Википедија

Баварска

За друге употребе погледајте страницу Баварска (вишезначна одредница).

Баварска (нем. и бав. Bayern — Бајерн, лат. Bavaria — Баварија), званично Слободна Држава Баварска (нем. и бав. Freistaat Bayern), налази се у јужном делу Немачке и по територији је највећа немачка држава. Граничи се са: Баден-Виртембергом, Хесеном, Тирингијом и Саксонијом. На истоку се граничи са Чешком и на југу са Аустријом. Главни и најнасељенији град државе је Минхен са око 1,5 милиона становника, а у самој Баварској живи 13 милиона људи, што је чини другом најнасељенијом немачком државом, након Северне Рајне-Вестфалије.

Слободна Држава Баварска
Freistaat Bayern
Freistååt Baian
Положај Баварске
Химна:
Bayernhymne
Држава Немачка
Админ. центарМинхен
Министар-председникМаркус Зедер (ЦСУ)
Владајућа странкаЦСУ — ФВ
Површина70.551,57 km2
Становништво(2019-12-31).
 — број ст.13.124.737
 — густина ст.186,03 ст./km2
 — ISO 3166-2DE-BY
Последњи избори14. октобра 2018.
Следећи избори2023.
Гласова у Савезном савету6
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Традиционално, Баварска се дели на три дела: Франконију (горњу, средњу и доњу), Швабију и Стару Баварску (Горњи Палатинат, Горња и Доња Баварска). Највећи градови су, поред Минхена, Нирнберг, Аугзбург, Вирцбург и Регензбург.

Још од 1962. године на власти је партија ЦСУ (CSU).

Историја Уреди

Старије баварско племенско војводство, које је постало део франачког доминиона, документовано је већ 555. године нове ере, око 500 година пре него што је термин Герман коришћен у модерном смислу. Под Каролинзима је први пут основано Баварско Краљевство. По завршетку каролиншке владавине, у млађем баварском племенском војводству се повећала баварска аутономија. Са почетком владавине Вителсбаха 1180. године уследио је прелазак на територијалну државу. Они су владали Баварском преко 700 година до 1918. Баварска је била бирачко тело Светог римског царства, а од 1806. краљевина. Уставима из 1808. и 1818. Баварска је постала уставна монархија. На Бечком конгресу 1814. Баварска је, као једна од сила победница, успела да задржи велики део територијалних добитака; између осталог у Баварску су дошли делови Франконије, Швапске и новоствореног Палатината на левој обали Рајне.

У време Јулија Цезара, данашња Баварска је била келтска земља, а у време Августа су јужно од Дунава Римљани основали провиције Норик и Реција. Почетком 6. века овде је настало германско племе Бајувари[1][2]. Свети Бонифације их је у раном 8. веку превео у хришћанство[3]. Народ Баварске је од тада био снажно привржен хришћанству, односно римокатоличкој цркви. Једино је у Франконији значајан утицај лутеранства.

Породица Вителсбах је владала Баварском од 1180. до 1918. Баварска је постала краљевина 1806. када је накратко завладала Тиролом и Салцбургом. Године 1815. Рајнски Палатинат је постао део Баварске краљевине. Лудвиг II од Баварске (1845—1886) је владао као краљ Баварске 1864—1886. Због пораза у Аустријско-пруском рату 1866, Баварска је била принуђена да се 1871. придружи Немачком царству.

Краљ Лудвиг III је абдицирао новембра 1918. После тога је у Баварској настао период немира који је кулминирао у наслином гушењу комунистичке побуне. Баварска је била регија у којој се 20-их година појавио национал-социјалистички покрет. После Другог светског рата, Рајнски Палатинат је издвојен из Баварске и данас је део државе Рајна-Палатинат. Тешко порушена у рату, Баварска се обновила и данас је једна од привредно најпросперитетнијих регија Европе.

Бајерн (Bayern) се са y пише тек од 20. октобар 1825. када је краљ Лудвиг I наредио да се Baiern промени у Bayern.[4]

Географија Уреди

Баварска нема излаз на море, и граничи се са следећим државама: на истоку са Чешком Републиком, на југоистоку и југу са Аустријом, на југозападу преко Боденског језера са Швајцарском и са немачким савезним државама Баден-Виртемберг (на западу), Хесен (на северозападу), Тирингија (на северу) и Саксонија (на североистоку). Државна граница Баварске је дуга 2705 километара. Почевши на западу, Баварска се граничи у смеру казаљке на сату са Баден-Виртембергом (дужина границе 829 км), Хесеном (262 км), Тирингијом (381 км), Саксонијом (41 км), чешким регионима Карловим Варима, Плзеном и Јужном Чешком (357 км), до аустријских савезних држава Горња Аустрија, Салцбург, Тирол и Форарлберг (816 километара) и до швајцарског кантона Санкт Гален (19 километара), при чему граница у Боденском језеру није дефинисана.

До 1990. граница са Тирингијом, Саксонијом и тадашњом Чехословачком чинила је део Гвоздене завесе. Због система граничне безбедности представљала је физички готово непремостиву раздвојеност између НАТО-а и Варшавског пакта.На Прексу је постојао гранични троугао. Залфорстен у Аустрији, који су у приватном власништву Баварске, не припадају баварској националној територији, а самим тим ни немачкој савезној територији.

Најнижа тачка у Баварској је око 100 м надморске висине на обалама Кал на Мајни (Доња Франконија), највишој у планинама Ветерштајн на врху Цугшпице (2962 м), највише немачке планине. Свих 30 највиших планинских врхова у Немачкој налазе се у Баварским Алпима, концентрисаним у планинама Ветерштајн, у Берхтесгаденским Алпима и Алпима Алгау. Највиши баварски врх у Берхтесгаденским Алпима је Вацман (2713 м).

 
Цугшпице

Области Уреди

Баварска се састоји из следећих географских области:

Највиши врх Баварске и Немачке је Цугшпице (2962 метра).

Воде Уреди

 
Линдау на Боденско језеро

Најважнија река је Дунав, која код Пасауа прелази у Аустрију. Њене главне притоке су:

Река Ин на свом ушћу у Дунав носи више воде него Дунав.

Франконија припада сливу реке Мајна. На североистоку Горње Франконије извиру неке притоке реке Елба.

Језера:

Клима Уреди

Клима са северозапада прелази (релативно уједначено)према истоку у континенталну. Око 100 дана годишње је температура испод 0 °C, западни ветрови доносе просечно 70cm кише, на северу Алпа локално чак до 180cm годишње. Просечно трајање сунчаних сати износи око 1600—1900 сати годишње.

Економија Уреди

 
BMW Седиште

Баварска је дуго имала једну од највећих економија у било ком региону у Немачкој и Европи. [5] Њен бруто домаћи производ (БДП) у 2007. премашио је 434 милијарде евра (око 600 милијарди америчких долара). [6] То саму Баварску чини једном од највећих економија у Европи, а само 20 земаља у свету има већи БДП. Баварска је друга немачка држава са нејвећом економијом, после Северне Рајне-Вестфалије. [7] БДП региона порастао је на 617,1 милијарду евра у 2018. години, што чини 18,5% немачке економске производње. БДП по глави становника прилагођен куповној моћи износио је 43.500 евра. БДП по запосленом био је 114% просека ЕУ. То Баварску чини једним од најбогатијих региона у Европи. [8] Баварска има јаке економске везе са Аустријом, Чешком, Швајцарском и Северном Италијом. У 2019. БДП је износио 832,4 милијарде евра, 48.323 евра по глави становника.

Многе велике компаније имају седишта у Баварској, укључујући Adidas, Airbus, Audi, BMW, Puma, Siemens, итд.

Демографија Уреди

Баварска има око 13,1 милиона становника. 8 од 80 највећих градова у Немачкој налази се у Баварској, при чему је Минхен највећи, са 1.484.226 становника, а затим Нирнберг (518.370 становника), Аугсбург (296.582 становника) и Регензбург (153.094 становника). Сви остали градови у Баварској су 2020. године имали мање од 150.000 становника сваки. Густина насељености у Баварској је била 186/км2 , испод националног просека од 233/км2

Осим Немаца, остале националности које живе у Баварској су Румуни (191.410), Турци (190.730), Хрвати (126.090), Пољаци (116.320), итд.

Религија Уреди

Од 2020. године, 46,9% Бавараца се придржавало католицизма (пад са 70,4% 1970. године). [9] 17,2 одсто становништва припада Евангелистичко-лутеранској цркви у Баварској. 3% је било православно, муслимани чине 4,0% становништва Баварске. 31,9 одсто Бавараца је нерелигиозно или се придржава других религија. Године 1925. 70,0% становништва Баварске су били католици, 28,8% протестанти, 0,7% Јевреји, а 0,5% је било сврстано у друге верске категорије. [10]

Административне области Уреди

  1. Средња Франконија (Mittelfranken)
  2. Доња Баварска (Niederbayern)
  3. Горња Баварска (Oberbayern)
  4. Горња Франконија (Oberfranken)
  5. Горњи Палатинат (Oberpfalz)
  6. Швабија (Schwaben)
  7. Доња Франконија (Unterfranken)

Становништво и површина Уреди

Административни регион Престоница Популација (2011) Површина (km²) Бр. општина
Доња Баварска Ландсхут 1.192.641 9,48% 10.330 14,6% 258 12,5%
Доња Франконија Вирцбург 1.315.882 10,46% 8.531 12,1% 308 15,0%
Горња Франконија Бајројт 1.067.988 8,49% 7.231 10,2% 214 10,4%
Средња Франконија Ансбах 1.717.670 13,65% 7.245 10,3% 210 10,2%
Горњи Палатинат Регензбург 1.081.800 8,60% 9.691 13,7% 226 11,0%
Швабија Аугзбург 1.788.729 14,21% 9.992 14,2% 340 16,5%
Горња Баварска Минхен 4.418.828 35,12% 17.530 24,8% 500 24,3%
Укупно 12.583.538 100,0% 70.549 100,0% 2.056 100,0%

Највећи градови Уреди

 

Извор: ?
№ Град Популација
 
Минхен
 
Нирнберг 		1. Минхен 1.388.308  
Аугзбург
 
Регенсбург
2. Нирнберг 495.121
3. Аугсбург 272.699
4. Регенсбург 138.296
5. Инголштат 127.886
6. Вирцбург 124.577
7. Фирт 118.358
8. Ерланген 105.412
9. Бајројт 71.482
10. Бамберг 70.863
Град Регион Становника
(2000) 		Становника
(2005) 		Становника
(2010) 		Становника
(2015) 		Промена
(%)
Минхен Горња Баварска 1.210.223 1.259.677 1.353.186 1.450.381 +11,81
Нирнберг Средња Франконија 488.400 499.237 505.664 509.975 +3,53
Аугзбург Швабија 254.982 262.676 264.708 286.374 +3,81
Регензбург Горњи Палатинат 125.676 129.859 135.520 145.465 +7,83
Инголштат Горња Баварска 115.722 121.314 125.088 132.438 +8,09
Вирцбург Доња Франконија 127.966 133.906 133.799 124.873 +4,56
Фирт Средња Франконија 110.477 113.422 114.628 124.171 +3,76
Ерланген Средња Франконија 100.778 103.197 105.629 108.336 +4,81
Бајројт Горња Франконија 74.153 73.997 72.683 72.148 −1,98
Бамберг Горња Франконија 69.036 70.081 70.004 73.331 +1,40
Ашафенбург Доња Франконија 67.592 68.642 68.678 68.986 +1,61
Ландсхут Доња Баварска 58.746 61.368 63.258 69.211 +7,68
Кемптен Швабија 61.389 61.360 62.060 66.947 +1,09
Розенхајм Горња Баварска 58.908 60.226 61.299 61.844 +4,06
Ној-Улм Швабија 50.188 51.410 53.504 57.237 +6,61
Швајнфурт Доња Франконија 54.325 54.273 53.415 51.969 −1,68
Пасау Доња Баварска 50.536 50.651 50.594 50.566 +0,11
Фрајзинг Горња Баварска 40.890 42.854 45.223 46.963 +10,60
Штраубинг Доња Баварска 44.014 44.633 44.450 46.806 +0,99
Дахау Горња Баварска 38.398 39.922 42.954 46.705 +11,87

Извор: Баварски државни биро за статистику и обраду података[11][12]

Култура Уреди

Знаменитости Уреди

 
Октоберфест

Дворац Нојшванштајн је један од најпознатијих замака и романтичних призора на свету и омиљено туристичко одредиште. Грађен је од 1869. до 1886. углавном у стилу немачке романике из XII века, премда врло слободно интерпретиране. Налази се на југозападу Баварске близу Фисенa, који је саградио баварски краљ Лудвиг II 1869. године.

Маријенплац

Фестивали Уреди

Октоберфест (нем. Oktoberfest) је шеснаестодневни фестивал који се одржава сваке године у Минхену. Фестивал почиње у септембру, а завршава се почетком октобра. То је један од најпознатијих и највећих фестивала у Немачкој. Одржава се сваког септембра.

Кухиња Уреди

 
Месо и обаздер

Баварска кухиња је стил кувања у Баварској. Баварска кухиња укључује многа јела од меса и кнедли, а често се користи и брашно. Због руралних услова и хладне климе, само усеви као што су цвекла и кромпир добро успевају у Баварској, будући да су основни у исхрани Немачке. Обе групе су даље развиле карактеристичну баварску кухињу, са изразитом сличношћу са франковском и швапском кухињом. Баварски специјалитет је Бротцајт (Brotzeit), слана ужина, која би се првобитно јела између доручка и ручка.

Референце Уреди

  1. ^ „die-bajuwaren.de — Die Entstehung der Bajuwaren”. Архивирано из оригинала 20. 1. 2011. г. Приступљено 18. 2. 2011. 
  2. ^ „Die Bajuwaren — Von Severin bis Tassilo — 488—788”. Архивирано из оригинала 10. 3. 2007. г. Приступљено 18. 2. 2011. 
  3. ^ Jarnut, Jörg: Bonifatius und Bayern, in: Ehbrecht, Wilfried; Lampen, Angelika; Post, Franz – Joseph; Siekmann, Mechthild (editors): Der weite Blick des Historikers. Einsichten in Kultur-, Landes- und Stadtgeschichte. Peter Johanek zum 65. Geburtstag, Köln; Weimar; Wien 2002.
  4. ^ König Ludwig ordnete am 20. Oktober 1825 an, dass der Name „Baiern“ statt mit einem „i“ von da an als „Bayern“ mit einem „y“ zu schreiben sei. Siehe zum Beispiel: Hans Nöhbauer. Die Chronik Bayerns (3rd изд.). München: Chronik Verlag. 1994. pp. 303. ISBN 978-3-570-14430-5. 
  5. ^ „Бруто Домаћи Производ”. 
  6. ^ „Савезни и државни заводи за статистику”. 
  7. ^ „Списак држава по БДП-у”. 
  8. ^ „Регионални БДП по глави становника кретао се од 30% до 263% од Просек ЕУ у 2018” (PDF).  line feed character у |title= на позицији 63 (помоћ)
  9. ^ „Масивни црквени излази”. Архивирано из оригинала 22. 07. 2015. г. Приступљено 18. 04. 2023. 
  10. ^ „Статистика”. 
  11. ^ Bayerisches Landesamt für Statistik, München 2015 (30. 8. 2015). „Bayerisches Landesamt für Statistik – GENESIS-Online Bayern”. bayern.de. Архивирано из оригинала 09. 12. 2012. г. Приступљено 26. 07. 2020. 
  12. ^ Bayerisches Landesamt für Statistik, München 2017 (23. 4. 2017). „Bayerisches Landesamt für Statistik – GENESIS-Online Bayern”. bayern.de. Архивирано из оригинала 09. 12. 2012. г. Приступљено 26. 07. 2020. 

Литература Уреди

  • Bischel, Matthias (2019). „An English-Language Bibliography on Bavarian History: Academic Publications of the Last Fifty Years”. Bavarian Studies in History and Culture. Архивирано из оригинала 07. 04. 2022. г. Приступљено 26. 07. 2020.  Шаблон:Free access
  • Reindel, K. (1981). Die Bajuwaren. Quellen, Hypothesen, Tatsachen. Deutsches Archiv für Erforschung des Mittelalters 37:451-473.
  • Schutz, H. (2000). The Germanic Realms in Pre-Carolingian Central Europe, 400-750 New York: Peter Lang.
  • Strayer, J.(Ed.) (1983) Dictionary of the Middle Ages; New York: Charles Scribner's Sons.
  • Wolfram, H., and W. Pohl (Eds) (1990). Typen der Ethnogenese unter besonderer Berücksichtigung der Bayern. Vol. 1. Wien: Verlag der österreichischen Akademie der Wissenschaften.

Спољашње везе Уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Баварска&oldid=26174226”