Википедија

Баварска

За друге употребе, погледајте Баварска (вишезначна одредница).

Баварска (нем. и бав. Bayern — Бајерн, лат. Bavaria — Баварија), званично Слободна Држава Баварска (нем. и бав. Freistaat Bayern), налази се у јужном делу Немачке и по територији је највећа немачка држава. Граничи се са: Баден-Виртембергом, Хесеном, Тирингијом и Саксонијом. На истоку се граничи са Чешком и на југу са Аустријом. Главни град Баварске је Минхен.

Слободна Држава Баварска
Freistaat Bayern
Freistååt Baian
Flag of Bavaria (striped).svg

Flag of Bavaria (lozengy).svg
Застава		Грб Баварске
Грб
Положај Баварске
Maximilianeum mit Brückenstatue - München.JPG
Химна:
Gott mit dir du Land der Bayern!
Држава Немачка
Админ. центарМинхен
Министар-председникХорст Зехофер (ЦСУ)
Владајућа странкаЦСУ — ФДП
Површина70.551,57 km2
Становништво2011.
 — број ст.12.584.893
 — густина ст.178,38 ст./km2
 — ISO 3166-2DE-BY
Последњи избори28. септембра 2008.
Следећи избори2013.
Гласова у Савезном савету6
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Традиционално, Баварска се дели на три дела: Франконију (горњу, средњу и доњу), Швабију и Стару Баварску (Горњи Палатинат, Горња и Доња Баварска). Највећи градови су, поред Минхена, Нирнберг, Аугзбург, Вирцбург и Регензбург.

Још од 1962. године на власти је партија ЦСУ (CSU).

ГеографијаУреди

ОбластиУреди

Баварска се састоји из следећих географских области:

Највиши врх Баварске и Немачке је Цугшпице (2962 метра).

ВодеУреди

Најважнија река је Дунав, која код Пасауа прелази у Аустрију. Њене главне притоке су:

Река Ин на свом ушћу у Дунав носи више воде него Дунав.

Франконија припада сливу реке Мајна. На североистоку Горње Франконије извиру неке притоке реке Елба.

Језера:

КлимаУреди

Клима са северозапада прелази (релативно уједначено)према истоку у континенталну. Око 100 дана годишње је температура испод 0 °C, западни ветрови доносе просечно 70cm кише, на северу Алпа локално чак до 180cm годишње. Просечно трајање сунчаних сати износи око 1600—1900 сати годишње.

ИсторијаУреди

У време Јулија Цезара, данашња Баварска је била келтска земља, а у време Августа су јужно од Дунава Римљани основали провиције Норик и Реција. Почетком 6. века овде је настало германско племе Бајувари[1][2]. Свети Бонифације их је у раном 8. веку превео у хришћанство[3]. Народ Баварске је од тада био снажно привржен хришћанству, односно римокатоличкој цркви. Једино је у Франконији значајан утицај лутеранства.

Породица Вителсбах је владала Баварском од 1180. до 1918. Баварска је постала краљевина 1806. када је накратко завладала Тиролом и Салцбургом. Године 1815. Рајнски Палатинат је постао део Баварске краљевине. Лудвиг II од Баварске (1845—1886) је владао као краљ Баварске 1864—1886. Због пораза у Аустријско-пруском рату 1866, Баварска је била принуђена да се 1871. придружи Немачком царству.

Краљ Лудвиг III је абдицирао новембра 1918. После тога је у Баварској настао период немира који је кулминирао у наслином гушењу комунистичке побуне. Баварска је била регија у којој се 20-их година појавио национал-социјалистички покрет. После Другог светског рата, Рајнски Палатинат је издвојен из Баварске и данас је део државе Рајна-Палатинат. Тешко порушена у рату, Баварска се обновила и данас је једна од привредно најпросперитетнијих регија Европе.

Бајерн (Bayern) се са y пише тек од 20. октобар 1825. када је краљ Лудвиг I наредио да се Baiern промени у Bayern.[4]

Административна поделаУреди

Административне областиУреди

  1. Средња Франконија (Mittelfranken)
  2. Доња Баварска (Niederbayern)
  3. Горња Баварска (Oberbayern)
  4. Горња Франконија (Oberfranken)
  5. Горњи Палатинат (Oberpfalz)
  6. Швабија (Schwaben)
  7. Доња Франконија (Unterfranken)

Становништво и површинаУреди

Административнин регион Престоница Популација (2011) Површина (km2) Бр. општина
Доња Баварска Ландсхут 1.192.641 9,48% 10.330 14,6% 258 12,5%
Доња Франконија Вирцбург 1.315.882 10,46% 8.531 12,1% 308 15,0%
Горња Франконија Бајројт 1.067.988 8,49% 7.231 10,2% 214 10,4%
Средња Франконија Ансбах 1.717.670 13,65% 7.245 10,3% 210 10,2%
Горњи Палатинат Регензбург 1.081.800 8,60% 9.691 13,7% 226 11,0%
Швабија Аугзбург 1.788.729 14,21% 9.992 14,2% 340 16,5%
Горња Баварска Минхен 4.418.828 35,12% 17.530 24,8% 500 24,3%
Укупно 12.583.538 100,0% 70.549 100,0% 2.056 100,0%

Највећи градовиУреди

 

Извор: ?
№ Град Популација
 
Минхен
 
Нирнберг 		1. Минхен 1.388.308  
Аугзбург
 
Регенсбург
2. Нирнберг 495.121
3. Аугсбург 272.699
4. Регенсбург 138.296
5. Инголштат 127.886
6. Вирцбург 124.577
7. Фирт 118.358
8. Ерланген 105.412
9. Бајројт 71.482
10. Бамберг 70.863
Град Регион Становника
(2000) 		Становника
(2005) 		Становника
(2010) 		Становника
(2015) 		Промена
(%)
Минхен Горња Баварска 1.210.223 1.259.677 1.353.186 1.450.381 +11,81
Нирнберг Средња Франконија 488.400 499.237 505.664 509.975 +3,53
Аугзбург Швабија 254.982 262.676 264.708 286.374 +3,81
Регензбург Горњи Палатинат 125.676 129.859 135.520 145.465 +7,83
Инголштат Горња Баварска 115.722 121.314 125.088 132.438 +8,09
Вирцбург Доња Франконија 127.966 133.906 133.799 124.873 +4,56
Фирт Средња Франконија 110.477 113.422 114.628 124.171 +3,76
Ерланген Средња Франконија 100.778 103.197 105.629 108.336 +4,81
Бајројт Горња Франконија 74.153 73.997 72.683 72.148 −1,98
Бамберг Горња Франконија 69.036 70.081 70.004 73.331 +1,40
Ашафенбург Доња Франконија 67.592 68.642 68.678 68.986 +1,61
Ландсхут Доња Баварска 58.746 61.368 63.258 69.211 +7,68
Кемптен Швабија 61.389 61.360 62.060 66.947 +1,09
Розенхајм Горња Баварска 58.908 60.226 61.299 61.844 +4,06
Ној-Улм Швабија 50.188 51.410 53.504 57.237 +6,61
Швајнфурт Доња Франконија 54.325 54.273 53.415 51.969 −1,68
Пасау Доња Баварска 50.536 50.651 50.594 50.566 +0,11
Фрајзинг Горња Баварска 40.890 42.854 45.223 46.963 +10,60
Штраубинг Доња Баварска 44.014 44.633 44.450 46.806 +0,99
Дахау Горња Баварска 38.398 39.922 42.954 46.705 +11,87

Извор: Баварски државни уред за статистику и обраду података[5][6]

РеференцеУреди

  1. ^ „die-bajuwaren.de — Die Entstehung der Bajuwaren”. Архивирано из оригинала на датум 20. 01. 2011. Приступљено 18. 02. 2011. 
  2. ^ „Die Bajuwaren — Von Severin bis Tassilo — 488—788”. Архивирано из оригинала на датум 10. 03. 2007. Приступљено 18. 02. 2011. 
  3. ^ Jarnut, Jörg: Bonifatius und Bayern, in: Ehbrecht, Wilfried; Lampen, Angelika; Post, Franz – Joseph; Siekmann, Mechthild (editors): Der weite Blick des Historikers. Einsichten in Kultur-, Landes- und Stadtgeschichte. Peter Johanek zum 65. Geburtstag, Köln; Weimar; Wien 2002.
  4. ^ König Ludwig ordnete am 20. Oktober 1825 an, dass der Name „Baiern“ statt mit einem „i“ von da an als „Bayern“ mit einem „y“ zu schreiben sei. Siehe zum Beispiel: Hans Nöhbauer: Die Chronik Bayerns. München: Chronik Verlag.1994. ISBN 978-3-570-14430-5. стр. 303.
  5. ^ Bayerisches Landesamt für Statistik, München 2015 (30. 8. 2015). „Bayerisches Landesamt für Statistik – GENESIS-Online Bayern”. bayern.de. 
  6. ^ Bayerisches Landesamt für Statistik, München 2017 (23. 4. 2017). „Bayerisches Landesamt für Statistik – GENESIS-Online Bayern”. bayern.de. 

ЛитератураУреди

  • Bischel, Matthias (2019). „An English-Language Bibliography on Bavarian History: Academic Publications of the Last Fifty Years”. Bavarian Studies in History and Culture.  Шаблон:Free access
  • Reindel, K. (1981). Die Bajuwaren. Quellen, Hypothesen, Tatsachen. Deutsches Archiv für Erforschung des Mittelalters 37:451-473.
  • Schutz, H. (2000). The Germanic Realms in Pre-Carolingian Central Europe, 400-750 New York: Peter Lang.
  • Strayer, J.(Ed.) (1983) Dictionary of the Middle Ages; New York: Charles Scribner's Sons.
  • Wolfram, H., and W. Pohl (Eds) (1990). Typen der Ethnogenese unter besonderer Berücksichtigung der Bayern. Vol. 1. Wien: Verlag der österreichischen Akademie der Wissenschaften.

Спољашње везеУреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Баварска&oldid=23269504”