Баварска

Слободна Држава Баварска
Freistaat Bayern
Freistååt Baian
Слободна Држава Баварска; Freistaat Bayern; Freistååt Baian;
; ; ; Застава	; Грб
	Химна:; Gott mit dir du Land der Bayern!
Држава	Немачка
Админ. центар	Минхен
Министар-председник	Хорст Зехофер (ЦСУ)
Владајућа странка	ЦСУ — ФДП
Површина	70.551,57 km2
Становништво	2011.
— број ст.	12.584.893
— густина ст.	178,38 ст./km2
— ISO 3166-2	DE-BY
Последњи избори	28. септембра 2008.
Следећи избори	2013.
Гласова у Савезном савету	6
	Званични веб-сајт

Баварска (нем. и бав. Bayern — Бајерн, лат. Bavaria — Баварија), званично Слободна Држава Баварска (нем. и бав. Freistaat Bayern), налази се у јужном делу Немачке и по територији је највећа немачка држава. Граничи се са: Баден-Виртембергом, Хесеном, Тирингијом и Саксонијом. На истоку се граничи са Чешком и на југу са Аустријом. Главни град Баварске је Минхен.

Традиционално, Баварска се дели на три дела: Франконију (горњу, средњу и доњу), Швабију и Стару Баварску (Горњи Палатинат, Горња и Доња Баварска). Највећи градови су, поред Минхена, Нирнберг, Аугзбург, Вирцбург и Регензбург.

Још од 1962. године на власти је партија ЦСУ (CSU).

Садржај

ГеографијаУреди

ОбластиУреди

Баварска се састоји из следећих географских области:

област Баварских Алпа на југу
брдовити обод Алпа до Дунава и три велика језера Горње Баварске (Штарнбершко, Амерско и Кимско језеро).
источнобаварске планине
подручје Швапске и Франачке Јуре

Највиши врх Баварске и Немачке је Цугшпице (2962 метра).

ВодеУреди

Најважнија река је Дунав, која код Пасауа прелази у Аустрију. Њене главне притоке су:

Илер, Лех, Изар и Ин (десне, извиру у Алпима и богатије су водом)
Верниц, Алтмил, Наб и Реген (леве).

Река Ин на свом ушћу у Дунав носи више воде него Дунав.

Франконија припада сливу реке Мајна. На североистоку Горње Франконије извиру неке притоке реке Елба.

Језера:

КлимаУреди

Клима са северозапада прелази (релативно уједначено)према истоку у континенталну. Око 100 дана годишње је температура испод 0 °C, западни ветрови доносе просечно 70cm кише, на северу Алпа локално чак до 180cm годишње. Просечно трајање сунчаних сати износи око 1600—1900 сати годишње.

ИсторијаУреди

У време Јулија Цезара, данашња Баварска је била келтска земља, а у време Августа су јужно од Дунава Римљани основали провиције Норик и Реција. Почетком 6. века овде је настало германско племе Бајувари^[1]^[2]. Свети Бонифације их је у раном 8. веку превео у хришћанство^[3]. Народ Баварске је од тада био снажно привржен хришћанству, односно римокатоличкој цркви. Једино је у Франконији значајан утицај лутеранства.

Породица Вителсбах је владала Баварском од 1180. до 1918. Баварска је постала краљевина 1806. када је накратко завладала Тиролом и Салцбургом. Године 1815. Рајнски Палатинат је постао део Баварске краљевине. Лудвиг II од Баварске (1845—1886) је владао као краљ Баварске 1864—1886. Због пораза у Аустријско-пруском рату 1866, Баварска је била принуђена да се 1871. придружи Немачком царству.

Краљ Лудвиг III је абдицирао новембра 1918. После тога је у Баварској настао период немира који је кулминирао у наслином гушењу комунистичке побуне. Баварска је била регија у којој се 20-их година појавио национал-социјалистички покрет. После Другог светског рата, Рајнски Палатинат је издвојен из Баварске и данас је део државе Рајна-Палатинат. Тешко порушена у рату, Баварска се обновила и данас је једна од привредно најпросперитетнијих регија Европе.

Бајерн (Bayern) се са y пише тек од 20. октобар 1825. када је краљ Лудвиг I наредио да се Baiern промени у Bayern.^[4]

Административна поделаУреди

Највећи градовиУреди

п р у Извор: ?
	№	Град	Популација
Минхен Нирнберг	1.	Минхен	1.388.308	Аугзбург Регенсбург
	2.	Нирнберг	495.121
	3.	Аугсбург	272.699
	4.	Регенсбург	138.296
	5.	Инголштат	127.886
	6.	Вирцбург	124.577
	7.	Фирт	118.358
	8.	Ерланген	105.412
	9.	Бајројт	71.482
	10.	Бамберг	70.863

РеференцеУреди

^ „die-bajuwaren.de — Die Entstehung der Bajuwaren”. Архивирано из оригинала на датум 20. 01. 2011. Приступљено 18. 02. 2011.
^ „Die Bajuwaren — Von Severin bis Tassilo — 488—788”. Архивирано из оригинала на датум 10. 03. 2007. Приступљено 18. 02. 2011.
^ Jarnut, Jörg: Bonifatius und Bayern, in: Ehbrecht, Wilfried; Lampen, Angelika; Post, Franz – Joseph; Siekmann, Mechthild (editors): Der weite Blick des Historikers. Einsichten in Kultur-, Landes- und Stadtgeschichte. Peter Johanek zum 65. Geburtstag, Köln; Weimar; Wien 2002.
^ König Ludwig ordnete am 20. Oktober 1825 an, dass der Name „Baiern“ statt mit einem „i“ von da an als „Bayern“ mit einem „y“ zu schreiben sei. Siehe zum Beispiel: Hans Nöhbauer: Die Chronik Bayerns. München: Chronik Verlag.1994. ISBN 978-3-570-14430-5. стр. 303.

Спољашње везеУреди

[1] „die-bajuwaren.de — Die Entstehung der Bajuwaren”. Архивирано из оригинала на датум 20. 01. 2011. Приступљено 18. 02. 2011.

[2] „Die Bajuwaren — Von Severin bis Tassilo — 488—788”. Архивирано из оригинала на датум 10. 03. 2007. Приступљено 18. 02. 2011.

[3] Jarnut, Jörg: Bonifatius und Bayern, in: Ehbrecht, Wilfried; Lampen, Angelika; Post, Franz – Joseph; Siekmann, Mechthild (editors): Der weite Blick des Historikers. Einsichten in Kultur-, Landes- und Stadtgeschichte. Peter Johanek zum 65. Geburtstag, Köln; Weimar; Wien 2002.

[4] König Ludwig ordnete am 20. Oktober 1825 an, dass der Name „Baiern“ statt mit einem „i“ von da an als „Bayern“ mit einem „y“ zu schreiben sei. Siehe zum Beispiel: Hans Nöhbauer: Die Chronik Bayerns. München: Chronik Verlag.1994. ISBN 978-3-570-14430-5. стр. 303.

[1]

[2]

[3]

[4]