште у Срба” основано је 1842. године у Иригу, у српској школи.[5] Иницијатор је био игуман архимандрит крушедолски Димитрије Крестић. Земунски издавач и књижевник Григорије Возаревић је тада поклонио Српској читаоници у Иригу књигу Доситеја Обрадовића, Писма штампану 1833. године.
Демографија
уреди
У насељу Ириг живи 3.839 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 1.686 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| Година | Број |
| 1787. | 4.121 |
| 1795. | 4.813 |
| 1838. | 3.559 |
| 1910. | 5.509 |
| 1991. | 4.414 |
| 2002. | 4.848 |
| м | ж |
|||
| ? | 5 | 10 | ||
| 80+ | 35 | 77 | ||
| 75—79 | 46 | 93 | ||
| 70—74 | 94 | 126 | ||
| 65—69 | 118 | 194 | ||
| 60—64 | 149 | 149 | ||
| 55—59 | 120 | 128 | ||
| 50—54 | 155 | 180 | ||
| 45—49 | 199 | 197 | ||
| 40—44 | 180 | 180 | ||
| 35—39 | 169 | 177 | ||
| 30—34 | 158 | 155 | ||
| 25—29 | 144 | 141 | ||
| 20—24 | 155 | 177 | ||
| 15—19 | 174 | 171 | ||
| 10—14 | 177 | 161 | ||
| 5—9 | 141 | 129 | ||
| 0—4 | 96 | 88 | ||
| Просек : | 38,1 | 41,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.901 | 577 | 1.164 | 66 | 69 | 25 |
| Женски | 2.155 | 450 | 1.161 | 414 | 104 | 26 |
| УКУПНО | 4.056 | 1.027 | 2.325 | 480 | 173 | 51 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 820 | 257 | 0 | 1 | 134 |
| Женски | 495 | 66 | 0 | 0 | 75 |
| УКУПНО | 1.315 | 323 | 0 | 1 | 209 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 18 | 37 | 86 | 20 | 44 |
| Женски | 4 | 5 | 65 | 13 | 9 |
| УКУПНО | 22 | 42 | 151 | 33 | 53 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 4 | 7 | 62 | 21 | 23 |
| Женски | 15 | 12 | 44 | 33 | 107 |
| УКУПНО | 19 | 19 | 106 | 54 | 130 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 30 | 0 | 0 | 76 | |
| Женски | 24 | 0 | 0 | 23 | |
| УКУПНО | 54 | 0 | 0 | 99 | |
Познате личности
уреди- Евстахија Арсић (1776—1843), књижевница и добротвор
- Васа Ешкићевић (1867—1933), сликар
- Борислав Михајловић Михиз (1922 —1997), књижевник
- Небојша Поповић (1923—2001), кошаркаш и тренер
- Пал Хомонаи (1922—2010), сликар
- Петар Матић Дуле (1920—2024), последњи народни херој Југославије
Референце
уреди- ^ "Школски лист", Сомбор 1912.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1923.
- ^ "Школски лист", Сомбор 1866.
- ^ "Правда", Београд 25. мај 1934.
- ^ "Вечерње новости", Београд 1916.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
