Википедија

Мира Траиловић

Мира Траиловић (Краљево, 22. јануар 1924 — Београд, 7. август 1989) била је српска и југословенска позоришна редитељка и менаџерка у култури. Заједно са Радошем Новаковићем је један од оснивача, а потом и дугогодишњи управник Атељеа 212, познатог позоришта у Београду.

Мира Траиловић
Мира Траиловић, скроз десно
Датум рођења(1924-01-22)22. јануар 1924.
Место рођењаКраљево
 Краљевина СХС
Датум смрти7. август 1989.(1989-08-07) (65 год.)
Место смртиБеоград
 СФР Југославија
Активни период1944—1989.

Биографија Уреди

Рођена је у грађанској породици као ћерка Андреја Милићевића и Радмиле, рођене Симић. Отац јој је био преводилац са француског језика, превео је 36 дела, а мајка је била професорка такође француског језика.[1] Бака Катарина је била дворска дама краљице Наталије Обреновић, а предак по мајци јој је био Алекса Симић (в. Симићи (породица)).

Радила је од 1944. као спикерка у Радио Београду, где је касније постала редитељка и уредница драмског програма. Иако предложена, није примљена у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Ту је упознала Драгољуба Гуцу Траиловића, тадашњег спикера, каснијег дописника „Политике“ из Париза. Удала се за њега 16. марта 1949. године и узела његово презиме.[1] Ипак, њен отац није био на венчању, јер се није могао помирити да му је зет комуниста. Касније је говорила:[2]

Нисам ушла у СКОЈ, али он је ушао у мој живот и веома сам срећна због тога.

Дипломирала је режију на Факултету драмских уметности у Београду. Режирала је концертно извођење Гетеовог "Фауста" на отварању Атељеа 212, 12. новембра 1956. године. У првом реду на премијери, била је Јованка Броз.[2]

Касније је на истом том факултету била професор. Заједно са Јованом Ћириловим је 1967. основала Београдски интернационални театарски фестивал - БИТЕФ).[3] Својим бескрајним шармом и продорношћу, талентом за убеђивање, на БИТЕФ је доводила најавангарднија и најпознатија позоришта и представе. Довела је у Београд: Семјуела Бекета, Јежија Гротовског, Питера Брука, Ливинг театар, Еуђенија Барбу, Боба Вилсона, Ричарда Шекнера, Петера Штајна, Пину Бауш, Ла Маму, као и многе друге. За живота је одликована највишим одликовањима Француске, јер је део свог живота провела у Паризу у Театру нација.

Дружила се са Милошем Црњанским по његовом повратку из емиграције[2]:

Наши сусрети у Београду су створили могућност великих интима. Али, то није за јавност. Знате, он је био један старији господин, а ја једна млада жена.

Из милоште су је звали „Булдожер у бунди“. Бавила се и позоришном режијом, њени комади су увек били авангарда у позоришном животу Београда. Мири у спомен треба рећи да се грозила речи „Авангарда“, одбијала је да њен рад има икакве везе са авангардом и увек је постављала питање: „А шта је то авангарда?“.

Између осталог, режирала је:

Године 1972. изведена је, у " Атељеу 212", једна од култних представа, рок опера „Исус Христос Супер Стар“ коју је режирала Мира Траиловић, музичка адаптација Саша Радојчић, препев Јован Ћирилов, где су запажене улоге имали: Златко Пејаковић , Златко Голубовић, Азра Халиловић, Бора Ђорђевић и Бранко Милићевић .[4]

У близини Бајлонијеве пијаце у Београду постоји Трг (сквер) Мире Траиловић као и позориште под именом Битеф Театар. Велика сцена позоришта Атеље 212 званично је проглашена за Сцену "Мира Траиловић".[5]

Види још Уреди

Референце Уреди

 
Спомен-плоча Мири Траиловић у фоајеу Краљевачког позоришта
  1. ^ а б Мира Траиловић - Неприкосновена владарка театра („Вечерње новости“, 19. октобар 2015)
  2. ^ а б в „Gvozdena ledi srpskog teatra”. Nedeljnik: 44. 17. septembar 2020. 
  3. ^ Стојшин, Марица. „Мира Траиловић”. Ковине : новине КОВ-а ISSN 1452-0451.- Год. 8, бр. 12 (2008). p. 27-29.  Спољашња веза у |journal= (помоћ)
  4. ^ |"Југопапир" РТВ Ревија јун 1972.
  5. ^ Велика сцена Атељеа 212 зваће се Сцена „Мира Траиловић“ („Политика“, 17. јануар 2014)

Спољашње везе Уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мира_Траиловић&oldid=26086462”