Химна
Химна (грч. ὕμνος - песма, хвалоспев) је песма у славу Бога, идеологије или државе. Химна изражава одност, лојалност, побожност, као и преданост, приврженост и поштовање.[1]
Химна је најстарија песничка врста коју сусрећемо делимично већ код Египћана, Вавилонаца и Асираца. Код Грка свака песма до 6. века п. н. е. назива химном, а касније су то само песме које су посвећене боговима и херојима. У Римско царство химнама је увеличаван култ царева.
У средњем веку химне су биле црквене песме, а у ренесанси се химнама описују лепоте природе. Касније, са стварањем првих нација настају националне и родољубиве химне, а појавом друштвених класа и борбене. Од тих је најпознатија француска Марсељеза (франц. La Marseillaise) и Интернационала (франц. L'Internationale) као корачница радничке класе.
У 19. веку се уводе посвуда националне химне, као химне владару у монархијама.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Eтнографски институт САНУ”. etno-institut.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 04. 05. 2019. Приступљено 23. 12. 2019.
Спољашње везеУреди
Химна на Викимедијиној остави. |