Википедија

Марсељ

Марсељ (франц. Marseille, окс. Marselha), традиционални изузетак уместо према савременом изговору Марсеј (мада је и овај облик дозвољен), најважнији је лучки град Француске, и трећа лука Европе по величини. Град се налази на обали Лионског залива, који припада Медитерану. Марсељ је главни град департмана Ушће Роне у региону Прованса-Алпи-Азурна обала. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 839.043.

Марсељ
франц. Marseille
Marseillepantw.JPG
Панорама Марсеја
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионПрованса-Алпи-Азурна обала
ДепартманУшће Роне
Становништво
Становништво‍
 — 2013-01-01855.393 [1]
 — густина3.554,95 ст./km2
Агломерација1.734.277
Географске карактеристике
Координате43°17′51″ СГШ; 5°22′38″ ИГД / 43.2975° СГШ; 5.377222° ИГД / 43.2975; 5.377222Координате: 43°17′51″ СГШ; 5°22′38″ ИГД / 43.2975° СГШ; 5.377222° ИГД / 43.2975; 5.377222
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Ндм. висина0-640 m
Површина240,62 km2
Марсељ на мапи Француске
Марсељ
Марсељ
Марсељ на мапи Француске
Остали подаци
ГрадоначелникЖан Клод Годен
Поштански број13001, 13016
Позивни број491, 496
INSEE код13055
Веб-сајт
marseille.fr

ИсторијаУреди

 
Стара лука Марсеља

Град Марсељ су основали Грци из Фокеје у 600. години п. н. е. као трговачку луку под именом Масалија (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог лигурског племена, Грци су затражили помоћ од Римљана, који долазе у Провансу 125. п. н. е., када је Масалија коначно одбрањена. Римљани у потпуности освојили ове просторе 49. п. н. е., али ће Масалија и следећа три века задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други.

У послијеримском раздобљу Масалија је мета напада разних варварских племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора хришћанства почетком 6. века, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се одбранио од сталних напада и пљачки, град је у 7. веку сужен на утврђени дио бискупије.

Ово подручје доживљава поновни процват тек у 10. и 11. веку, под заштитом провансалских виконта, када постаје полазна лука за Крсташке ратове. Марсељ 1214. године поновно постаје независна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до 1252., када напуљски краљ Карло I Анжујски ставља овај град под своју управу. Упркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсељ, ушла у састав Краљевине Француске 1481., град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а 1660., за вријеме владавине Луја XIV, почиње се ширити и изван градских зидина.

У 18. веку грађани Марсеља с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а 1792. године 500 добровољаца улази у Париз пјевајући "Ратну пјесму рајнске војске", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихватале. Пјесма је касније постала француска национална химна под називом "Марсељеза". У другој половини 19. веку, Марсељ се и даље шири као „главна лука Царства“. У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине.

У Марсељу се 9. октобра 1934. догодио атентат на краља Југославије Александра I Карађорђевића. Марсељ је тоеком Другога свјтског рата, у време њемачке окупације, од новембра 1942. до августа 1944., био јако средиште Француског покрета отпора. Зато су немачке трупе у два наврата, 1943. и 1944, минирале четврти Панје и Стару луку.

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Марсељ има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим летима. Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око 12 °C током дана и 4 °C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око 29 °C током дана и 19 °C ноћу.

Клима (Марсељ)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 19,9
(67,8) 		22,1
(71,8) 		25,4
(77,7) 		29,6
(85,3) 		34,9
(94,8) 		37,6
(99,7) 		39,7
(103,5) 		39,2
(102,6) 		34,3
(93,7) 		30,4
(86,7) 		25,2
(77,4) 		20,3
(68,5) 		39,7
(103,5)
Средњи максимум, °C (°F) 11,2
(52,2) 		11,8
(53,2) 		15,7
(60,3) 		18,3
(64,9) 		22,4
(72,3) 		26,3
(79,3) 		29,4
(84,9) 		29,1
(84,4) 		25,5
(77,9) 		20,5
(68,9) 		15
(59) 		11,5
(52,7) 		20,2
(68,4)
Просек, °C (°F) 7,2
(45) 		8,1
(46,6) 		11
(52) 		13,9
(57) 		18
(64) 		21,9
(71,4) 		24,8
(76,6) 		24,4
(75,9) 		20,6
(69,1) 		16,7
(62,1) 		11,2
(52,2) 		8
(46) 		15,5
(59,9)
Средњи минимум, °C (°F) 2,9
(37,2) 		3,6
(38,5) 		6
(43) 		9,1
(48,4) 		13,1
(55,6) 		16,5
(61,7) 		19,1
(66,4) 		18,7
(65,7) 		15,7
(60,3) 		12,4
(54,3) 		7,2
(45) 		3,9
(39) 		10,8
(51,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −12,4
(9,7) 		−16,8
(1,8) 		−10
(14) 		−2,4
(27,7) 		0
(32) 		5,4
(41,7) 		7,8
(46) 		8,1
(46,6) 		1
(34) 		−2,2
(28) 		−5,8
(21,6) 		−12,8
(9) 		−16,8
(1,8)
Количина падавина, mm (in) 48
(18,9) 		31,4
(12,36) 		30,4
(11,97) 		54
(21,3) 		41,1
(16,18) 		24,5
(9,65) 		9,2
(3,62) 		31
(12,2) 		77,1
(30,35) 		67,2
(26,46) 		55,7
(21,93) 		45,8
(18,03) 		515,4
(202,91)
[тражи се извор]

ДемографијаУреди

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
778.071889.029908.600874.436800.550798.430839.043856.636

Са 800.000 становника, то је други град Француске, после Париза. Са околним градовима (Алаух, Обањ, Пен сир Ивен), Марсељ има 1,2 милиона становника, и трећа је највећа агломерација Француске. Марсељ је седиште великог муфтије и центар ислама у Француској. Марсељ са околином се сматра највећим муслиманским градом у Европи, а већину његовог становништва чине Африканци из бивших француских колонија.

Међународна сарадњаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марсељ&oldid=21763619”