Портал о жени и темама везаним за жене

Ева Богородица Мона Лиза Јованка Орлеанка Марија Терезија Катарина Велика Роза Луксембург Валентина Терешкова Мерлин Монро

О порталу

Жена је људско биће женског пола (тј. чији репродуктивни органи продукују женске полне ћелије). Ради продужења врсте жена (односно женка) ступа у полне односе са мушкарцем (односно са мужјаком). У погледу пола, жена може бити и особа чији се пол разликује од њеног родног идентитета или чије се полне карактеристике не подударају са типичним појмовима мушкарца или жене (интерсексуалност).

У српском језику термин жена је обично резервисана за одраслу особу, док се за дете или млађу особу (адолесцента) обично користи термин девојка или девојчица (у деминутиву). Такође, термин жена се користи и у значењу супруга.

Овај портал, осим великог броја појединачних биографија, обухвата и чланке о сексуалности, материнству, женском здрављу, феминистичком покрету, родној равноправности, образовању жена, женским студијама и другим важним и мање важним темама везаним за жену.

Изабрана биографија

Вера Благојевић
Вера Благојевић

Вера Благојевић (Београд, 16. мај 1920Кленак, код Руме, 18. март 1942), студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрасла је у Шапцу, где је завршила основну школу и гимназију. Пошто је њен отац још у младости био близак са комуниста, Вера се следећи његов пример још као учесница гимназије определила за револуционарни омладински покрет. Након доласка на студије медицине у Београд, постала је 1938. године члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Током студија је активно учествовала у револуционарном студенстком покрету, као и у Омладинској секцији Женског покрета. У чланство Комунистичке партије (КПЈ) примљена је фебруара 1940. године.

Политички је деловала међу омладином и женама Шапца, па је у јесен 1940. године постала члан Окружни комитет КПЈ за Подриње и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње. Након окупације Југославије, 1941. године вратила се у Шабац, где је радила на организовању омладине и припремама оружаног устанка. Након формирања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године, радила је политички са женама Подриња. Поред политичког рада, учествовала је и у борбама. Након почетка Прве непријатељске офанзиве, септембра 1941. године одред је морао да се повуче, а Вера је била упућена на политички рад у Јадар. У Лозници су је заробили јадарски четници, али је уз помоћ партизана успела да буде спашена из четничког затвора и врати се у одред.

Услед напорних маршева на путу ка Мачви, крајем децембра 1941. године, тешко се разболела због чега је била пребачена у село Текериш. Овде су је почетком марта 1942. године открили и заробили легализовани четници војводе Даке Тешмановића и потом предали Гестапоу у Шабац. Као „опасна комунисткиња” у истрази је била подвргнута мучењима, али како ништа није одала, осуђена је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године заједно са шездесетак талаца на месту Шицара, у близини села Кленак. За народног хероја проглашена је 6. јула 1953. године.

Изабрана биографија

Грејс Кели 1955. године
Грејс Кели 1955. године

Грејс Патриша Кели (енгл. Grace Patricia Kelly; Филаделфија, 12. новембар 1929Монте Карло, 14. септембар 1982) била је америчка глумица која је, удајом за кнеза Ренијеа III, 18. априла 1956, постала Грејс, кнегиња од Монака. Године 1999. Амерички филмски институт поставио ју је на 13. позицију листе 100 највећих филмских звезда свих времена.

Грејс Кели сматра се једном од највећих икона филма и моде свих времена. Глумачку каријеру отпочела је улогама у позоришту и на телевизији, а 1951. остварила је и своју прву улогу на великом платну у филму Четрнаест сати. За своје улоге освојила Златни глобус за најбољу споредну глумицу, Оскара за најбољу главну глумицу и Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму. Келијева је била позната и као муза британског редитеља Алфреда Хичкока, са којим је снимила неколико филмова.

У априлу 1956. године Грејс Кели се удала за Ренијеа III, кнеза од Монака, након чега је напустила глумачку каријеру. Пар је добио троје деце — Каролину, Алберта и Стефани. 13. септембра 1982, враћајући се у Монако из Француске заједно са кћерком Стефани, Келијева је доживела мождани удар и изгубила контролу над воланом. Преминула је дан касније, а сахрањена је 18. септембра.

Изабрана фотографија


Да ли сте знали?

Изабрана тема

Британске суфражеткиње
Британске суфражеткиње

Феминизам је збир друштвених покрета и идеологија чији је циљ дефинисање, успостављање и брањење једнаких политичких, економских, културалних и социјалних права жена. Залаже се за ослобођење жена од насиља, сексизма и традиционалних женских улога (домаћице, супруге, мајке, сексуалног објекта) и за прихватање жене као целокупне личности. Покрет се такође бори за остварење економске и политичке равноправности жена. Посебно се бави указивањем на постојање опресије у свакодневици, њеном предочавању јавности и третману жртава. Идеја покрета је уједињење жена како би се превазишла дискриминација...више


Женска права представљају израз којим се описује правни, идеолошки, филозофски и политички концепт према коме свако људско биће женског пола самим чином рођења, без обзира на порекло или држављанство, стиче одређен број неотуђивих права. Представљају права која су гарантована женама и девојкама у многим друштвима широм света. У неким државама и друштвима, ова права су институционализована или подржана законом и локалим обичајима, док у неким она могу бити игнорисана или потиснута. Женска права се разликују од ширег концепта људских права, јер су жене кроз историју, а делом и данас, биле или лишене одређених права које уживају мушкарци, или имале специфична права која закони и обичаји не признају мушкарцима...више

Портали