Антверпен

општина у Белгији у региону Фландрија у покрајини Антверпен

Антверпен или Анверс (хол. Antwerpen, фр. Anvers) је општина у Белгији у региону Фландрија у покрајини Антверпен.[1] Налази се на обали реке Шелда (плићак),88 километара пре ушћа у Северно море. Према процени из 2007. у општини је живело 466.203 становника. Антверпен је главни град истоимене покрајине.[1]

Антверпен - Анверс
хол. Antwerpen, фр. Anvers

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белгија
Регион Фландрија
ПокрајинаАнтверпен
Становништво
Становништво
 — 2015.513.570
 — густина2.511,22 ст./km2
Географске карактеристике
Координате51° 13′ 00″ С; 4° 24′ 00″ И / 51.2166666667° С; 4.4° И / 51.2166666667; 4.4
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина14 m
Површина204,51 km2
Антверпен - Анверс на карти Белгије
Антверпен - Анверс
Антверпен - Анверс
Антверпен - Анверс на карти Белгије
Позивни број03

Легенда о имену града

уреди
 
Општина града Антверпена, са спомеником Силвиуc Брабо

По легенди, град је добио име по легенди о диву Антигону који је живео поред реке Шелда. Див је узимао таксу од оних који су хтели да плове реком. Онима који би одбили да плате, див би одсецао шаку и бацао је у реку. Најзад, млади херој Силвиуc Брабо(антверпенска фолклорна фигура) је одсекао диву шаку и бацио је у реку. Отуд име Антверпен (хол. hand werpen - бацити шаку).

У граду се продају колачићи у облику шаке („Шаке из Антверпена“), као успомена на ову легенду.

Становништво

уреди

Према процени, у општини је 1. јануара 2015. живело 513.570 становника.

Демографија
1984.2000.2010.2015.
488425446525483505513570

Култура

уреди
 
Куће на главном тргу у Антверпену

Антверпен је град у коме су стварали многи познати уметници: Рубенс, Ван Дајк, Јакоб Јорданс, Јан Бројгел Старији и Јан Бројгел Млађи. Познати споменици и институције културе у граду су: Опера, Рубенсов музеј, Богородична катедрала, куће у стилу Арт Декоа, Универзитет и Академија лепих уметности. Зоо-врт у Антверпену, из 1843, је један од најстаријих у свету.

У Антверпену су одржане Летње олимпијске игре 1920.

Религија

уреди

У Антверпену постоји једна од највећих јеврејских заједница Европе. Правоверни Јевреји сачињавају око четвртине становништва. Град је седиште римокатоличке епархије.

Привреда

уреди

Лука Антверпен

уреди

Контејнерски терминал у Антверпену је број 1 на листи међународних дестинација, а на путу је да повећа свој удео на тржишту. Висока продуктивност, исплативост и поузданост поморских услуга луке Антверпен, су њена витална веза са глобалним ланцима снабдевања. Зато не изненађује да је Антверпен је једна од најбрже растућих контејнерских лука у односу на опсег Хамбург и Авр.

Сваке године кроз њу прође више од 150 милиона тона робе, од тога више од 40% преко контејнерског терминала. Највише се транспортује гвожђе, челик, кафа, воће, производи од дрвета, возила и шећер. Многа индустријска предузећа су присутна у луци Антверпен, као Опел-Белгија, и многа предузећа чија је основна делатност хемијска индустрија и петрохемијска индустрија. Антверпен је највећи центар хемијске и петрохемијске индустрије у Европи. Свеукупно, у луци ради око 150.000 људи.

Антверпен Дијамант банка

уреди

Дијамантски Центар Антверпен

Почетком двадесетог века процват дијамантске индустрије у Белгији био је веома жив. Оснивање Антверпен Дијамант Банке,1934 год.у свету финансија, сматра се премијерним. Банка је први пут одлучила да своје активности посвети само и искључиво у интересу индустрије дијаманата. Седиште Банке постављено је у самом срцу Антверпена у Дијамантском Центру.

Спорт

уреди

Ројал Антверпен важи за најстарији фудбалски клуб у Белгији. Основан је као Атлетски клуб Антверпен 1880. године од стране енглеских студената са пребивалиштем у граду.

Тренутно се такмичи у Првој лиги Белгије. Клуб је освојио укупно четири титуле првака државе и два Купа Белгије. Највећи успех у европским такмичењима Антверпен је остварио у сезони 1992/93. Играли су у финалу Купа победника купова на стадиону Вембли у Лондону против Парме и изгубили са 3:1.[2]

Партнерски градови

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 54. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Куп победника купова 1992/93. такмичење на УЕФА сајту
  3. ^ „Akhisar Belediyesi - ATİK - UEMP”. uemp.eu. Архивирано из оригинала 02. 2. 2017. г. Приступљено 25. 01. 2017. 

Спољашње везе

уреди