Марсељ
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Марсељ (франц. Marseille, окс. Marselha), традиционални изузетак уместо према савременом изговору Марсеј (мада је и овај облик дозвољен), најважнији је лучки град Француске, и трећа лука Европе по величини. Град се налази на обали Лионског залива, који припада Медитерану. Марсељ је главни град департмана Ушће Роне у региону Прованса-Алпи-Азурна обала. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 839.043.
| Марсељ франц. Marseille | |
|---|---|
 Панорама Марсеја | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Француска |
| Регион | Прованса-Алпи-Азурна обала |
| Департман | Ушће Роне |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2013-01-01 | 855.393 [1] |
| — густина | 3.554,95 ст./km2 |
| Агломерација | 1.734.277 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43°17′51″ СГШ; 5°22′38″ ИГД / 43.2975° СГШ; 5.377222° ИГДКоординате: 43°17′51″ СГШ; 5°22′38″ ИГД / 43.2975° СГШ; 5.377222° ИГД |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Апс. висина | 0-640 m |
| Површина | 240,62 km2 |
  Марсељ Марсељ на мапи Француске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Мишел Рубирола |
| Поштански број | 13001, 13016 |
| Позивни број | 491, 496 |
| INSEE код | 13055 |
| Веб-сајт | |
| marseille.fr | |
ИсторијаУреди
Град Марсељ су основали Грци из Фокеје у 600. години п. н. е. као трговачку луку под именом Масалија (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог лигурског племена, Грци су затражили помоћ од Римљана, који долазе у Провансу 125. п. н. е., када је Масалија коначно одбрањена. Римљани у потпуности освојили ове просторе 49. п. н. е., али ће Масалија и следећа три века задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други.
У послијеримском раздобљу Масалија је мета напада разних варварских племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора хришћанства почетком 6. века, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се одбранио од сталних напада и пљачки, град је у 7. веку сужен на утврђени дио бискупије.
Ово подручје доживљава поновни процват тек у 10. и 11. веку, под заштитом провансалских виконта, када постаје полазна лука за Крсташке ратове. Марсељ 1214. године поновно постаје независна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до 1252., када напуљски краљ Карло I Анжујски ставља овај град под своју управу. Упркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсељ, ушла у састав Краљевине Француске 1481., град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а 1660., за вријеме владавине Луја XIV, почиње се ширити и изван градских зидина.
У 18. веку грађани Марсеља с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а 1792. године 500 добровољаца улази у Париз пјевајући "Ратну пјесму рајнске војске", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихватале. Пјесма је касније постала француска национална химна под називом "Марсељеза". У другој половини 19. веку, Марсељ се и даље шири као „главна лука Царства“. У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине.
У Марсељу се 9. октобра 1934. догодио атентат на краља Југославије Александра I Карађорђевића. Марсељ је тоеком Другога свјтског рата, у време њемачке окупације, од новембра 1942. до августа 1944., био јако средиште Француског покрета отпора. Зато су немачке трупе у два наврата, 1943. и 1944, минирале четврти Панје и Стару луку.
ГеографијаУреди
КлимаУреди
Марсељ има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим летима. Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око 12 °C током дана и 4 °C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око 29 °C током дана и 19 °C ноћу.
| Клима (Марсељ) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 19,9 (67,8) |
22,1 (71,8) |
25,4 (77,7) |
29,6 (85,3) |
34,9 (94,8) |
37,6 (99,7) |
39,7 (103,5) |
39,2 (102,6) |
34,3 (93,7) |
30,4 (86,7) |
25,2 (77,4) |
20,3 (68,5) |
39,7 (103,5) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 11,2 (52,2) |
11,8 (53,2) |
15,7 (60,3) |
18,3 (64,9) |
22,4 (72,3) |
26,3 (79,3) |
29,4 (84,9) |
29,1 (84,4) |
25,5 (77,9) |
20,5 (68,9) |
15 (59) |
11,5 (52,7) |
20,2 (68,4) |
| Просек, °C (°F) | 7,2 (45) |
8,1 (46,6) |
11 (52) |
13,9 (57) |
18 (64) |
21,9 (71,4) |
24,8 (76,6) |
24,4 (75,9) |
20,6 (69,1) |
16,7 (62,1) |
11,2 (52,2) |
8 (46) |
15,5 (59,9) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 2,9 (37,2) |
3,6 (38,5) |
6 (43) |
9,1 (48,4) |
13,1 (55,6) |
16,5 (61,7) |
19,1 (66,4) |
18,7 (65,7) |
15,7 (60,3) |
12,4 (54,3) |
7,2 (45) |
3,9 (39) |
10,8 (51,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −12,4 (9,7) |
−16,8 (1,8) |
−10 (14) |
−2,4 (27,7) |
0 (32) |
5,4 (41,7) |
7,8 (46) |
8,1 (46,6) |
1 (34) |
−2,2 (28) |
−5,8 (21,6) |
−12,8 (9) |
−16,8 (1,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 48 (18,9) |
31,4 (12,36) |
30,4 (11,97) |
54 (21,3) |
41,1 (16,18) |
24,5 (9,65) |
9,2 (3,62) |
31 (12,2) |
77,1 (30,35) |
67,2 (26,46) |
55,7 (21,93) |
45,8 (18,03) |
515,4 (202,91) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
ДемографијаУреди
| 1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 778.071 | 889.029 | 908.600 | 874.436 | 800.550 | 798.430 | 839.043 | 856.636 |
Са 800.000 становника, то је други град Француске, после Париза. Са околним градовима (Алаух, Обањ, Пен сир Ивен), Марсељ има 1,2 милиона становника, и трећа је највећа агломерација Француске. Марсељ је седиште великог муфтије и центар ислама у Француској. Марсељ са околином се сматра највећим муслиманским градом у Европи, а већину његовог становништва чине Африканци из бивших француских колонија.
Међународна сарадњаУреди
РеференцеУреди
Спољашње везеУреди
- http://www.mairie-marseille.fr/ Градоначелник Марсеља
- База података: Insee (језик: француски)
- Туристичка организација Марсеља
- https://web.archive.org/web/20060805063140/http://onlinehuber.de/marseille.htm, Фотографије Марсеља
- Градски водич