Портал:Фантастика

ФАНТАСТИКА

Фантастика, научна и епска, представља књижевну врсту која се одликује писањем о измишљеним догађајима, личностима и местима, или убацивањем измишљених догађаја, ликова или места на неку подлогу из историје.

Почеци епске фантастике могу се наћи још у најранијим записаним делима, као што је Еп о Гилгамешу из 7. века пре нове ере. У 20. веку, епска фантастика је значајно добила на популарности, прво делима Роберта Е. Хауарда, аутора прича о Конану Варварину, а касније и делима професора Џона Роналда Руела Толкина - трилогијом Господар прстенова, никад довршеним и постхумно издатим Силмарилионом, и Хобитом, који је своје постојање почео као књига за децу. После Толкинових романа, многи писци, мање или више успешно, покушавају да направе свет који ће по ширини и свеобухватности парирати Толкиновим делима. Неки од њих су Тери Брукс, Роџер Зелазни, Дејвид Едингс, Џорџ Р. Р. Мартин, Мерион Цимер Бредли. Епска фантастика се не задржава само на писаним делима - плодно тле је нашла и као тема многих рачунарских игара, од којих су неке од најпознатијих Myst, Baldur's Gate, Heroes of Might and Magic, Warcraft, Oblivion. У филмској индустрији, са папира су на платно у скорије време прешле књиге као што су Господар прстенова и Летописи Нарније.

За зачетника жанра научне фантастике сматра се списатељица Мери Шели, која је прва написала причу чији је наука саставни и неизоставни део, а која је садржај књиге Франкенштајн или модерни Прометеј, познатије само по имену научника који се усуђује да дирне у саму бит постојања. У деветнаестом веку, оно што пролази под научном фантастиком, долази од два писца која дијаметрално супротно приступају теми научног напретка - Жил Верн својим романима Двадесет хиљада миља под морем и Пут у средиште Земље приказује позитивне, док се Херберт Џорџ Велс у својим књигама Рат светова, Невидљиви човек и Времеплов углавном бави негативним последицама. Почетком двадесетог века, муњевит напредак науке и технолошких остварења је поставио темеље за ширење популарности научне фантастике, прво у петпарачким романима а касније као књижевне врсте која заслужује и критичко признање. Носиоци тог преласка из домена јефтине у уметнички признату литературу су између осталих и Ајзак Асимов, Артур Ч. Кларк, Харлан Елисон, Реј Бредбери, Филип К. Дик, Курт Вонегат.

Научна фантастика је нашла своје место на филму и телевизији. Једна од најпознатијих телевизијских серија је Звездане стазе са својим наставцима. Један од најпознатијих циклуса научне фантастике у области филма је хексалогија Ратова звезда, коју у корак прате филмови 2001: Одисеја у свемиру и 2010: Година остваривања контакта, као и трилогија Матрикс, тетралогија Осми путник и два филма Предатор.

Научна фантастика окупира радњу многих рачунарских игара. Неке од њих су Command & Conquer и StarCraft.

Крајем 20. века научна фантастика, епска фантастика и хорор литература све више бришу међусобне границе, до те мере да се ствара нови израз спекулативна фикција, и нова генерација писаца који се не ограничавају старим дефиницијама жанра. Представници фантастичне књижевности овог времена су између осталих и Тери Прачет, Нил Гејман, Мајкл Крајтон, Нил Стивенсон, Ден Симонс, Урсула К. Ле Гвин.


Занимљивости

Да ли сте знали да...

Изабрани чланак

Трансформерси: Генерација 1 је прва икада емитована цртана серија у свету Трансформерса, робота који су имали свест и осећања и поседовали су могућност трансформације у разне облике попут аутомобила, авиона или животиња. Радња серије се врти око рата две фракције Трансформерса: херојских Аутобота и злих Десептикона.

Серија, као и стрипови, је настала ради популарисања нове Трансформерс линије играчака, које су продавале фирме Хасбро у САД и остаку света и Такара у Јапану.

Термин Генерација 1 се углавном односи на америчких 98 епизода и дугометражни филм Трансформерси, мада су се нове епизоде наставиле приказивати у Јапану и након завршетка оригиналне серије. Сам термин је наденут ретроактивно након избацивања Генерације 2 линије играчака.

...даље...

Остали изабрани чланци

Биографија

Џон Роналд Руел Толкин (енгл. John Ronald Reuel Tolkien; (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973) је био професор англосаксонског језика на Оксфордском универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Бавио се писањем епске фантастике, фантастике уопште и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.

Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа. Велика популарност и утицај ових дела су устоличила Толкина као оца жанра модерне високе фантастике (енгл. High-fantasy).

Што се тиче научних кругова, био је високо уважени лексикограф и стручак за англосаксонски и старонордијски језик. Припадао је књижевној дискусионој групи The Inklings и био је близак пријатељ са К.С. Луисом (C.S. Lewis).

Даље

Побољшајте портал!

Изабрана слика

Жил Верн
Жил Верн

Жил Верн, један од твораца жанра научне фантастике.

Обавештења

Остали портали