Ратови звезда

епска научно-фантастична сага

Ратови звезда (енгл. Star Wars) је америчка медијска франшиза епске научне фантастике коју је створио Џорџ Лукас, и која је отпочела са истоименим филмом из 1977. године. Од тада је серијал постао феномен поп културе, ширећи се на остале филмове, као и друге облике медија, попут књига, стрипова, компјутерских игара, телевизијских серија и забавних паркова. У Гинисовој књизи рекорда, Звездани ратови заузимају место најуспешније филмске франшизе по продавању робе.[1] Године 2020. тотална вредност франшизе је забележена на 70 милијарди долара, што је чини петом по реду најуспешнијом медијском франшизом свих времена.

Ратови звезда
upright=220п
Ратови звезда лого
ТворацЏорџ Лукас
Оригинални радРатови звезда (1977)
ВласникLucasfilm
Филмови и телевизија
Филм(ови)Скајвокер сага

Анимирани филм

Антологија

Телевизијске серије
  • Мандалоријанац (2019—данас)
  • Касасијан Ендор серија без наслова
  • Оби-Ван Кеноби серија без наслова
Анимиране серијеАнимиране серије

Микро-серије

Телевизијски специјал(и)Празнични специјал (1978)
Телевизијски кратки филм(ови)Рефлекције (2018)
Телевизијски филм(ови)

Први филм, ретроактивно назван Епизода IV: Нова нада пратили су наставци Епизода V: Царство узвраћа ударац из 1980. године и Епизода VI: Повратак Џедаја из 1983. године, који заједно чине оригиналну трилогију. Претходничка трилогија је касније започела са филмовима Епизода I: Фантомска претња из 1999. године, Епизода II: Напад клонова из 2002. године и Епизода III: Освета Сита из 2005. године. Године 2012. Лукас је продао своју продукцијску кућу, Лукасфилм (енгл. Lucasfilm) компанији Дизни, под чијим је власништвом снимљена настављачка трилогија коју чине филмови Епизода VII: Буђење Силе из 2015. године, Епизода VIII: Последњи Џедај из 2017. године и Епизода IX: Успон Скајвокера из 2019. године. Заједно, ове три трилогије чине причу названу "Сага о Скајвокерима". Свих девет филмова номиновани су за Оскара, од којих су га освојила прва два. Заједно са повезаним филмовима Одметник-1 из 2016. године и Соло из 2018. године комбинована биоскопска зарада филма износила је 10 милијарди долара[2] и тренутно је друга по реду најуспешнија филмска франшиза.[3]

Општи прегледУреди

Франшиза Звезданих ратова прати авантуре ликова које се дешавају "Некада давно, у једној далекој галаксији..." где људска бића, ванземаљци и роботи, овде називани дроидима, заједно обитавају и где је међузвездано путовање развијено због технологије надсветлосног путовања.[4][5][6]

Главни елемент целокупног универзума Звезданих ратова чини Сила, мистична, готово чаробна моћ описана у првом филму као "Енергетско поље које чине сва жива бића ... [које] нас прожима и везује целу Галаксију." Кроз обуку, они у којима је Сила необично јака могу развити надљудске способности попут телекинезе, телепатије и видовитости. Два главна реда корисника Силе у филмовима су Џедаји, мирочувари Галактичке Републике који вреднују принципе невезивања и арбитражног решавања сукоба и Сити, древни непријатељи Џедаја и главни корисници "Тамне стране" Силе кроз страх и агресију. Док витезова Џедаја може бити велики број, у случају Сита их увек има по двоје; учитељ и ученик.[7]

Корисника Силе у односу на осталу популацију Галаксије има мало. Џедаји и Сити, за разлику од њих користе светлосабље, оружја слична цилиндричној дршци од мача које испушта сечиво од чисте енергије, способно да пресече кроз скоро било шта. Са друге стране, војници и одметници у галаксији користе бластере и остало наоружање.

ХронологијаУреди

Универзум Звезданих ратова проширен је на неколико доба, укључујући три ере око којих се фокусирају три трилогије.[8]

  • Доба Републике: Доба претходничке трилогије (Епизоде I-III), у ком је демократска Галактичка Република корумпирана од стране сенатора, а касније канцелара Палпатина, у тајности Ситовског лорда Дарта Сидијуса. Након започињања Ратова клонова између Републике и сепаратистичке Конфедерације, Палпатин збацује Републику и оснива Галактичко Царство.[9]
  • Доба Побуне: Доба оригиналне трилогије (Епизоде IV-VI), у којој се влашћу Галактичког Царства противи Побуњенички Савез током вишегодишњег грађанског рата који се завршава смрћу Цара и оснивањем Нове Републике од стране чланова побуњеника.[10][11]
  • Доба Отпора: Доба настављачке трилогије (Епизоде VII-IX), у којој се распарчани остаци Царства реформирају као Први Ред.[12] Хероји бившег Побуњеничког Савеза, уз помоћ Нове Републике воде снаге Отпора против страховладе његових владара, мистериозног бића Сноука, и његовог творца, оживелог Палпатина.[13]

ФилмовиУреди

Серијал „Саге о Скајвокерима” чине следећи филмови:

  1. Епизода I: Фантомска претња (19. мај 1999)
  2. Епизода II: Напад клонова (16. мај 2002)
  3. Епизода III: Освета сита (19. мај 2005)
  4. Епизода IV: Нова нада (25. мај 1977) (оригинални наслов само Ратови звезда)
  5. Епизода V: Империја узвраћа ударац (21. мај 1980)
  6. Епизода VI: Повратак џедаја (25. мај 1983)
  7. Епизода VII: Буђење силе (18. децембар 2015)
  8. Епизода VIII: Последњи џедаји (15. децембар 2017)
  9. Епизода IX: Успон Скајвокера (20. децембар 2019)
Засебни филмови
  1. Одметник 1: прича Ратова звезда (16. децембар 2016)
  2. Соло: прича Ратова звезда (25. мај 2018)
Анимирани филмови
  1. Ратови звезда: Ратови клонова (15. август 2008)

СеријеУреди

Игране серије
  1. Мандалоријанац (12. новембар 201927. децембар 2019)
Анимиране серије
  1. Ратови звезда: Дроиди (7. септембар 19857. јун 1986)
  2. Ратови звезда: Евокси (7. септембар 198513. децембар 1986)
  3. Ратови звезда: Ратови клонова (7. новембар 200326. март 2004)
  4. Ратови звезда: Ратови клонова (3. октобар 20087. март 2014)
  5. Ратови звезда: Побуњеници (3. октобар 20145. март 2018)
  6. Ратови звезда: Силе судбине (3. јул 201725. мај 2018)
  7. Ратови звезда: Отпор (7. октобар 201826. јануар 2020)

Глумци и екипаУреди

Видети Глумци Ратова звезда за опширнији списак
Видети Екипа Ратова звезда за опширнији списак

КонцепцијаУреди

Џорџ Лукас је Звездане ратове осмислио у раним 1970-тим. Урадио је више прерада идеје, које су обезбедиле доста материјала за касније филмове. Први филм је изашао 1977., а његова новелизација годину дана касније. Шести и последњи филм, Епизода III, је изашао 19. маја 2005.

Основна замисао је била да се сниме три трилогије (укупно девет филмова), али је од онда Лукас изјавио да нема намеру да даље снима Звездане ратове после — епизоде III, делимично и стога што огроман број књига, игара, стрипова и телевизијских серија покрива тај период приче. Одбачена трећа трилогија (Епизоде VII, VIII и IX) је требало да се бави догађајима након пада Галактичке Империје.

СнимањеУреди

Сви оригинални филмови су снимљени, поред других локација, у Елстри студијима (Elstree Studios) у Хертфордширу у Енглеској. Епизода I је снимљена у Ливсден филмским студијима (Leavesden Film Studios), а остала два дела у Сиднеју, Аустралија. Сцене на Татуину, пустињској планети из — епизода IV, VI, I, II и III, снимане су у Тунису.

СличностиУреди

Постоје одређене сличности између прве трилогије и касније снимљене претходне.

  • У — епизодама I и IV, један од протагониста осигура победу у бици (Анакин уништи брод Трговачке Федерације, Лук уништи прву Звезду Смрти)
  • У првим деловима трилогија (Епизоде I и IV) ментор главног протагонисте погине (Квај-Гон Џин, Оби-Ван Кеноби)
  • У другим деловима (Епизоде II и V), протагониста изгуби десну руку (Анакин, Лук)
  • Наслови су паралелни: Фантомска претња и Нова нада се односе на Анакина и Лука Скајвокера, респективно; Напад Клонова и Империја узвраћа ударац се односи на појачани напад војске против побуњеника, док се Освета Сита и Повратак Џедаја односе на победу наведеног Реда заснованог на Сили.
  • У свим епизодама, осим — епизоде II, камера се спушта након што уводни текст нестане. У — епизоди II, камера се диже.
  • У — епизодама III и VI, Палпатин охрабрује Анакина и Лука, респективно, да докрајче своје противнике - само што Анакин послуша, а Лук не.

Нове верзијеУреди

Лукас се поново бавио оригиналном трилогијом. Епизоде IV-VI су прерађене и поново пуштене (и у биоскопе и на видео-касетама) током 1997. и поново на DVD-у септембра 2004. Филмови су детаљно пречишћени од несавршености технике, а Лукас је искористио прилику да уведе одређене измене. У интервјуу AP-у из септембра 2004., као разлог овоме наводи:

Мени су специјална издања филмови које сам хтео да направим. Свако ко снима филм, зна да он није никада готов. Прекинут је или истргнут из руку и бачен на тржиште, никада завршен... Већина уметника, сликара, чак и композитора би желели да могу да се врате и прераде своје дело. Имају нови поглед на њега, више средстава, бољу технологију и могу да исправе или заврше ствари које никада нису урадили...
Хтео сам да завршим филм на начин на који је требало да буду завршени. На почетку су ме питали, „Не свиђа ти се?”, а ја бих рекао „Па, филм је само 25 или 30 процената онога што сам хтео да постигнем”... Ако прочитате интервује из периода од тих неких осам-девет година, видећете да су о томе како сам разорчаран и несрећан и како је то тужно искуство. Знате, јако је лоше када успете да обавите само пола посла и онда га никада не завршите. Ово је била моја прилика да га довршим.

Нова издања су извор трвења међу фановима, од којих многи тврде да додаци и измене кваре филмове. Бес фанова је повећала и немогућност набавке оригиналних филмова на DVD-има. Иронично, Лукас је био противник бојења црно-белих филмова у сведочењу пред Конгресом САД-а. Фанови виде овај став као хипокритичан, други сматрају да измене којима се Лукас противи учињене без сагласности уметника из оригиналне продукције, за разлику од измена које је он урадио у сопственим филмовима.

Expanded UniverseУреди

Главни чланак: Expanded Universe (Ратови звезда)

Израз Expanded Universe (EU) се односи на све званично одобрене материјале које се тичу Ратова звезда ван шест филмова, а у себе убраја књиге, стрипове, игре и друге облике медија. Дела из EU су почела књигом Алана Дина Фостера (Alan Dean Foster) Splinter of the Mind's Eye из 1978. Лукас је одлучио да се претежно бави филмовима, али је задржао врховну контролу над свиме што се тиче Ратова звезда. Стога Lucasfilm Licensing мора да уложи велики напор да очува континуитет између филмова и делâ разних аутора. Повремено, детаљи из EU бивају инкорпорирани у највиши извор канона Ратова звезда, у филмове (нпр. име планете Корусант се први пут појављује у књизи Тимотија Зана Heir to the Empire). Неки пуристи одбацују све из EU, верујући да су само догађаји из филмова део 'правог' света Ратова звезда. Након што је Компанија Волт Дизни крајем 2012. купила Лукасфилм и стекла сва ауторска права на Звездане ратове, 25. априла 2014. је званично објављено да ће EU окренути потпуно нову страницу и да ни једна будућа књига, филм или серија неће бити засновани на постојећем садржају из EU који је стваран у претходних 35 година.

Остали филмовиУреди

Од премијере Ратова звезда појавило се много званично санкицонисаних пародија и EU филмова:

  • The Star Wars Holiday Special (1978.) је ТВ специјал, значајан по увођењу лика ловца на уцене Бобе Фета. Такође, споредни детаљ је постао култни симбол – wookiee-ookiee (врста хране Вукија), који је изнедрио и неке нове називе као што су "wookiee-cookie" (десерт на тему Ратова звезда) или "wookiee-hooky" (бежање из школе да би се гледао нови филм у серији Ратови звезда).
  • The Ewok Adventure: Caravan of Courage (1984.) и Ewoks: Battle for Endor (1985.) који се баве породицом која је залутала на шумовити месец Ендор.
  • The Official Star Wars Fan Film Awards је такмичење које спонзорише Lucasfilm у којем учествују кратки филмови фанова који се баве, односе на или исмевају феномен Ратова звезда.

Радио и телевизијаУреди

Star Wars је радио адаптација из 1981. коју је написао писац научне фантастике Брајан Дејли (Brian Daley). Касније су урађене адаптације и друга два филма оригиналне трилогије.

Три цртане серије су засноване на Звезданим ратовима. Прве две, Ратови звезда: Евокси и Ратови звезда: Дроиди, настале су 1985., док је Ратови звезда: Клонски ратови почела да се приказује 2003. Ратови звезда: Евокси се бави авантурама Евока пре Повратка Џедаја. Ратови звезда: Дроиди прати C-3PO-а и R2-D2-а између — епизода III и IV. Ратови звезда: Клонски ратови је смештен између Напада клонова и Освете Сита, током борби Џедаја против Конфедерације независних система у Ратовима Клонова. 2008. године Лукасфилм је нову серију Ратови звезда: Клонски ратови чија се радња дешава између у истом временском периоду као и код претходне серије Ратови звезда: Клонски ратови. Ову серију је красила нова знатно напреднија анимација, боља прича, а као увод у серију је направљен и дугометражни анимирани филм под истим именом који је биоскопску премијеру имао у августу 2008. Након што је Дизни откупио Лукасфилм од Џорџа Лукаса, тим који је радио на серији Ратови звезда: Клонски ратови је почео рад на новим пројекту под именом Ратови звезда: Побуњеници. Ова нова серија је своју премијерну једночасовну премијеру имала на јесен 2014. на Дизни каналу , док су се све остале епизоде емитовале на каналу Дизни XD, све до 2018. када се серија завршила. Следећа серија, Ратови звезда: Силе будућности, кренула је да се емитује 2017. године на Дизни каналу, и представља прву 2Д анимирану серију Лукасфилма од 2003. када је направљена Ратови звезда: Клонски ратови и прву 2Д серију од Лукасфилм енимејшн пошто раније компанија није постојала.

Главне теме и утицајиУреди

Филм се заснива на многим архетипским ликовима и темама из класичне књижевности.

МитологијаУреди

Многе теме унутар Ратова звезда рефлектују елементе грчке трагедије, као што је немогућност контролисања судбине и значај пророчанства. Суб-заплет око донекле инцестуозне везе између Лука и Леје рефлектује причу о Едипу и како се не знајући венчао сопственом мајком. Луков однос са оцем је такође под утицајем грчке трагедије.

Ратови звезда показују велику сличност са азијским Wuxia Кунг Фу филмовима, као и са римском митологијом и јапанском chambara-ом. У жанру Wuxia филмова, протагонисти увек почињу свој живот са јасним стремљењем потреби да се освети неко драг (стари учитељ, отац или цела породица), и прати се пут од ученика до мајстора Кунг Фуа, што главни протагониста неизоставно постаје пре него што изравна рачуне са архинепријатељем. Утицај јапанског патоса је очигледан у техници борбе светлосним сабљама која је идентична самурајским борбама, чак до обавезног клањања.

Филозофија и религијаУреди

У Звезданим ратовима се истиче самоуништива природа беса и мржње, сумирана у речима Јоде:

Страх је пут ка мрачној страни: страх води бесу, бес води мржњи, мржња води патњи.

Такође, инсистира се на потискивању осећања према одређеним особама. На пример, Јода каже Луку да би требало да остане на Дегоби да доврши своју обуку, а не да спасава своје пријатеље, јер ће тиме „уништити све зашта су се борили и патили.

Овај став се поклапа са учењима таоизма и будизма, који истичу рационалну мисао и медитацију као пут ка просвећењу, као супротност Мрачној страни, дивље страсти и емоција. Епизода IV почиње очиглединим клишеом – Дарт Вејдер у црном оделу, са Лејом Органом у чисто белој хаљини, алудирајући на концепте Добра и Зла. Осим Анакина у — епизодама II и III и Лука Скајвокера у — епизоди VI, црна одећа се повезује за мрачну Империју и Сит Цара. Сви официри Империје носе униформе сличне нацистичким, док су Побуњеници у једноставнијим, скоро аскетским оделима.

ПолитикаУреди

Сматра се да Ратови звезда заступају меритократију (власт искључиво по стручности) над диктатуром, облик власти Платонове Републике која теоријски тријумфује на осталим облицима власти. Савет Џедаја као чувар мира саветује Сенат о свим стварима које се тичу Галактичке Републике, слично филозофу-краљу у Платоновим Дијалозима. Република је приказана као одговарајући облик демократије, али који има тежњу да склизне у корупцију, која касније води у диктатуру.

У — епизоди III, када је проглашена Империја у Сенату, Амидала каже: „Овако умире слобода. Уз громогласан аплауз”. Неки критичари виде ово као референцу на пад Вајмарске републике.

Трећи рајхУреди

Теорија коју су поставили неки фанови бави се алузијама на Трећи рајх. Истичу се сличности између Палпатина и Адолфа Хитлера:

  • Обојица почињу као популарни политичари који долазе на власт након свргавања канцелара.
  • Први поступци након ступања на власт су ограничавање слобода, уз тврдње да су те мере неопходне да би се пронашле и елиминисале претње за које тврде да прете њиховим државама:
    • Палпатин уводи мере које му дају могућност да оснује армију која ће се борити са сепаратистичким покретом. Ипак, сепаратисти нису обавезно стварни, јер сâм Палпатин је творац и вођа тог покрета. Оснива га да би, као канцелар, имао изговор да ограничи слободу грађана.
    • Хитлер уводи мере које ће, по њему, искоренити и елиминисати комунисте у Немачкој. Оне дају могућност власти да прислушкује телефоне и чита пошту немачких грађана. Како је Хитлер рекао, „ако нисте комуниста, немате шта да кријете и ничега да се плашите од ових мера. Користиће се само да се нађу комунисти”.
  • Обојица користе страх као основно оружје.
  • Обојица користе обесправљене и погажене да обаве њихов прљави посао:
    • Палпатин подстиче многе галактиче послодавце да се побуне против Републике која је донела ограничења за њихове послове. Обећава им да ће, ако му помогну да уништи Републику, вратити пређашњу моћ и богатство.
    • Хитлер усађује у људе осећај индигнације преко начина на који је њихова земља била третирана након I светског рата: земља је била у руинама, инфлација међу најгорим у историји, а други народи нису хтели да помогну. Хитлер обећава, да ће уз народну помоћ, повратити понос Немачке и њену снагу.
  • Владе обојице су отворено расистичке и ксенофобичне:
    • Галактичка империја одбија да прими припаднике не-људских раса у своје редове (осим ако се не покажу супериорним у многим аспектима). Ниједан не-људски официр се не види у филмовима.
    • Једна од мисија нацистичке партије је истребљење свих инфериорних елемената у друштву (Јевреји, хомосексуалци, хендикепирани, Роми и многе друге групе)
  • Обојица се упуштају у истребљење једне одређене групе:
    • Палпатин уништава све Џедаје, осим неколико који преживе. Касније, имплицитно одобрава уништење планете Алдеран и њене целе популације.
    • Хитлер је одговоран за масакри преко 11 милиона цивила, претежно Јевреја, Словена и Рома.
  • Обојица се у последњим тренуцима понашају сумануто:
    • Палпатин је убеђен да побеђује у бици код Ендора, иако не схвата да су побуњеници веома јаки са бројним "кечевима у рукаву". Такође није свестан да ће га издати његов највернији сарадник Дарт Вејдер. Узда се у Звезду смрти као тајно победоносно оружје не знајући њене мане, док њом жели уништити планету иако се на њој поред непријатеља налази доста његових трупа.
    • Хитлер је уверен у коначну победу иако је непријатељ све ближи, а његови највернији људи (Ромел и Химлер) га издају на најгоре могуће начине (покушај атентата и тајног преговаранја са непријатељем). Улаже наду и последње ресурсе у тајна оружја (Ме-262, В-2 и Тигар-2) и говори војницима да не одступају ма у каквим условима да се налазе (Стаљинград, Берлин).

ТехнологијаУреди

Још један архетипски конфликт у филмовима је сукоб између технологије и природе. Током филмова, слабо наоружани народи који живе у складу са природом (Евокси и Гунгани) побеђују високо-механизоване непријатеље. Очигледна је разлика и у трупама Побуњеника и Империје. Побуњеници носе униформе у бојама околине (зелене, мрке и беле), док Империјална војска ности синтетичке беле оклопе. Нападачи у TIE fighter-има Империје су приказани као аперсонализовано јато, док су пилоти X-wing-а приказани као појединачне личности. Генерална идеја је да је технологија у супротности са хуманошћу. Овај сајт се бави тим темама и многим другим у анализи Ратова звезда.

Листе у вези Ратова звездаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „1977: Highest-grossing Sci-fi Series at the Box Office”. Guinness World Records (на језику: енглески). 2015-08-19. Приступљено 2020-03-22. 
  2. ^ „Star Wars Franchise Box Office History”. The Numbers. Приступљено 2020-03-22. 
  3. ^ „Movie Franchises - Box Office History”. The Numbers. Приступљено 2020-03-22. 
  4. ^ Lewis, Ann Margaret; Post, R. K. (2001). Star wars : the essential guide to alien species. Internet Archive. New York : Lucas Books ; Del Rey. 
  5. ^ Wallace, Daniel (1999). Star wars. Internet Archive. Del Rey. 
  6. ^ Smith, Bill (1996). Star wars : the essential guide to vehicles and vessels. Internet Archive. New York : Ballantine Books. 
  7. ^ Nicholas, Christopher (2016). Star Wars: I Am a Jedi. Little Golden Books. Illustrated by Ron Cohee. pp. 18–19. ISBN 978-0736434874.
  8. ^ „Star Wars Timeline Gives Official Titles For Prequel, Original & New Trilogies”. ScreenRant (на језику: енглески). 2019-08-24. Приступљено 2020-03-22. 
  9. ^ „The Clone Wars Returns February 2020, and All the Other Star Wars News Just Revealed at D23”. io9 (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-22. 
  10. ^ Miller, Matt (2019-12-21). „How Palpatine Returned In 'The Rise of Skywalker'. Esquire (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-22. 
  11. ^ McDonagh, Tim (2016). Star Wars: Galactic Maps. Disney–Lucasfilm Press. pp. 13, 44. ISBN 978-1368003063.
  12. ^ „JJ Abrams Spills Details On Kylo Ren”. Empire (на језику: енглески). 2015-08-25. Приступљено 2020-03-22. 
  13. ^ „Star Wars: Rise of Skywalker Finally Explains How The First Order Are So Powerful”. ScreenRant (на језику: енглески). 2019-12-26. Приступљено 2020-03-22. 

Спољашње везеУреди