Телекомуникације

Земаљска сателитска станица у објекту сателитске комуникације у Рајстингу, Баварска, Немачка
Визуализација из Опте пројекта разних рута кроз порцију Интернета

Телекомуникације су област људске делатности која се бави преношењем знакова, сигнала, порука, речи, записа, слика и звукова или информације између два или више корисника на удаљеним местима, корисећи жице, радио, оптичке, или друге електромагнетне системе.[1][2] Телекомуникације се увек користе у плуралу јер се говори о свим системима и техноилогијама које се користе за пренос информација.[3] Реч телекомуникације се састоје од грчке речи теле (грч.τηλε) што значи далеко, удаљно и латинске речи communicare што значи делити. Дефиниција донешена на Међународној ковенцији о телекомуникацијама објашњава подручје које захватају телекомуникације: …сваки пренос одашиљања или пријема знакова, сигнала, писаних информација, слика, звука или свих врста обавести, остварених радиопреносем, оптичким или неким другим електромагнетским сигналима и системима.

Телекомуникација се јавља када размена информација између учесника комуникације укључује употребу технологије. Преноси се путем преносног медијума, као што су физички медији, на пример, преко електричног кабла или преко електромагнетног зрачења кроз простор као што су радио или светлост.[4][5][6][7][8][9] Такви преносни путеви често се деле на комуникационе канале који пружају предности мултиплексирања.

ИсторијаУреди

Рани начини комуникација на даљинуУреди

 
Реплика Шапеовог семафорског торња.

Рани облици телекомуникација укључују димне сигнале и бубњеве. Бубњеви су се користили у Африци, Новој Гвинеји и Јужној Америци, док су димни сигнали били коришћени у Северној Америци и Кини.

У средњем веку, низови торњева на брховима брда су коришћени као начин за преношење поруке. Овакав пренос је имао ману да је могао дапренесе само један знак информације. Један од познатих примера оваквог обавештавања је био током напада Шпанске армаде на Енглеску, када је низ торњева пренео сигнал од Плимута до Лондона.[10]

Године 1792, француски инжењер Клод Шапе је саградио први фиксан систем за визуелну телеграфију (семафорска линија) између Лила и Париза.[11] Међутим, ови семафори су захтевали обучене операторе и скупе торњеве на интервалима од десет до 30 km. Као последица употребе електричног телеграфа, последња комерцијална семафорска линија је напуштена 1880.[12]

Први почеци слања електричним путем

Александар Бел је 1876. године патентирао телефон у САД-овом Уреду за патентирање под бројем патента 174.465. Његов апарат је слао сигнале путем жица. Никола Тесла је мислио да ће се тако трошити много ресурса да се спроведу жице и на свом предавању на Франклиновом институту, Филаделфија 23. фебруара 1893. године говорио о могућности преношења сигнала на бази електричне резонанције(бежичним путем). Михајло Пупин је две године касније дао и предлог о практичним решењу на Теслину идеју. Италијански научник и физичар, Гуљерлмо Макрони је први пренио радио талас преко Атланског океана за што је 1909. године добио и Нобелову награду из области физике. Прије тога Самуел Морс је 24. маја 1844. године остварио пренос телеграфских сигнала, односно поруке у Мореузовој азбуци, из Вашингтона до Балтимора.

Телекомуникациони операториУреди

ТехнологијеУреди

ТВ-станицеУреди

Радио-станицеУреди

Скупови и манифестацијеУреди

Стандарди у телекомуникацијамаУреди

Спој рачунарске индустрије и телекомуникацијаУреди

Стари модел по коме је један рачунар обављао све послове у некој организацији замењем је новим моделом где посао могу да обаљају више међусобно повезаних рачунара. Такви системи су рачунарске мреже. Почеле су да се јављају 70-их и 80-их година и оне представљају спој рачунарске индустрије и телекомуникација јер рачунари унутар такве мреже могу међусобно да комуницирају (размењујући податке). Развој рачунарских мрежа и даље траје.

Због брзог напретка технологија, рачунарска индустрија и телекомуникације су се практично стопиле бришући разлике између прикупљања, преноса, складиштења и обраде података . Поред тога, нема више суштинске разлике између преноса података, звука и видеа. А разлике између једнопроцесорских и вишепроцесорских рачунара, као и различитих врста мрежа, постале су мање изражене.

Због све веће потребе данашњих организација за разменом података долази и до све већег преклапања рачунарске и телекомуникационе индустрије као и до развоја интегрисаних система који могу да преносе и обрађују све типове података и информација. [13]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Article 1.3” (PDF), ITU Radio Regulations, International Telecommunication Union, 2012 
  2. ^ Constitution and Convention of the International Telecommunication Union, Annex (Geneva, 1992)
  3. ^ Huurdeman, Anton A. (31. 7. 2003). The Worldwide History of Telecommunications (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-20505-0. 
  4. ^ „Definition of telecommunication”. Yahoo. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2013. Приступљено 28. 2. 2013. 
  5. ^ „Telecommunication”. Collins English Dictionary. Приступљено 28. 2. 2013. 
  6. ^ „Telecommunication”. Vocabulary.com. Приступљено 28. 2. 2013. 
  7. ^ „Telecommunication”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 28. 2. 2013. 
  8. ^ „Telecommunication”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 28. 2. 2013. 
  9. ^ „Telecommunication”. Dictionary.com. Приступљено 28. 2. 2013. 
  10. ^ David Ross, The Spanish Armada, Britain Express, accessed October 2007.
  11. ^ Les Télégraphes Chappe Архивирано на сајту Wayback Machine (март 17, 2011) (језик: енглески), Cédrick Chatenet, l'Ecole Centrale de Lyon, 2003.
  12. ^ CCIT/ITU-T 50 Years of Excellence, Internation Telecommunication Union, 2006.
  13. ^ Рачунарске мреже, Ендру Таненбаум

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди