Баварска
Баварска (нем. и бав. Bayern — Бајерн, лат. Bavaria — Баварија), званично Слободна Држава Баварска (нем. и бав. Freistaat Bayern), налази се у јужном делу Немачке и по територији је највећа немачка држава. Граничи се са: Баден-Виртембергом, Хесеном, Тирингијом и Саксонијом. На истоку се граничи са Чешком и на југу са Аустријом. Главни град Баварске је Минхен.
Слободна Држава Баварска Freistaat Bayern Freistååt Baian | |||
---|---|---|---|
| |||
![]() | |||
![]() | |||
Химна: Bayernhymne | |||
Држава | ![]() | ||
Админ. центар | Минхен | ||
Министар-председник | Маркус Зедер (ЦСУ) | ||
Владајућа странка | ЦСУ — ФВ | ||
Површина | 70.551,57 km2 | ||
Становништво | (2019-12-31). | ||
— број ст. | 13.124.737 | ||
— густина ст. | 186,03 ст./km2 | ||
— ISO 3166-2 | DE-BY | ||
Последњи избори | 14. октобра 2018. | ||
Следећи избори | 2023. | ||
Гласова у Савезном савету | 6 | ||
Званични веб-сајт |
Традиционално, Баварска се дели на три дела: Франконију (горњу, средњу и доњу), Швабију и Стару Баварску (Горњи Палатинат, Горња и Доња Баварска). Највећи градови су, поред Минхена, Нирнберг, Аугзбург, Вирцбург и Регензбург.
Још од 1962. године на власти је партија ЦСУ (CSU).
ГеографијаУреди
ОбластиУреди
Баварска се састоји из следећих географских области:
- област Баварских Алпа на југу
- брдовити обод Алпа до Дунава и три велика језера Горње Баварске (Штарнбершко, Амерско и Кимско језеро).
- источнобаварске планине
- подручје Швапске и Франачке Јуре
Највиши врх Баварске и Немачке је Цугшпице (2962 метра).
ВодеУреди
Најважнија река је Дунав, која код Пасауа прелази у Аустрију. Њене главне притоке су:
- Илер, Лех, Изар и Ин (десне, извиру у Алпима и богатије су водом)
- Верниц, Алтмил, Наб и Реген (леве).
Река Ин на свом ушћу у Дунав носи више воде него Дунав.
Франконија припада сливу реке Мајна. На североистоку Горње Франконије извиру неке притоке реке Елба.
Језера:
КлимаУреди
Клима са северозапада прелази (релативно уједначено)према истоку у континенталну. Око 100 дана годишње је температура испод 0 °C, западни ветрови доносе просечно 70cm кише, на северу Алпа локално чак до 180cm годишње. Просечно трајање сунчаних сати износи око 1600—1900 сати годишње.
ИсторијаУреди
У време Јулија Цезара, данашња Баварска је била келтска земља, а у време Августа су јужно од Дунава Римљани основали провиције Норик и Реција. Почетком 6. века овде је настало германско племе Бајувари[1][2]. Свети Бонифације их је у раном 8. веку превео у хришћанство[3]. Народ Баварске је од тада био снажно привржен хришћанству, односно римокатоличкој цркви. Једино је у Франконији значајан утицај лутеранства.
Породица Вителсбах је владала Баварском од 1180. до 1918. Баварска је постала краљевина 1806. када је накратко завладала Тиролом и Салцбургом. Године 1815. Рајнски Палатинат је постао део Баварске краљевине. Лудвиг II од Баварске (1845—1886) је владао као краљ Баварске 1864—1886. Због пораза у Аустријско-пруском рату 1866, Баварска је била принуђена да се 1871. придружи Немачком царству.
Краљ Лудвиг III је абдицирао новембра 1918. После тога је у Баварској настао период немира који је кулминирао у наслином гушењу комунистичке побуне. Баварска је била регија у којој се 20-их година појавио национал-социјалистички покрет. После Другог светског рата, Рајнски Палатинат је издвојен из Баварске и данас је део државе Рајна-Палатинат. Тешко порушена у рату, Баварска се обновила и данас је једна од привредно најпросперитетнијих регија Европе.
Бајерн (Bayern) се са y пише тек од 20. октобар 1825. када је краљ Лудвиг I наредио да се Baiern промени у Bayern.[4]
Административна поделаУреди
Административне областиУреди
- Средња Франконија (Mittelfranken)
- Доња Баварска (Niederbayern)
- Горња Баварска (Oberbayern)
- Горња Франконија (Oberfranken)
- Горњи Палатинат (Oberpfalz)
- Швабија (Schwaben)
- Доња Франконија (Unterfranken)
Становништво и површинаУреди
Административни регион | Престоница | Популација (2011) | Површина (km²) | Бр. општина | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Доња Баварска | Ландсхут | 1.192.641 | 9,48% | 10.330 | 14,6% | 258 | 12,5% |
Доња Франконија | Вирцбург | 1.315.882 | 10,46% | 8.531 | 12,1% | 308 | 15,0% |
Горња Франконија | Бајројт | 1.067.988 | 8,49% | 7.231 | 10,2% | 214 | 10,4% |
Средња Франконија | Ансбах | 1.717.670 | 13,65% | 7.245 | 10,3% | 210 | 10,2% |
Горњи Палатинат | Регензбург | 1.081.800 | 8,60% | 9.691 | 13,7% | 226 | 11,0% |
Швабија | Аугзбург | 1.788.729 | 14,21% | 9.992 | 14,2% | 340 | 16,5% |
Горња Баварска | Минхен | 4.418.828 | 35,12% | 17.530 | 24,8% | 500 | 24,3% |
Укупно | 12.583.538 | 100,0% | 70.549 | 100,0% | 2.056 | 100,0% |
Највећи градовиУреди
Извор: ? | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
№ | Град | Популација | |||||||
Минхен Нирнберг |
1. | Минхен | 1.388.308 | Аугзбург Регенсбург | |||||
2. | Нирнберг | 495.121 | |||||||
3. | Аугсбург | 272.699 | |||||||
4. | Регенсбург | 138.296 | |||||||
5. | Инголштат | 127.886 | |||||||
6. | Вирцбург | 124.577 | |||||||
7. | Фирт | 118.358 | |||||||
8. | Ерланген | 105.412 | |||||||
9. | Бајројт | 71.482 | |||||||
10. | Бамберг | 70.863 |
Град | Регион | Становника (2000) |
Становника (2005) |
Становника (2010) |
Становника (2015) |
Промена (%) |
---|---|---|---|---|---|---|
Минхен | Горња Баварска | 1.210.223 | 1.259.677 | 1.353.186 | 1.450.381 | +11,81 |
Нирнберг | Средња Франконија | 488.400 | 499.237 | 505.664 | 509.975 | +3,53 |
Аугзбург | Швабија | 254.982 | 262.676 | 264.708 | 286.374 | +3,81 |
Регензбург | Горњи Палатинат | 125.676 | 129.859 | 135.520 | 145.465 | +7,83 |
Инголштат | Горња Баварска | 115.722 | 121.314 | 125.088 | 132.438 | +8,09 |
Вирцбург | Доња Франконија | 127.966 | 133.906 | 133.799 | 124.873 | +4,56 |
Фирт | Средња Франконија | 110.477 | 113.422 | 114.628 | 124.171 | +3,76 |
Ерланген | Средња Франконија | 100.778 | 103.197 | 105.629 | 108.336 | +4,81 |
Бајројт | Горња Франконија | 74.153 | 73.997 | 72.683 | 72.148 | −1,98 |
Бамберг | Горња Франконија | 69.036 | 70.081 | 70.004 | 73.331 | +1,40 |
Ашафенбург | Доња Франконија | 67.592 | 68.642 | 68.678 | 68.986 | +1,61 |
Ландсхут | Доња Баварска | 58.746 | 61.368 | 63.258 | 69.211 | +7,68 |
Кемптен | Швабија | 61.389 | 61.360 | 62.060 | 66.947 | +1,09 |
Розенхајм | Горња Баварска | 58.908 | 60.226 | 61.299 | 61.844 | +4,06 |
Ној-Улм | Швабија | 50.188 | 51.410 | 53.504 | 57.237 | +6,61 |
Швајнфурт | Доња Франконија | 54.325 | 54.273 | 53.415 | 51.969 | −1,68 |
Пасау | Доња Баварска | 50.536 | 50.651 | 50.594 | 50.566 | +0,11 |
Фрајзинг | Горња Баварска | 40.890 | 42.854 | 45.223 | 46.963 | +10,60 |
Штраубинг | Доња Баварска | 44.014 | 44.633 | 44.450 | 46.806 | +0,99 |
Дахау | Горња Баварска | 38.398 | 39.922 | 42.954 | 46.705 | +11,87 |
Извор: Баварски државни биро за статистику и обраду података[5][6]
РеференцеУреди
- ^ „die-bajuwaren.de — Die Entstehung der Bajuwaren”. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2011. Приступљено 18. 2. 2011.
- ^ „Die Bajuwaren — Von Severin bis Tassilo — 488—788”. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2007. Приступљено 18. 2. 2011.
- ^ Jarnut, Jörg: Bonifatius und Bayern, in: Ehbrecht, Wilfried; Lampen, Angelika; Post, Franz – Joseph; Siekmann, Mechthild (editors): Der weite Blick des Historikers. Einsichten in Kultur-, Landes- und Stadtgeschichte. Peter Johanek zum 65. Geburtstag, Köln; Weimar; Wien 2002.
- ^ König Ludwig ordnete am 20. Oktober 1825 an, dass der Name „Baiern“ statt mit einem „i“ von da an als „Bayern“ mit einem „y“ zu schreiben sei. Siehe zum Beispiel: Hans Nöhbauer: Die Chronik Bayerns. München: Chronik Verlag.1994. ISBN 978-3-570-14430-5. стр. 303.
- ^ Bayerisches Landesamt für Statistik, München 2015 (30. 8. 2015). „Bayerisches Landesamt für Statistik – GENESIS-Online Bayern”. bayern.de. Архивирано из оригинала на датум 09. 12. 2012. Приступљено 26. 07. 2020.
- ^ Bayerisches Landesamt für Statistik, München 2017 (23. 4. 2017). „Bayerisches Landesamt für Statistik – GENESIS-Online Bayern”. bayern.de. Архивирано из оригинала на датум 09. 12. 2012. Приступљено 26. 07. 2020.
ЛитератураУреди
- Bischel, Matthias (2019). „An English-Language Bibliography on Bavarian History: Academic Publications of the Last Fifty Years”. Bavarian Studies in History and Culture. Шаблон:Free access
- Reindel, K. (1981). Die Bajuwaren. Quellen, Hypothesen, Tatsachen. Deutsches Archiv für Erforschung des Mittelalters 37:451-473.
- Schutz, H. (2000). The Germanic Realms in Pre-Carolingian Central Europe, 400-750 New York: Peter Lang.
- Strayer, J.(Ed.) (1983) Dictionary of the Middle Ages; New York: Charles Scribner's Sons.
- Wolfram, H., and W. Pohl (Eds) (1990). Typen der Ethnogenese unter besonderer Berücksichtigung der Bayern. Vol. 1. Wien: Verlag der österreichischen Akademie der Wissenschaften.
Спољашње везеУреди
- Државна веб страна
- Октоберфест
- Bayern.by портал
- Map of Bavaria 1789
- Bavarian Studies in History and Culture
- Haus der Bayerischen Geschichte Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2018), History of the Bavarian Parliament
- Foreign Trade
- statistics
- Географски подаци везани за чланак Баварска на сајту OpenStreetMap