Портал:Математика

Портал Математика

уреди

О математици

„

Математичар који није у исто време нека врста песника никад неће бити комплетан математичар.

”

— Карл Вајерштрас

Овај портал је предвиђен за википедијанце који се интересују за математику. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим областима и новостима из математике.

Математика је веома широка област науке и тешко је прецизно одредити њене границе. Она је најопштија дедукциона наукa.

Уколико желите да мењате ову страну пређите овде.

уреди

Изабрани чланак

У математици, 1 − 2 + 3 − 4 + · · · је бесконачан ред који обухвата узастопне природне бројеве са наизменичним знацима. Сума првих $m$ чланова реда може да се напише као:

1-2+3-4+\cdots +m(-1)^{m-1}=\sum _{n=1}^{m}n(-1)^{n-1}.

Овај бесконачни низ дивергира, што значи да редослед његових парцијалних сума (1, −1, 2, −2, …), не тежи ка крајњим границама. Међутим, средином 18. века, Леонард Ојлер је написао следеће, што је касније окарактерисао као парадоксално:

1-2+3-4+\cdots ={\frac {1}{4}}\!\,.

Математичка метода која би објаснила ову једначину, развијена је много касније. Почев од 1890. године, Ернесто Чезаро, Емил Борел и други математичари испитивали су постојеће методе за одређивање суме дивергентних редова — укључујући и нова тумачења Ојлерових покушаја. Коришћењем многих од ових метода за израчунавање суме реда 1 − 2 + 3 − 4 + · · · довело је до коначног резултата који је износио ¹⁄₄.

Даље ...

уреди

Изабрана слика

Остале изабране слике

Рене Декарт

уреди

Биографија

Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.

Рођен је 24. априла 1868. године у Београду, на Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво дете оца Никодима, професора Богословије, и мајке Милице (рођене Лазаревић).

Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године

Даље ...

уреди

Јесте ли знали да...

... је концепт броја 0 настао независно у Индији и код Маја?
... је Птолемеј, антички грчки математичар, веровао да је све повезано са математиком?
... модерна линеарна алгебра потиче из раних 1840-их?
... реч „математика“ потиче од грч. μάθημα (матема) што значи „наука, знање или учење“.
... се геометрија као наука први пут појавила у Египту
... је Питагора закључио да је збир углова у троуглу 180 степени
... је правилни седмоугао правилни многоугао са најмањим бројем страна који се не може конструисати помоћу лењира и шестара?

уреди

Обавештења

Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) везан за математику, на дно додајте шаблон {{клица-мат}}

уреди

Основни појмови

Алгоритам - Апсолутна вредност - Елементарне функције - Извод - Интеграл - Ирационалан број - Квадрат - Комплексан број - Круг - Логаритамске једначине - Лопта - Пи - Питагорина теорема - Права - Природан број - Раван - Рационалан број - Реалан број - Скуп - Тачка - Троугао - Функција - Цео број

уреди

Области математике

Анализа - Алгебра - Аритметика - Геометрија - Теорија бројева - Тригонометрија - Логика - Вероватноћа - Статистика - Дискретна математика - Нумеричка математика - Стереометрија

уреди

Категорије

уреди

Потребно урадити

Уколико желите да помогнете у стварању портала Математика, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области математике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
Безуов индентитет - Безуова матрица - Безуов домен - Горданова теорема - Делска константа - Парсевалова једнакост - Гаусов алгоритам - Лонгиметрија - Њутн-Рафсонов метод

Потребно проширити:
Еуклидски простор - Бор-Молерупова теорема - Безуов став - Дискретна математика - Друштво математичара Србије - Интеграл - Интегралне једначине - Математички модел - Полупречник - Рационалан број - Скуп - Цео број