Википедија

Фестивал

Фестивал (лат. festivus[1]) је низ свечаних приредби које се у одређено време одржавају по унапред одређеном програму.[2] Фестивали се углавном увек завршавају доделом награда.[2] Познати фестивали су: фестивал пива у Минхену — Октоберфест, филмски фестивал у Кану, Евровизија и други. Фестивал представља типичне случајеве глокализације, као и међусобне везе високе културе и ниске културе.[3]

Сеоска гозба. Факсимил дубореза Сандрин или Верд Галант, шаљиви рад са крај 16. века (издање 1609.)
Процесија у част Изиде, приказ египатског фестивала Навигиум Исидис Фредерика Артура Бриџмана (1903)

Празници често служе за испуњавање специфичних заједничких сврха, посебно у погледу комеморације или захвалности боговима, богињама или свецима: они се називају заштитнички фестивали. Они такође могу да обезбеде забаву, што је било посебно важно за локалне заједнице пре појаве забаве масовне производње. Фестивали који се фокусирају на културне или етничке теме такође настоје да информишу чланове заједнице о њиховим традицијама; учешће старијих који деле приче и искуства пружа средство за јединство међу породицама.[4] Полазници фестивала често су мотивисани жељом за бекством, социјализацијом и другарством; пракса је виђена као средство за стварање географске повезаности, припадности и прилагодљивости.[5][6]

Етимологија

уреди
 
Фестивал у Антверпену, Белгија, 17. век

Реч „фестивал“ је првобитно коришћена као придев из касног четрнаестог века, пореклом из латинског преко старофранцуског.[7] На средњеенглеском, „festival dai“ је био верски празник.[8] Прва забележена употреба као именица је из 1589. године (као „Festifall“).[7] Гозба је први пут ушла у употребу као именица око 1200. године,[9] а прва забележена употреба као глагол била је око 1300. године.[10]

Реч gala потиче од арапске речи khil'a, што значи одећа части.[11] Реч гала је првобитно коришћена за описивање „празничне хаљине“, али је постала синоним за „фестивал“ почевши од 18. века.[12]

Историја

уреди

Фестивали су дуго били значајни у људској култури и налазе се у готово свим културама.[13][14] Значај фестивала, за садашњост, налази се у приватном и јавном, световном и верском животу.[15] Древна грчка и римска друштва су се у великој мери ослањала на празнике, како заједничке тако и административне.[16] Сатурналије су вероватно биле утицајне на Божић и карневал.[17] Прослављање друштвених прилика, религије и природе било је уобичајено.[17] Специфични фестивали имају историју дугу вековима и фестивали су се уопштено развили током последњих неколико векова – неки традиционални фестивали у Гани, на пример, претходили су европској колонизацији из 15. века.[6][17][18] Фестивали су напредовали након Другог светског рата.[17] Оба основана 1947. године, Авињонски фестивал и Единбуршки фестивал Фринџ су били запажени у обликовању модерног модела фестивала.[19] Уметнички фестивали су постали истакнутији на прелазу у 21. век.[15] У модерно доба, фестивали су комерцијализовани као глобална туристичка перспектива иако су обично јавни или непрофитни.[20][21]

Типови фестивала

уреди

Обим фестивала варира; по локацији и посећености, могу се кретати од локалног до националног нивоа.[22][17] Музички фестивали, на пример, често окупљају различите групе људи, тако да су и локализоване и глобалне.[23] „Велика већина“ фестивала је, међутим, локална, скромна и популистичка.[24] Обиље фестивала значајно отежава квантификовање њиховог укупног броја.[15] Постоје значајне варијације међу фестивалима, изван бинарних дихотомија светог и секуларног, руралног и урбаног, људи и естаблишмента.[24]

Верски фестивали

уреди

Међу многим религијама, гозба је скуп прослава у част Бога или богова.[25] Гозба и фестивал су историјски заменљиви. Већина религија има фестивале који се понављају сваке године, а неки, као што су Пасха, Ускрс и Курбан-бајрам, су покретни празници - то јест, они који су одређени или лунарним или пољопривредним циклусима или календаром који се користио у то време. Сед фестивал, на пример, славио је тридесету годину владавине египатског фараона, а затим сваке три (или четири у једном случају) године након тога.[26] Међу Ашантима, већина њихових традиционалних фестивала повезана је са сајтовима за које се верује да су свети са неколико богатих биолошких ресурса у својим нетакнутим облицима. Дакле, годишње обележавање фестивала помаже у одржавању пловности очуваног природног локалитета, помажући у очувању биодиверзитета.[27]

У хришћанском литургијском календару постоје два главна празника, тачно познати као празник Рођења Господњег (Божић) и празник Васкрсења (Ускрс), али мањи празници у част локалних светих заштитника славе се у готово свим земљama под утицајем хришћанства. У католичком, православном и англиканском литургијском календару постоји велики број мањих празника током целе године који обележавају свеце, свете догађаје или доктрине. На Филипинима, сваки дан у години има најмање један посебан верски фестивал, било католичког, исламског или аутохтоног порекла.[28]

Будистички верски фестивали, као што је Есала Перахера, одржавају се у Шри Ланки и Тајланду.[29] Хиндуистички фестивали, као што је Холи, су веома стари. Заједница Сика слави Вајсаки фестивал који обележава нову годину и рођење Калсе.[30]

Religious festivals

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Реч „фестивал“ води порекло из латинског језика: Школски речних страних речи, Љубо Мићуновић, 429. стр. ISBN 978-86-7446-132-7.
  2. ^ а б Мала школска енциклопедија. ISBN 978-86-331-2950-3. стр. 143.
  3. ^ Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the City. Routledge. стр. 264. ISBN 9780415252256. 
  4. ^ „Why festivals are important”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2023. 
  5. ^ Davies, Karen (2021). „Festivals Post Covid-19”. Leisure Sciences. 43 (1–2): 184—189. ISSN 0149-0400. S2CID 225693273. doi:10.1080/01490400.2020.1774000. 
  6. ^ а б Quinn, Bernadette (2003). „Symbols, practices and myth-making: Cultural perspectives on the Wexford Festival Opera”. Tourism Geographies. 5 (3): 329—349. ISSN 1461-6688. S2CID 143509970. doi:10.1080/14616680309710. Архивирано из оригинала 28. 8. 2022. г. Приступљено 21. 8. 2022. 
  7. ^ а б „Home : Oxford English Dictionary”. www.oed.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-17. [мртва веза]
  8. ^ „festival - Middle English Compendium”. quod.lib.umich.edu. Приступљено 2023-03-17. 
  9. ^ „Home : Oxford English Dictionary”. www.oed.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-17. [мртва веза]
  10. ^ „Home : Oxford English Dictionary”. www.oed.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-17. [мртва веза]
  11. ^ James E Glevin (2020). The Modern Middle East: A History. Oxford University Press. стр. 21. ISBN 978-0190074067. 
  12. ^ „gala (n.)”. Архивирано из оригинала 27. 6. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2020. 
  13. ^ Cudny 2016, стр. 13.
  14. ^ Falassi, Alessandro, ур. (1987). Time Out of Time: Essays on the Festival. University of New Mexico Press. стр. 1. ISBN 0-8263-0932-1. OCLC 15017471. 
  15. ^ а б в Quinn, Bernadette (2005). „Arts Festivals and the City”. Urban Studies. 42 (5–6): 927—943. ISSN 0042-0980. S2CID 154354884. doi:10.1080/00420980500107250. 
  16. ^ Brandt, J. Rasmus; Iddeng, Jon W., ур. (2012). Greek and Roman Festivals: Content, Meaning, and Practice (1st изд.). Oxford University Press. стр. 1. ISBN 978-0-19-969609-3. 
  17. ^ а б в г д Cudny, Waldemar (2014). „The Phenomenon of Festivals: Their Origins, Evolution, and Classifications”. Anthropos. 109 (2): 640—656. ISSN 0257-9774. JSTOR 43861801. doi:10.5771/0257-9774-2014-2-640. Архивирано из оригинала 23. 8. 2022. г. Приступљено 23. 8. 2022. 
  18. ^ Odotei, Irene (2002). „Festivals in Ghana: Continuity, Transformation and Politicisation of Tradition”. Transactions of the Historical Society of Ghana (6): 17—34. ISSN 0855-3246. JSTOR 41406666. Архивирано из оригинала 24. 8. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2022. 
  19. ^ Bartie, Angela (2013). The Edinburgh Festivals: Culture and Society in Post-war Britain. Edinburgh University Press. стр. 6. ISBN 978-0-7486-7030-7. doi:10.3366/edinburgh/9780748670307.001.0001. Архивирано из оригинала 28. 8. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2022. 
  20. ^ Prentice, Richard; Andersen, Vivien (2003). „Festival as creative destination”. Annals of Tourism Research (на језику: енглески). 30 (1): 7—30. doi:10.1016/S0160-7383(02)00034-8. Архивирано из оригинала 23. 6. 2022. г. Приступљено 21. 8. 2022. 
  21. ^ Andersson, Tommy D.; Getz, Donald (2008). „Stakeholder Management Strategies of Festivals”. Journal of Convention & Event Tourism (на језику: енглески). 9 (3): 199—220. ISSN 1547-0148. S2CID 154831702. doi:10.1080/15470140802323801. Архивирано из оригинала 27. 8. 2022. г. Приступљено 28. 8. 2022. 
  22. ^ Cudny 2016, стр. 15.
  23. ^ Hondros, Konstantin; Silva, Glaucia Peres da, ур. (2019). Music Practices Across Borders : (E)Valuating Space, Diversity and Exchange. Transcript. стр. 86. ISBN 978-3-8394-4667-6. OCLC 1105916920. 
  24. ^ а б Waterman, Stanley (1998). „Carnivals for elites? The cultural politics of arts festivals”. Progress in Human Geography. 22 (1): 54—74. ISSN 0309-1325. S2CID 144867877. doi:10.1191/030913298672233886. 
  25. ^ Bleeker, Claas Jouco (1967). Egyptian Festivals: Enactments of Religious Renewal (на језику: енглески). Brill Archive. Архивирано из оригинала 28. 8. 2022. г. Приступљено 27. 8. 2022. 
  26. ^ „Heb-Sed (Egyptian feast)”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 4. 5. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2014. 
  27. ^ Robson, James P. (2007). „Local approaches to biodiversity conservation: lessons from Oaxaca, southern Mexico”. International Journal of Sustainable Development. 10 (3): 267. ISSN 0960-1406. doi:10.1504/ijsd.2007.017647. 
  28. ^ „Calendar of Philippine Festivals and Monthly Observances / Theme | Tourism Promotions Board”. www.tpb.gov.ph. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  29. ^ Gerson, Ruth (1996). Traditional festivals in Thailand . Kuala Lumpur; New York: Oxford University Press. ISBN 9676531111. 
  30. ^ Roy, Christian (2005). „Sikh Vaisakhi: Anniversary of the Pure”. Traditional Festivals, Vol. 2 [M – Z]: A Multicultural Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 480. ISBN 978-1-57607-089-5. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Фестивал на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фестивал&oldid=27952623”