Портал:Математика

Портал Математика

уреди

О математици

„

У сваком сазнању је науке, колико је у њему математике.

”

— Имануел Кант

Овај портал је предвиђен за википедијанце који се интересују за математику. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим областима и новостима из математике.

Математика је веома широка област науке и тешко је прецизно одредити њене границе. Она је најопштија дедукциона наукa.

Уколико желите да мењате ову страну пређите овде.

уреди

Изабрани чланак

Пи или π је математичка константа, данас широко примењивана у математици и физици. Њена приближна вредност је 3,14159, а дефинише се као однос обима и пречника круга или као однос површина круга и квадрата над његовим полупречником. Пи је такође познато и као Архимедова константа (не треба га мешати са Архимедовим бројем) или Лудолфов број. У пракси се бележи малим грчким словом π а у српском језику је правилно писати и пи. Ознака за број пи потиче од грчке речи периметар (περίμετρος). У математику ју је увео Вилијам Џоунс 1707. године, а популаризовао ју је Леонард Ојлер 1737.

Нумеричка вредност пи заокружена на 64 децимална места је:

π ≈ 3,14159 26535 89793 23846 26433 83279 50288 41971 69399 37510 58209 74944 5923.

Пи је ирационалан број, што значи да се његова вредност не може изразити преко разломака. Због тога његов децимални запис нема краја и није периодичан. Пи је такође трансцендентан број, што значи да га није могуће изразити коришћењем коначног броја целих бројева уз четири основне рачунске операције (сабирање, одузимање, множење и дељење) и кореновања. Током историје математике вршено је много покушаја да се што прецизније израчуна вредност броја пи и разуме његова природа.

Даље ...

уреди

Изабрана слика

Остале изабране слике

Рене Декарт

уреди

Биографија

Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.

Рођен је 24. априла 1868. године у Београду, на Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво дете оца Никодима, професора Богословије, и мајке Милице (рођене Лазаревић).

Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године

Даље ...

уреди

Јесте ли знали да...

... је концепт броја 0 настао независно у Индији и код Маја?
... је Птолемеј, антички грчки математичар, веровао да је све повезано са математиком?
... модерна линеарна алгебра потиче из раних 1840-их?
... реч „математика“ потиче од грч. μάθημα (матема) што значи „наука, знање или учење“.
... се геометрија као наука први пут појавила у Египту
... је Питагора закључио да је збир углова у троуглу 180 степени
... је правилни седмоугао правилни многоугао са најмањим бројем страна који се не може конструисати помоћу лењира и шестара?

уреди

Обавештења

Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) везан за математику, на дно додајте шаблон {{клица-мат}}

уреди

Основни појмови

Алгоритам - Апсолутна вредност - Елементарне функције - Извод - Интеграл - Ирационалан број - Квадрат - Комплексан број - Круг - Логаритамске једначине - Лопта - Пи - Питагорина теорема - Права - Природан број - Раван - Рационалан број - Реалан број - Скуп - Тачка - Троугао - Функција - Цео број

уреди

Области математике

Анализа - Алгебра - Аритметика - Геометрија - Теорија бројева - Тригонометрија - Логика - Вероватноћа - Статистика - Дискретна математика - Нумеричка математика - Стереометрија

уреди

Категорије

уреди

Потребно урадити

Уколико желите да помогнете у стварању портала Математика, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области математике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
Безуов индентитет - Безуова матрица - Безуов домен - Горданова теорема - Делска константа - Парсевалова једнакост - Гаусов алгоритам - Лонгиметрија - Њутн-Рафсонов метод

Потребно проширити:
Еуклидски простор - Бор-Молерупова теорема - Безуов став - Дискретна математика - Друштво математичара Србије - Интеграл - Интегралне једначине - Математички модел - Полупречник - Рационалан број - Скуп - Цео број