Википедија

Telekomunikacije

Telekomunikacije su oblast ljudske delatnosti koja se bavi prenošenjem znakova, signala, poruka, reči, zapisa, slika i zvukova ili informacije između dva ili više korisnika na udaljenim mestima, koristeći žice, radio talase, optičke, ili druge elektromagnetne sisteme.[1][2] Telekomunikacije se uvek koriste u pluralu jer se govori o svim sistemima i tehnologijama koje se koriste za prenos informacija.[3] Reč telekomunikacije se sastoje od grčke reči tele (grč.τηλε) što znači daleko, udaljeno i latinske reči communicare što znači deliti. Definicija donesena na Međunarodnoj konvenciji o telekomunikacijama objašnjava područje koje zahvataju telekomunikacije: …svaki prenos odašiljanja ili prijema znakova, signala, pisanih informacija, slika, zvuka ili svih vrsta obavesti, ostvarenih radio prenosom, optičkim ili nekim drugim elektromagnetskim signalima i sistemima.

Zemaljska satelitska stanica u objektu satelitske komunikacije u Rajstingu, Bavarska, Nemačka
Vizualizacija iz Opte projekta raznih ruta kroz porciju Interneta

Telekomunikacija se javlja kada razmena informacija između učesnika komunikacije uključuje upotrebu tehnologije. Prenosi se putem prenosnog medijuma, kao što su fizički mediji, na primer, preko električnog kabla ili preko elektromagnetnog zračenja kroz prostor kao što su radio ili svetlost.[4][5][6][7][8][9] Takvi prenosni putevi često se dele na komunikacione kanale koji pružaju prednosti multipleksiranja.

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija telekomunikacija

Rani načini komunikacija na daljinu uredi

 
Replika Šapeovog semaforskog tornja.

Rani oblici telekomunikacija uključuju dimne signale i bubnjeve. Bubnjevi su se koristili u Africi, Novoj Gvineji i Južnoj Americi, dok su dimni signali bili korišćeni u Severnoj Americi i Kini.

U srednjem veku, nizovi tornjeva na vrhovima brda su korišćeni kao način za prenošenje poruke. Ovakav prenos je imao manu da je mogao doprinese samo jedan znak informacije. Jedan od poznatih primera ovakvog obaveštavanja je bio tokom napada Španske armade na Englesku, kada je niz tornjeva preneo signal od Plimuta do Londona.[10]

Godine 1792, francuski inženjer Klod Šape je sagradio prvi fiksan sistem za vizuelnu telegrafiju (semaforska linija) između Lila i Pariza.[11] Međutim, ovi semafori su zahtevali obučene operatore i skupe tornjeve na intervalima od deset do 30 km. Kao posledica upotrebe električnog telegrafa, poslednja komercijalna semaforska linija je napuštena 1880.[12]

Prvi počeci slanja električnim putem

Aleksandar Bel je 1876. godine patentirao telefon u SAD-ovom Uredu za patentiranje pod brojem patenta 174.465. Njegov aparat je slao signale putem žica. Nikola Tesla je mislio da će se tako trošiti mnogo resursa da se sprovedu žice i na svom predavanju na Franklinovom institutu, Filadelfija 23. februara 1893. godine govorio o mogućnosti prenošenja signala na bazi električne rezonancije(bežičnim putem). Mihajlo Pupin je dve godine kasnije dao i predlog o praktičnim rešenju na Teslinu ideju. Italijanski naučnik i fizičar, Guljerlmo Markoni je prvi prenio radio talas preko Atlantskog okeana za što je 1909. godine dobio i Nobelovu nagradu iz oblasti fizike. Prije toga Samuel Mors je 24. maja 1844. godine ostvario prenos telegrafskih signala, odnosno poruke u Morzeovoj azbuci, iz Vašingtona do Baltimora.

Moderni mediji uredi

Prodaja opreme širom sveta uredi

Prema podacima koje su prikupili Gartner[13][14] i Ark Tehnika[15] prodaja glavne potrošačke telekomunikacione opreme širom sveta u milionima jedinica je bila:

Oprema / godina 1975 1980 1985 1990 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008
Računari 0 1 8 20 40 75 100 135 130 175 230 280
Mobilni telefoni N/A N/A N/A N/A N/A N/A 180 400 420 660 830 1000

Telefon uredi

 
Optička vlakna pružaju jeftiniji prenos za komunikaciju na duže udaljenosti.

U telefonskoj mreži pozivač je povezan sa osobom s kojom želi da razgovara skretnicama u raznim telefonskim centralama. Skretnice formiraju električnu vezu između dva korisnika i podešavanje tih sklopki se određuje elektronskim putem kada pozivač pozove broj. Kada je jednom veza uspostavljena, glas pozivača se transformiše u električni signal pomoću malog mikrofona u slušalici pozivača. Zatim se ovaj električni signal preko mreže šalje korisniku na drugom kraju, gde ga mali zvučnik u telefonskoj slušalici pretvara u zvuk.

Prema podacima iz 2015. godine, fiksni telefoni u većini stambenih domova su analogni - to jest, govornikov glas direktno određuje napon signala.[16] Iako se pozivima na kratke udaljenosti može upravljati od kraja do kraja kao analognim signalima, sve češće pružaoci telefonskih usluga transparentno pretvaraju signale u digitalni signal za prenos. Prednost ovoga je u tome što digitalizovani glasovni podaci mogu putovati uporedo sa podacima s Interneta i mogu se savršeno reprodukovati u komunikaciji na velike daljine (za razliku od analognih signala na koje neminovno utiče buka).

Mobilni telefoni imali su značajan uticaj na telefonske mreže. Pretplate za mobilne telefone sada višestruko nadmašuju pretplate na fiksnu mrežu na mnogim tržištima. Prodaja mobilnih telefona u 2005. godini iznosila je 816,6 miliona, pri čemu se ta vrednost gotovo podjednaka na tržištima Azije/Tihog okeana (204 m), Zapadne Evrope (164 m), CEMEA (Centralna Evropa, Bliski istok i Afrika) (153,5 m), Severna Amerika (148 m) i Latinska Amerika (102 m).[17] Što se tiče novih pretplata tokom pet godina počevši od 1999, Afrika je nadmašila druga tržišta s rastom od 58,2%.[18] Sve češće ove telefone uslužuju sistemi gde se glasovni sadržaj prenosi digitalno, poput GSM ili W-CDMA, pri čemu se mnoga tržišta odlučuju da obustave upotrebu analognih sistema, kao što je AMPS.[19]

Došlo je i do dramatičnih promena u telefonskoj komunikaciji iza scene. Počevši sa radom TAT-8 1988. godine, devedesetih je došlo do širokog prihvatanje sistema zasnovanih na optičkim vlaknima. Prednost komunikacije s optičkim vlaknima je u tome što nude drastičan porast kapaciteta prenosa podataka. Sam TAT-8 je mogao da obavi 10 puta više telefonskih poziva nego zadnji bakarni kabl položeni u to vreme i današnji kablovi od optičkih vlakana mogu da izvrše 25 puta više telefonskih poziva od TAT-8.[20] Ovo povećanje kapaciteta prenosa podataka posledica je nekoliko faktora. Prvo, optička vlakna su fizički mnogo manja od konkurentskih tehnologija. Drugo, ona ne ispaštaju od unakrsnih interakcija, što znači da se nekoliko stotina njih lako može povezati u jedan kabl.[21] I na kraju, poboljšanja u multipleksiranju dovela su do eksponencijalnog rasta kapaciteta podataka pojedinačnog vlakana.[22][23]

Od pomoći komunikaciji kroz mnoge moderne mreže optičkih vlakana je protokol poznat pod nazivom Asinhroni transferni mod (ATM). ATM protokol omogućava uporedi prenos podataka. On je pogodan za javne telefonske mreže, jer uspostavlja stazu za podatke putem mreže i povezuje ugovor o saobraćaju sa datom stazom. Ugovor o saobraćaju u osnovi je ugovor između klijenta i mreže o načinu na koji mreža treba da postupa sa podacima; ako mreža ne može da ispuni uslove saobraćajnog ugovora, ona ne prihvata vezu. Ovo je važno jer telefonski pozivi mogu pregovarati o ugovoru tako da im se garantuje konstantne brzina prenosa, nešto što će osigurati da glas pozivača ne bude usporen u delovima ili potpuno odsečen.[24] Postoje konkurenti za ATM, poput Multiprotokolne zamene natpisa (MPLS), koji obavljaju sličan zadatak i očekuje se da će u budućnosti zameniti ATM.[25][26]

Telekomunikacioni operatori uredi

Tehnologije uredi

TV-stanice uredi

Radio-stanice uredi

Skupovi i manifestacije uredi

Standardi u telekomunikacijama uredi

Spoj računarske industrije i telekomunikacija uredi

Stari model po kome je jedan računar obavljao sve poslove u nekoj organizaciji zamenjen je novim modelom gde posao mogu da obavljaju više međusobno povezanih računara. Takvi sistemi su računarske mreže. Počele su da se javljaju 70-ih i 80-ih godina i one predstavljaju spoj računarske industrije i telekomunikacija jer računari unutar takve mreže mogu međusobno da komuniciraju (razmenjujući podatke). Razvoj računarskih mreža i dalje traje.

Zbog brzog napretka tehnologija, računarska industrija i telekomunikacije su se praktično stopile brišući razlike između prikupljanja, prenosa, skladištenja i obrade podataka. Pored toga, nema više suštinske razlike između prenosa podataka, zvuka i videa. A razlike između jednoprocesorskih i višeprocesorskih računara, kao i različitih vrsta mreža, postale su manje izražene.

Zbog sve veće potrebe današnjih organizacija za razmenom podataka dolazi i do sve većeg preklapanja računarske i telekomunikacione industrije kao i do razvoja integrisanih sistema koji mogu da prenose i obrađuju sve tipove podataka i informacija. [27]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Article 1.3” (PDF), ITU Radio Regulations, International Telecommunication Union, 2012, Arhivirano iz originala 19. 03. 2015. g., Pristupljeno 10. 01. 2020 
  2. ^ Constitution and Convention of the International Telecommunication Union, Annex (Geneva, 1992)
  3. ^ Huurdeman, Anton A. (31. 7. 2003). The Worldwide History of Telecommunications (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-20505-0. 
  4. ^ „Definition of telecommunication”. Yahoo. Arhivirano iz originala 1. 5. 2013. g. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  5. ^ „Telecommunication”. Collins English Dictionary. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  6. ^ „Telecommunication”. Vocabulary.com. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  7. ^ „Telecommunication”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  8. ^ „Telecommunication”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 30. 04. 2013. g. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  9. ^ „Telecommunication”. Dictionary.com. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  10. ^ David Ross, The Spanish Armada, Britain Express, accessed October 2007.
  11. ^ Les Télégraphes Chappe Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. март 2011), Cédrick Chatenet, l'Ecole Centrale de Lyon, 2003.
  12. ^ CCIT/ITU-T 50 Years of Excellence, Internation Telecommunication Union, 2006.
  13. ^ Computer sales review, guardian.co.uk, 2009.
  14. ^ Mobile phone sales data, palminfocenter.com, 2009.
  15. ^ PC early history, arstechnica.com, 2005.
  16. ^ Michael Hacker, David Burghardt, Linnea Fletcher, Anthony Gordon, William Peruzzi, Richard Prestopnik, Michael Qaíssaunee, Engineering and Technology, p. 433, Cengage Learning. 2015. ISBN 1-305-85577-9..
  17. ^ Gartner Says Top Six Vendors Drive Worldwide Mobile Phone Sales to 21% Growth in 2005, Gartner Group, 28 February 2006.
  18. ^ Africa Calling Arhivirano 2006-06-24 na sajtu Wayback Machine, Victor and Irene Mbarika, IEEE Spectrum, May 2006.
  19. ^ Ten Years of GSM in Australia Arhivirano 2008-07-20 na sajtu Wayback Machine, Australia Telecommunications Association, 2003.
  20. ^ Milestones in AT&T History Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. septembar 2008), AT&T Knowledge Ventures, 2006.
  21. ^ Optical fibre waveguide Arhivirano 2006-05-24 na sajtu Wayback Machine, Saleem Bhatti, 1995.
  22. ^ Fundamentals of DWDM Technology Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. avgust 2012), CISCO Systems, 2006.
  23. ^ Report: DWDM No Match for Sonet, Mary Jander, Light Reading, 2006.
  24. ^ Stallings, William (2004). Data and Computer Communications  (7th intl izd.). Pearson Prentice Hall. str. 337–66. ISBN 978-0-13-183311-1. 
  25. ^ MPLS is the future, but ATM hangs on Arhivirano 2007-07-06 na sajtu Wayback Machine, John Dix, Network World, 2002
  26. ^ Lazar, Irwin (22. 2. 2011). „The WAN Road Ahead: Ethernet or Bust?”. Telecom Industry Updates. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 22. 2. 2011. 
  27. ^ Računarske mreže, Endru Tanenbaum

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Telekomunikacije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Телекомуникације&oldid=27548357”