Антверпен
Антверпен или Анверс (хол. Antwerpen, фр. Anvers) је општина у Белгији у региону Фландрија у покрајини Антверпен.[1] Налази се на обали реке Шелда (плићак),88 километара пре ушћа у Северно море. Према процени из 2007. у општини је живело 466.203 становника. Антверпен је главни град истоимене покрајине.[1]
Антверпен - Анверс | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Белгија |
Регион | Фландрија |
Покрајина | Антверпен |
Становништво | |
Становништво | |
— 2015. | 513.570 |
— густина | 2.511,22 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 51° 13′ 00″ С; 4° 24′ 00″ И / 51.2166666667° С; 4.4° И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Апс. висина | 14 m |
Површина | 204,51 km2 |
Позивни број | 03 |
Легенда о имену града
уредиПо легенди, град је добио име по легенди о диву Антигону који је живео поред реке Шелда. Див је узимао таксу од оних који су хтели да плове реком. Онима који би одбили да плате, див би одсецао шаку и бацао је у реку. Најзад, млади херој Силвиуc Брабо(антверпенска фолклорна фигура) је одсекао диву шаку и бацио је у реку. Отуд име Антверпен (хол. hand werpen - бацити шаку).
У граду се продају колачићи у облику шаке („Шаке из Антверпена“), као успомена на ову легенду.
Становништво
уредиПрема процени, у општини је 1. јануара 2015. живело 513.570 становника.
1984. | 2000. | 2010. | 2015. |
---|---|---|---|
488425 | 446525 | 483505 | 513570 |
Култура
уредиАнтверпен је град у коме су стварали многи познати уметници: Рубенс, Ван Дајк, Јакоб Јорданс, Јан Бројгел Старији и Јан Бројгел Млађи. Познати споменици и институције културе у граду су: Опера, Рубенсов музеј, Богородична катедрала, куће у стилу Арт Декоа, Универзитет и Академија лепих уметности. Зоо-врт у Антверпену, из 1843, је један од најстаријих у свету.
У Антверпену су одржане Летње олимпијске игре 1920.
Религија
уредиУ Антверпену постоји једна од највећих јеврејских заједница Европе. Правоверни Јевреји сачињавају око четвртине становништва. Град је седиште римокатоличке епархије.
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Лука Антверпен
уредиКонтејнерски терминал у Антверпену је број 1 на листи међународних дестинација, а на путу је да повећа свој удео на тржишту. Висока продуктивност, исплативост и поузданост поморских услуга луке Антверпен, су њена витална веза са глобалним ланцима снабдевања. Зато не изненађује да је Антверпен је једна од најбрже растућих контејнерских лука у односу на опсег Хамбург и Авр.
Сваке године кроз њу прође више од 150 милиона тона робе, од тога више од 40% преко контејнерског терминала. Највише се транспортује гвожђе, челик, кафа, воће, производи од дрвета, возила и шећер. Многа индустријска предузећа су присутна у луци Антверпен, као Опел-Белгија, и многа предузећа чија је основна делатност хемијска индустрија и петрохемијска индустрија. Антверпен је највећи центар хемијске и петрохемијске индустрије у Европи. Свеукупно, у луци ради око 150.000 људи.
Антверпен Дијамант банка
уредиДијамантски Центар Антверпен
Почетком двадесетог века процват дијамантске индустрије у Белгији био је веома жив. Оснивање Антверпен Дијамант Банке,1934 год.у свету финансија, сматра се премијерним. Банка је први пут одлучила да своје активности посвети само и искључиво у интересу индустрије дијаманата. Седиште Банке постављено је у самом срцу Антверпена у Дијамантском Центру.
Спорт
уредиРојал Антверпен важи за најстарији фудбалски клуб у Белгији. Основан је као Атлетски клуб Антверпен 1880. године од стране енглеских студената са пребивалиштем у граду.
Тренутно се такмичи у Првој лиги Белгије. Клуб је освојио укупно четири титуле првака државе и два Купа Белгије. Највећи успех у европским такмичењима Антверпен је остварио у сезони 1992/93. Играли су у финалу Купа победника купова на стадиону Вембли у Лондону против Парме и изгубили са 3:1.[2]
Партнерски градови
уредиРеференце
уреди- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 54. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Куп победника купова 1992/93. такмичење на УЕФА сајту
- ^ „Akhisar Belediyesi - ATİK - UEMP”. uemp.eu. Архивирано из оригинала 02. 2. 2017. г. Приступљено 25. 01. 2017.