Марсељ

Марсељ (франц. Marseille, окс. Marselha), традиционални изузетак уместо према савременом изговору Марсеј (мада је и овај облик дозвољен), најважнији је лучки град Француске, и трећа лука Европе по величини. Град се налази на обали Лионског залива, који припада Медитерану. Марсељ је главни град департмана Ушће Роне у региону Прованса-Алпи-Азурна обала. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 839.043.

Марсељ
франц. Marseille
Marseillepantw.JPG
Панорама Марсеја
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионПрованса-Алпи-Азурна обала
ДепартманУшће Роне
Становништво
Становништво‍
 — 2018.868.277 [1]
 — густина3.608,5 ст./km2
Агломерација (2017.)1.590.867
Географске карактеристике
Координате43° 17′ 51″ СГШ; 5° 22′ 38″ ИГД / 43.2975° СГШ; 5.377222° ИГД / 43.2975; 5.377222
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина0-640 m
Површина240,62 km2
Марсељ на мапи Француске
Марсељ
Марсељ
Марсељ на мапи Француске
Остали подаци
ГрадоначелникМишел Рубирола
Поштански број13001, 13016
Позивни број491, 496
INSEE код13055
Веб-сајт
marseille.fr

ИсторијаУреди

 
Стара лука Марсеља

Град Марсељ су основали Грци из Фокеје у 600. години п. н. е. као трговачку луку под именом Масалија (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог лигурског племена, Грци су затражили помоћ од Римљана, који долазе у Провансу 125. п. н. е., када је Масалија коначно одбрањена. Римљани у потпуности освојили ове просторе 49. п. н. е., али ће Масалија и следећа три века задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други.

У послијеримском раздобљу Масалија је мета напада разних варварских племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора хришћанства почетком 6. века, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се одбранио од сталних напада и пљачки, град је у 7. веку сужен на утврђени дио бискупије.

Ово подручје доживљава поновни процват тек у 10. и 11. веку, под заштитом провансалских виконта, када постаје полазна лука за Крсташке ратове. Марсељ 1214. године поновно постаје независна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до 1252., када напуљски краљ Карло I Анжујски ставља овај град под своју управу. Упркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсељ, ушла у састав Краљевине Француске 1481., град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а 1660., за вријеме владавине Луја XIV, почиње се ширити и изван градских зидина.

У 18. веку грађани Марсеља с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а 1792. године 500 добровољаца улази у Париз пјевајући "Ратну пјесму рајнске војске", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихватале. Пјесма је касније постала француска национална химна под називом "Марсељеза". У другој половини 19. веку, Марсељ се и даље шири као „главна лука Царства“. У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине.

У Марсељу се 9. октобра 1934. догодио атентат на краља Југославије Александра I Карађорђевића. Марсељ је током Другога свјтског рата, у време њемачке окупације, од новембра 1942. до августа 1944., био јако средиште Француског покрета отпора. Зато су немачке трупе у два наврата, 1943. и 1944, минирале четврти Панје и Стару луку.

ГеографијаУреди

КлимаУреди

Марсељ има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим летима.[2] Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око 12°C током дана и 4°C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око 29°C током дана и 19°C ноћу.

Клима Марсеља-Марињана (Марсељски Прованс аеродром), надморска висина: 36 m, 1981–2010 нормале, екстереми 1921–садашњост[3][4]
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 19,9
(67,8) 		22,1
(71,8) 		25,4
(77,7) 		29,6
(85,3) 		34,9
(94,8) 		39,6
(103,3) 		39,7
(103,5) 		39,2
(102,6) 		34,3
(93,7) 		30,4
(86,7) 		25,2
(77,4) 		20,3
(68,5) 		39,7
(103,5)
Максимум, °C (°F) 11,4
(52,5) 		12,5
(54,5) 		15,8
(60,4) 		18,6
(65,5) 		22,9
(73,2) 		27,1
(80,8) 		30,2
(86,4) 		29,7
(85,5) 		25,5
(77,9) 		20,9
(69,6) 		15,1
(59,2) 		11,9
(53,4) 		20,2
(68,4)
Просек, °C (°F) 7,1
(44,8) 		8,1
(46,6) 		11,0
(51,8) 		13,8
(56,8) 		18,0
(64,4) 		21,8
(71,2) 		24,8
(76,6) 		24,4
(75,9) 		20,6
(69,1) 		16,6
(61,9) 		11,1
(52) 		7,9
(46,2) 		15,5
(59,9)
Минимум, °C (°F) 2,9
(37,2) 		3,6
(38,5) 		6,2
(43,2) 		9,1
(48,4) 		13,1
(55,6) 		16,6
(61,9) 		19,4
(66,9) 		19,0
(66,2) 		15,7
(60,3) 		12,4
(54,3) 		7,2
(45) 		4,0
(39,2) 		10,8
(51,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −12,4
(9,7) 		−16,8
(1,8) 		−10,0
(14) 		−2,4
(27,7) 		0,0
(32) 		5,4
(41,7) 		7,8
(46) 		8,1
(46,6) 		1,0
(33,8) 		−2,2
(28) 		−5,8
(21,6) 		−12,8
(9) 		−16,8
(1,8)
Количина падавина, mm (in) 48,0
(1,89) 		31,4
(1,236) 		30,4
(1,197) 		54,0
(2,126) 		41,1
(1,618) 		24,5
(0,965) 		9,2
(0,362) 		31,0
(1,22) 		77,1
(3,035) 		67,2
(2,646) 		55,7
(2,193) 		45,8
(1,803) 		515,4
(20,291)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 5,3 4,5 3,9 6,1 4,5 3,0 1,3 2,7 4,5 6,1 5,9 5,5 53,2
Сунчани сати — месечни просек 145,1 173,7 238,7 244,5 292,9 333,4 369,1 327,4 258,6 187,1 152,5 134,9 2.857,8
UV индекс 1 2 4 5 7 8 8 7 5 3 2 1 4,4
Извор: Météo France[5] и Метереолошки атлас[6]

ДемографијаУреди

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
778.071889.029908.600874.436800.550798.430839.043856.636

Са 800.000 становника, то је други град Француске, после Париза. Са околним градовима (Алаух, Обањ, Пен сир Ивен), Марсељ има 1,2 милиона становника, и трећа је највећа агломерација Француске. Марсељ је седиште великог муфтије и центар ислама у Француској. Марсељ са околином се сматра највећим муслиманским градом у Европи, а већину његовог становништва чине Африканци из бивших француских колонија.

Међународна сарадњаУреди

НапоменеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 
  2. ^ „Marseille, France Köppen Climate Classification (Weatherbase)”. Weatherbase. Приступљено 8. 2. 2019. 
  3. ^ а б „Normales et records pour la période 1981-2010 à Marseille Observatoire Longchamp” (на језику: French). Infoclimat. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2018. Приступљено 10. 3. 2018. 
  4. ^ а б „Marseille-Marignane (07650) - WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 4. 2. 2019.  Archived 8 February 2019, at the Wayback Machine
  5. ^ „Marignane (13)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records (на језику: French). Meteo France. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 3. 2018. Приступљено 10. 3. 2018. 
  6. ^ d.o.o, Yu Media Group. „Marseille, France - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Приступљено 2. 7. 2019. 
  7. ^ The Definition of the Standard WMO Climate Normal: The Key to Deriving Alternative Climate Normals, American Meteorological Society (June 2011). Retrieved 8 February 2019.
  8. ^ „Marseille–Obs (13)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records (на језику: French). Meteo France. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 3. 2018. Приступљено 10. 3. 2018. 
  9. ^ „Normales et records pour la période 1981-2010 à Marseille Observatoire Longchamp” (на језику: French). Infoclimat. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2018. Приступљено 10. 3. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Palanque, J.R. (1990). „Ligures, Celtes et Grecs” [Ligures, Celts and Greeks]. Ур.: Baratier, Edouard. Histoire de la Provence [History of Provence]. Univers de la France (на језику: француски). Toulouse: Editions Privat. ISBN 2-7089-1649-1. 
  • Abulafia, David, ур. (1999). The New Cambridge Medieval History. 5. Cambridge University Press. ISBN 0-521-36289-X. 
  • Duchêne, Roger; Contrucci, Jean (1998). Marseille, 2600 ans d'histoire  [Marseille, 2600 Years of History] (на језику: француски). Paris: Editions Fayard. ISBN 2-213-60197-6. 
  • Kitson, Simon (2014). Police and Politics in Marseille, 1936–1945. Amsterdam: Brill. ISBN 978-90-04-24835-9. 
  • Liauzu, Claude (1996). Histoire des migrations en Méditerranée occidentale [History of Migration in the Western Mediterranean] (на језику: француски). Brussels: Editions Complexe. ISBN 2-87027-608-7. 
  • Trott, Victoria (2007). Cannon, Gwen; Watkins, Gaven, ур. Provence. London: Michelin Apa Publications. ISBN 978-1-906261-29-0. 
  • Cobb, Richard (2001). Marseille (на језику: French). Paris: Allia. ISBN 978-2-84485-064-5. 
  • Savitch, H.V.; Kantor, Paul (2002). Cities in the International Market Place: The Political Economy of Urban Development in North America and Western Europe. Princeton University Press. ISBN 0-691-09159-5. 
  • Peraldi, Michel; Samson, Michel (2006). Gouverner Marseille : Enquête sur les mondes politiques marseillais. Editions La Découverte. ISBN 2-7071-4964-0. 
  • Busquet, Raoul (1954). Histoire de la Provence des origines à la révolution française. Éditions Jeanne Lafitte. ISBN 2-86276-319-5. 
  • Attard-Marainchi, Marie-Françoise; Échinard, Pierre; Jordi, Jean-Jacques; Lopez, Renée; Sayad, Abdelmalek; Témime, Émile (2007). Migrance – histoires des migrations à Marseille. Éditions Jeanne Laffitte. ISBN 978-2-86276-450-4. , single book comprising 4 separate volumes: La préhistoire de la migration (1482–1830); L'expansion marseillaise et "l'invasion italienne" (1830–1918); Le cosomopolitisme de l'entre-deux-guerres (1919–1945); Le choc de la décolonisation (1945–1990).

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марсељ&oldid=23835655”