Борислав Михајловић Михиз

српски и југословенски књижевни критичар, књижевник, драматург, сценариста, есејиста, путописац, песник, драмски писац и полемичар

Борислав Михајловић Михиз (Ириг, 17. октобар 1922Београд, 15. децембар 1997) био је српски и југословенски књижевни критичар, књижевник, драматург, сценариста, есејиста, путописац, песник, драмски писац и полемичар.

Борислав Михајловић Михиз
10 - Mihiz Pekic, Sofija 1982. (cropped).JPG
Борислав Михајловић Михиз (1982)
Лични подаци
Датум рођења(1922-10-17)17. октобар 1922.
Место рођењаИриг, Краљевина СХС
Датум смрти15. децембар 1997.(1997-12-15) (75 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
ОбразовањеФилозофски факултет у Београду

НаградеСтеријина награда за текст савремене драме
Награда „Ђорђе Јовановић”
Награда „Милош Црњански”
Награда „Бранко Ћопић”

БиографијаУреди

Пореклом је из свештеничке породице, од оца Гојка и мајке Вукосаве. Породица се до 1903. презивала Бећаревић.[1] Класичну гимназију је завршио у Сремским Карловцима. По завршетку рата уписује Филозофски факултет, групу за српскохрватски језик и књижевност у Београду. После завршетка студија 1949. године запошљава се као асистент у Музеју Вука и Доситеја где остаје око годину дана. Од 1951. до 1954. ради као књижевни критичар НИН-а, али због дружења са тада неподобним Милованом Ђиласом бива принуђен да напусти овај посао.[2] Године 1956. постаје управник библиотеке Матице српске. Од 1960. до 1963. радио је као уметнички директор Авала филма. Уредник издавачког предузећа Просвета постаје 1967. да би после четири месеца због неслагања са уредничком политиком напустио овај посао. Са Миром Траиловић ствара позориште Атеље 212 и бива његов уметнички саветник од 1971. до 1983. године.[3]

Био је дугогодишњи пријатељ, сарађивао је и утицао на многе личности из културног и јавног живота, између осталих и са Мићом Поповићем, Војиславом Ј. Ђурићем, Добрицом Ћосићем, Дејаном Медаковићем, Бориславом Пекићем, Мешом Селимовићем, Ивом Андрићем, Матијом Бећковићем, Милованом Ђиласом, Данилом Кишем и многим другим.[2][4]

СтваралаштвоУреди

Објављивао је песме, књижевне критике, есеје, путописе, полемике, драме. Урадио је драматизацију више познатих књижевних дела. Михизове драме и драматизације извођене су у београдским позориштима, као и на другим сценама широм земље.

Сарађивао је у листовима: НИН, Политика, Књижевне новине, Књижевна реч, Дневник, Вјесник, љубљанско Дело, бечки Die Presse, Дуга итд.; у часописима Летопис Матице српске, Књижевност, Савременик, Дело и многим другим у којима је објављивао чланке, есеје, критике, путописе, фељтоне, интервјуе.[3]

Матица српска од 2021. објављује сабрана дела Борислава Михајловића Михиза.[5]

НаградеУреди

НаслеђеУреди

  • Награда „Борислав Михајловић Михиз” основана је и од 2005. додељује се у Иригу његову част.
  • По њему је названа Средња стручна школа у Иригу, отворена 2009.[6]
  • Михизова родна кућа у Иригу обновљена је 2019. и сада је у њој седиште Центра за развој културе.[7]

ДелаУреди

Драме
  • Бановић Страхиња[8]
  • Командант Сајлер
  • Краљевић Марко
  • Оптужени Пера Тодоровић
Књиге
  • Песме (1947)
  • Огледи (1951)
  • Од истог читаоца (1956)
  • Српски песници између два рата (1956)
  • Књижевни разговори (1971)
  • Издајници (1986)
  • Портрети (1988)
  • Аутобиографија о другима (1990)
  • Аутобиографија о другима – друга књига (1993)
Сценарији

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Сремац, Радован (19. 10. 2021). „Порекло Борислава Михајловића Михиза (Ириг, 1922 – Београд, 1997)”. Порекло. Приступљено 22. 1. 2022. 
  2. ^ а б Борислав Михајловић Михиз. Аутобиографија - о другима - друга књига. БИГЗ. 
  3. ^ а б Ризница српска - Борислав Михајловић Михиз (1922—1997)
  4. ^ О Михизу - Снимак интервјуа са Б.М. Михизом)
  5. ^ „МИХИЗ ЗНАО ЦЕО "ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ" НАПАМЕТ: Сабрана дела Борислава Михајловића богатија за рукописе које је Бећковић поклонио Матици српској”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-08-06. 
  6. ^ User, Super. „О школи”. www.sssborislavmihajlovic.edu.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-08-06. 
  7. ^ „Михизова родна кућа у Иригу претворена у Центар за развој културе”. Политика. 20. 3. 2019. Приступљено 30. 1. 2023. 
  8. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Од Старца Милије преко Михиза до данас - чудан човек Бановић Страхиња”. www.rts.rs. Приступљено 2021-03-02. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди