Марсељ

Марсељ (франц. Marseille, окс. Marselha), традиционални изузетак уместо према савременом изговору Марсеј (мада је и овај облик дозвољен), најважнији је лучки град Француске, и трећа лука Европе по величини. Град се налази на обали Лионског залива, који припада Медитерану. Марсељ је главни град департмана Ушће Роне у региону Прованса-Алпи-Азурна обала. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 839.043.

Марсељ франц. Marseille
Панорама Марсеја
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Француска
Регион	Прованса-Алпи-Азурна обала
Департман	Ушће Роне
Становништво
Становништво	‍
— 2013-01-01	855.393
— густина	3.554,95 ст./km2
Агломерација	1.734.277
Географске карактеристике
Координате	43°17′51″ СГШ; 5°22′38″ ИГД
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Ндм. висина	0-640 м
Површина	240,62 км2
Марсељ
Остали подаци
Градоначелник	Жан Клод Годен
Поштански број	13001, 13016
Позивни број	491, 496
INSEE код	13055
Веб-сајт
marseille.fr

Садржај

Историја

Стара лука Марсеља

Град Марсељ су основали Грци из Фокеје у 600. години п. н. е. као трговачку луку под именом Масалија (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог лигурског племена, Грци су затражили помоћ од Римљана, који долазе у Провансу 125. п. н. е., када је Масалија коначно одбрањена. Римљани у потпуности освојили ове просторе 49. п. н. е., али ће Масалија и следећа три века задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други.

У послијеримском раздобљу Масалија је мета напада разних варварских племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора хришћанства почетком 6. века, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се одбранио од сталних напада и пљачки, град је у 7. веку сужен на утврђени дио бискупије.

Ово подручје доживљава поновни процват тек у 10. и 11. веку, под заштитом провансалских виконта, када постаје полазна лука за Крсташке ратове. Марсељ 1214. године поновно постаје независна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до 1252., када напуљски краљ Карло I Анжујски ставља овај град под своју управу. Упркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсељ, ушла у састав Краљевине Француске 1481., град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а 1660., за вријеме владавине Луја XIV, почиње се ширити и изван градских зидина.

У 18. веку грађани Марсеља с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а 1792. године 500 добровољаца улази у Париз пјевајући "Ратну пјесму рајнске војске", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихватале. Пјесма је касније постала француска национална химна под називом "Марсељеза". У другој половини 19. веку, Марсељ се и даље шири као „главна лука Царства“. У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине.

У Марсељу се 9. октобра 1934. догодио атентат на краља Југославије Александра I Карађорђевића. Марсељ је тоеком Другога свјтског рата, у време њемачке окупације, од новембра 1942. до августа 1944., био јако средиште Француског покрета отпора. Зато су немачке трупе у два наврата, 1943. и 1944, минирале четврти Панје и Стару луку.

Географија

Клима

Марсељ има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим летима. Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око 12 °C током дана и 4 °C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око 29 °C током дана и 19 °C ноћу.

Клима (Марсељ)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	19,9 (67,8)	22,1 (71,8)	25,4 (77,7)	29,6 (85,3)	34,9 (94,8)	37,6 (99,7)	39,7 (103,5)	39,2 (102,6)	34,3 (93,7)	30,4 (86,7)	25,2 (77,4)	20,3 (68,5)	39,7 (103,5)
Средњи максимум, °C (°F)	11,2 (52,2)	11,8 (53,2)	15,7 (60,3)	18,3 (64,9)	22,4 (72,3)	26,3 (79,3)	29,4 (84,9)	29,1 (84,4)	25,5 (77,9)	20,5 (68,9)	15 (59)	11,5 (52,7)	20,2 (68,4)
Просек, °C (°F)	7,2 (45)	8,1 (46,6)	11 (52)	13,9 (57)	18 (64)	21,9 (71,4)	24,8 (76,6)	24,4 (75,9)	20,6 (69,1)	16,7 (62,1)	11,2 (52,2)	8 (46)	15,5 (59,9)
Средњи минимум, °C (°F)	2,9 (37,2)	3,6 (38,5)	6 (43)	9,1 (48,4)	13,1 (55,6)	16,5 (61,7)	19,1 (66,4)	18,7 (65,7)	15,7 (60,3)	12,4 (54,3)	7,2 (45)	3,9 (39)	10,8 (51,4)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−12,4 (9,7)	−16,8 (1,8)	−10 (14)	−2,4 (27,7)	0 (32)	5,4 (41,7)	7,8 (46)	8,1 (46,6)	1 (34)	−2,2 (28)	−5,8 (21,6)	−12,8 (9)	−16,8 (1,8)
Количина падавина, mm (in)	48 (18,9)	31,4 (12,36)	30,4 (11,97)	54 (21,3)	41,1 (16,18)	24,5 (9,65)	9,2 (3,62)	31 (12,2)	77,1 (30,35)	67,2 (26,46)	55,7 (21,93)	45,8 (18,03)	515,4 (202,91)

Демографија

Демографија

1962.	1968.	1975.	1982.	1990.	1999.	2006.	2011.
778.071	889.029	908.600	874.436	800.550	798.430	839.043	856.636

Са 800.000 становника, то је други град Француске, после Париза. Са околним градовима (Алаух, Обањ, Пен сир Ивен), Марсељ има 1,2 милиона становника, и трећа је највећа агломерација Француске. Марсељ је седиште великог муфтије и центар ислама у Француској. Марсељ са околином се сматра највећим муслиманским градом у Европи, а већину његовог становништва чине Африканци из бивших француских колонија.

Међународна сарадња

• Хамбург
• Одеса

Спољашње везе

• http://www.mairie-marseille.fr/ Градоначелник Марсеља
• База података: Insee (на језику: француски)
• Туристичка организација Марсеља
• https://web.archive.org/web/20060805063140/http://onlinehuber.de/marseille.htm, Фотографије Марсеља
• Градски водич